Malo je onih koji se ne sećaju replika iz jednog od kultnih srpskih filmova Balkanski špijun, o političkoj paranoji bivšeg staljiniste Ilije Čvorovića. Ali, dok je u jednopartijskom vremenu satirična žaoka bila usmerena na pojave, danas su na njenoj meti pojedinci sa imenom i prezimenom.
Glumac Milan Lane Gutović je svojim satiričnim političkim Kabareom mnoge zasmejao:
„Kabare je specifičan pogled na život, na sve ovo što nas okružuje. Uobražavam da je moj život tako specifičan, da bi mogao da bude interesantan dugim ljudima.“
(VIDEO: Insert iz Kabarea Milana Gutovića)
Čemu se najviše smejemo pitala je Novka Ilić Užičane:
Koliko danas ima satire kao načina da se čovek izbori sa neveselom stvarnošću ili glupošću onih na vlasti, kao što su to nekada činili Radoje Domanović sa pripovetkom Vođa, Branislav Nušić sa Sumnjivim licem ili Vladimir Bulatović VIP? Satira, niti se naročito dobro piše, ni kada se piše, niti dospeva do scena, kaže reditelj Gorčin Stojanović.
„Komediografski opus naših pisaca, sa časnim izuzetkom Nušića, nije neiscrpna. Tih komada nema tako mnogo. Sa druge strane, naši pisci, poput Biljane Srbljanović, inkorporiraju među svoje dramsko pisanje, koje je najčešće tragi-komedijsko, nešto i od satiričnog u benignijem i mnogo ozbiljnijem, duboko tragikomičnom smislu, u svoja dela. Skakavci Biljane Srbljanović se igraju već sedam-osam godina uvek pod punom salom i izazivaju i salve smeha. Danas, ako želite da pravite satirično pozorište, možete da dobijete u najboljem slučaju neki kabare“, ocjenjuje Stojanović.
Težište humorističke i satirične žaoke, danas je usmereno ka politici, ali ka političkim partijama i političkim ličnostima po imenu i prezimenu, primećuje TV kritičar Branka Otašević:
„Poslednjih godina, u tom smislu, najbolje su bile animirane serije Parobrod Srbija ili Nikada izvini, gde ste tačno prepoznavali aktuelne aktere sa političke scene.“
U animiranoj lutkarskoj seriji Nikada izvini, na tapetu su se našli svi političari.
„U odnosu na neka ranija vremena, jednopartijska, razlika je bila u tome što se tada humor usmeravao na pojave. Šprdalo se sa samoupravljanjem, sa socijalističkim direktorima, sa nepotizmom, sa apsolutističkom vlašću nekih svemoćnih upravnika, bilo da su vodili neke ugostiteljske objekte“, kaže Branka Otašević.
(VIDEO: Insert iz lutkarske serije Nikada izvini)
I danas su aktuelni dijalozi iz kultnog filma Balkanski špijun o političkoj paranoji bivšeg Staljiniste, Ilije Čvorovića, snimljenog 1984. godine.
Ono što je bila funkcija satire, kao jednog beninog oblika prigovaranja ili zanovetanja u društvu, danas je preuzelo komercijalno pozorište, kaže reditelj Gorčin Stojanović, navodeći kao primer nekadašnju Šovinističku farsu, za koju kaže da je imala izvesnog pozorišnog digniteta, ili današnjeg Kursadžije, koju ne želi čak ni da komentariše. U ovim poslednjim, prisutan je još uvek humor na račun drugih naroda.
„Teren tog humora je često zaista prizeman, nacionalan ili nacionalistički. To je poigravanje sa mentalitetima, tipičnim našim pojedinim narodima i narodnosti. Zato uvek imate Šumadinca, Hrvata, Slovenca i Albanca. Onda je to jedan koloplet međunacionalnih identiteta i karakteristika, koji je vrlo uprošćen, ali u humoru te vrste se neka sofisticiranost i ne očekuje“, kaže Branka Otašević.
Satira je poslednjih dana bila najprisutnija u karikaturi, upravo zbog obećanja u skoro završenoj izbornoj kampanji. Neiscrpan izvor humora je satirični sajt NewsNet, koji pod sloganom Vesti u ogledalu objavljuje izmišljene vesti poput: Boris Tadić priznao izbornu krađu, ponavljaju se predsednički izbori ili Vlada Srbije proglasila žalost zbog pobede Tomislava Nikolića.
