Da li je "Zoran Đinđić" kriv za pobunu u Ateljeu 212

Grupa od 25 glumaca prestižnog beogradskog pozorišta Ateljea 212 objavila je pismo upućeno gradskim institucijama u kome traže smenu upravnika Kokana Mladenovića zbog "samovolje, nadmenosti, neukusa, samoreklamerstva, diletantizma, preziranja glumaca, sejanja zlog semena u ansamblu, zajedno sa svim trikovima za pravljenje uspeha - uspešnih, kao i neuspešnih predstava“.

Pismo je koincidiralo sa premijerom politički provokativne predstave „Zoran Đinđić“ u kojoj se, između ostalog, javno saopštavaju imena glumaca koji su odbili da učestvuju u tom projektu.

Glumac Branislav Trifunović koji igra u predstavi „Zoran Đinđić“ nije potpisao pismo.

“To pismo nije baš najargumentovanije. Čini mi se da se bazira na nekim ličnim afinitetima i mislim da ne treba da tako zvuči pismo u kome se traži nečija smena. Znam za probleme između ansambla i upravnika, ali ne verujem da su to problemi koji se ne mogu rešiti nekim ozbiljnim razgovorom. Očigledno da ti problemi nisu toliki, kad ta kuća postiže fantastične rezultate poslednjih par godina i ja mislim da je to najvažnije. Mi smo prošle nedelje imali stohiljaditog gledaoca sa kupljenom kartom, što je nezabeleženo u našoj zemlji“, kaže Branislav Trifunović koji smatra da sve to, bez obzira na negiranje potpisnika, ipak ima veze sa predstavom „Zoran Đinđić“.

"Nije baš uobičajeno da se zbog jedne predstave, koja jeste izazvala toliko kontroverzi, traži ostavka upravnika koji je, moram reći, toliko štitio glumce u toku rada na predstavi“, dodaje Trifunović.

Provokacija, politika i estetika

Gorica Popović, jedna od potpisnica pisma i članica Upravnog odbora Ateljea 212 koji je podržao glumce u pobuni tvrdi da su pisma slične sadržine i ranije pisana, jer odavno postoji nezadovoljstvo i odnosom upravnika sa ansamblom i repertoarom i podelom uloga.

„Nema nikakve veze sa predstavom Zoran Đinđić i volela bih da to naglasite. Iako postoji jedan gaf u toj predstavi, a to je čitanje imena glumaca koji su izašli iz tog projekta, ali to nema nikakve veze jer je naša peticija napisana ranije. Svako od nas ima svoje privatno mišljenje o predstavi, ali nemamo zajedničko niti želimo da ga formiramo. Cela naša priča se odnosi na ranije sukobe i nerazumevanja između ansambla i upravnika Kokana Mladenovića. Mi smo se nekoliko puta obraćali nadležnom osnivaču, on je pisao pisma o nama i mi o njemu i išli smo u grad da razgovaramo, tako da je ovo samo eskalacija jednog nerazumevanja“, kaže poznata glumica Gorica Popović i potvrđuje da postoji i nezadovljstvo repertoarskom politikom upravnika Mladenovića.

"Kokan je došao sa jednom sasvim određenom koncepcijom, imao je svoje tematske sezone Revolucija, Utopija i slično. To je njegovo pravo, a naše je pravo da ne budemo zadovoljni time i izborom tekstova i ulogama koje se postojećem ansamblu nude.“

Dramaturškinja Borku Pavićević nije htela da ulazi u razloge pobune glumaca, jer ne zna kakvi su odnosi i šta se dešava u tom pozorištu, ali misli da je Atelje 212 poslednjih godina svojim repertoarom iskoračio i doneo nešto novo.

„Kako bi rekao Piter Bruk, postoji zorno i mrtvozorno pozorište. I zanimljivo je da se niko ne pita o predstavama i repertoaru koji nije provokativan ili koji nema nekakvu tendenciju. Zašto je normalno da pozorišta mogu da reprodukuju već postojeće obrasce, a zašto onda kada neko pokuša da, kao u slučaju Ateljea 212, konceptualizira ili istakne neki slogan sezone, onda se počnemo pitati da li je to dobro, da li to nije dobro... Za predstave koje su angažovane i politične odmah se postavlja pitanje jesu li estetične, pa se te predstave nazivaju pamfletskim. Ne znam zašto se, pak, za repertoar koji nema pretenziju da bude političan, ne pita niko da li je nešto estetično. Ja mislim da je to jedan malograđanski način promišljanja“, kaže Borka Pavićević povodom nekih reakcija na predstavu Zoran Đinđić.

Upravnik Kokan Mladenović se, za sada, ne oglašava.

Treba reći da je zahtev za smenu upravnika potpisala većina renomiranih glumaca Ateljea, koji su ogorčeni odnosom upravnika prema njima i atmosferom u pozorištu. Ako je to motiv za zahtev za smenu, onda je izabran najgori mogući tajming, odmah nakon premijere jedne predstave koja je izazvala i kontroverzne komentare u javnosti, ali i u samoj kući u kojoj je nastala. Zato, hteli to glumci ili ne, postavlja se, možda pogrešno, ali sasvim suvislo pitanje - da li i u tom grmu leži zec.