Glumac Milan Lane Gutović je svojim satiričnim političkim Kabareom mnoge zasmejao:
„Kabare je specifičan pogled na život, na sve ovo što nas okružuje. Uobražavam da je moj život tako specifičan, da bi mogao da bude interesantan dugim ljudima.“
(VIDEO: Insert iz Kabarea Milana Gutovića)
Čemu se najviše smejemo pitala je Novka Ilić Užičane:
Koliko danas ima satire kao načina da se čovek izbori sa neveselom stvarnošću ili glupošću onih na vlasti, kao što su to nekada činili Radoje Domanović sa pripovetkom Vođa, Branislav Nušić sa Sumnjivim licem ili Vladimir Bulatović VIP? Satira, niti se naročito dobro piše, ni kada se piše, niti dospeva do scena, kaže reditelj Gorčin Stojanović.
„Komediografski opus naših pisaca, sa časnim izuzetkom Nušića, nije neiscrpna. Tih komada nema tako mnogo. Sa druge strane, naši pisci, poput Biljane Srbljanović, inkorporiraju među svoje dramsko pisanje, koje je najčešće tragi-komedijsko, nešto i od satiričnog u benignijem i mnogo ozbiljnijem, duboko tragikomičnom smislu, u svoja dela. Skakavci Biljane Srbljanović se igraju već sedam-osam godina uvek pod punom salom i izazivaju i salve smeha. Danas, ako želite da pravite satirično pozorište, možete da dobijete u najboljem slučaju neki kabare“, ocjenjuje Stojanović.
Težište humorističke i satirične žaoke, danas je usmereno ka politici, ali ka političkim partijama i političkim ličnostima po imenu i prezimenu, primećuje TV kritičar Branka Otašević:
„Poslednjih godina, u tom smislu, najbolje su bile animirane serije Parobrod Srbija ili Nikada izvini, gde ste tačno prepoznavali aktuelne aktere sa političke scene.“
U animiranoj lutkarskoj seriji Nikada izvini, na tapetu su se našli svi političari.
„U odnosu na neka ranija vremena, jednopartijska, razlika je bila u tome što se tada humor usmeravao na pojave. Šprdalo se sa samoupravljanjem, sa socijalističkim direktorima, sa nepotizmom, sa apsolutističkom vlašću nekih svemoćnih upravnika, bilo da su vodili neke ugostiteljske objekte“, kaže Branka Otašević.
(VIDEO: Insert iz lutkarske serije Nikada izvini)
I danas su aktuelni dijalozi iz kultnog filma Balkanski špijun o političkoj paranoji bivšeg Staljiniste, Ilije Čvorovića, snimljenog 1984. godine.
Ono što je bila funkcija satire, kao jednog beninog oblika prigovaranja ili zanovetanja u društvu, danas je preuzelo komercijalno pozorište, kaže reditelj Gorčin Stojanović, navodeći kao primer nekadašnju Šovinističku farsu, za koju kaže da je imala izvesnog pozorišnog digniteta, ili današnjeg Kursadžije, koju ne želi čak ni da komentariše. U ovim poslednjim, prisutan je još uvek humor na račun drugih naroda.
„Teren tog humora je često zaista prizeman, nacionalan ili nacionalistički. To je poigravanje sa mentalitetima, tipičnim našim pojedinim narodima i narodnosti. Zato uvek imate Šumadinca, Hrvata, Slovenca i Albanca. Onda je to jedan koloplet međunacionalnih identiteta i karakteristika, koji je vrlo uprošćen, ali u humoru te vrste se neka sofisticiranost i ne očekuje“, kaže Branka Otašević.
Satira je poslednjih dana bila najprisutnija u karikaturi, upravo zbog obećanja u skoro završenoj izbornoj kampanji. Neiscrpan izvor humora je satirični sajt NewsNet, koji pod sloganom Vesti u ogledalu objavljuje izmišljene vesti poput: Boris Tadić priznao izbornu krađu, ponavljaju se predsednički izbori ili Vlada Srbije proglasila žalost zbog pobede Tomislava Nikolića.
