Nekada je humor bio zdraviji, smisleniji i sadržajniji, kažu u Crnoj Gori. Crnogorci su se znali šaliti na vlastiti račun, na svoje radne i druge navike. Nije bilo svetih ili zabranjenih tema, a one škakljivije, ili politički opasnije, znali su lijepo upakirati. A danas crnogorska stvarnost nadmašuje svaku karikaturu.
Još u vrijeme stare Jugoslavije, serija, Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo, kultnog reditelja Živka Nikolića, zasmijavala je gledaoce širom bivših republika. Bilo je to vrijeme i kada smo se smijali i prepričavali scene i iz drugih filmova, poput opet Nikolićevog ostvarenja Ljepota poroka.
A onda je došla i monodrama Prva bračna noć sa Mimom Karadžićem u glavnoj ulozi.
Humorista iz Kotora, Dragan Sklender Pele, kaže da je na početku njegove karijere, tokom 80-tih, najviše volio da imitira poznate glumce, sportske komentatore i naročito pjevače, kao i da je to publika voljela. No, prisjeća se da je u to vrijeme ipak bilo nezahvalno šaliti se na račun oca nacije:
„Nisi smio da diraš Tita i Partiju, a mi smo ipak, na jedan fin i suptilan način, i to radili, doduše ne toliko Tita, koliko Partiju.“
Pamte se Peletovi gegovi i vicevi iz ratnih 90-tih. Još se prepričavaju njegove imitacije tadašnjih zaraćenih lidera Hrvatske i Srbije. Kada poredi humor iz vremena stare Jugoslavije, ratnih devedesetih i današnje Crne Gore, poznati humorista iz Kotora zaključuje:
„Mislim da je onaj humor iz 80-tih godina bio zdraviji, čak i u medicinskom smislu. Svi znamo šta su 90-te donijele i mislim da se tada narod smijao zbog muke.“
(VIDEO: Iz jedne od epizoda serije Đekna)
Koliko iz humora progovara duh nacije i da li se preko humora i satire može uticati na stvarnost, na način da je mijenjaju?
Poznatog crnogorskog karikaturistu Darka Drljevića pitali smo da li je karikatura izražajna forma koja sadrži isključivo element humora ili bi trebalo da bude i angažovana, da kritikuje, upozorava i ukazuje na loše stvari u društvu?
„Naravno. Ona mora biti mnogo jaka, mora oslikati pravu istinu. Neko kaže da karikatura nije istina. Karikatura mora da pokaže pravu stvarnost, ali i više od toga. Zato se i karikira da bi se nešto uveličalo, da bi ljudi to bolje vidjeli. Karikatura ništa ne popravlja, ali ukazuje na neke nedostatke u društvu“, kaže Drljević.
Da li karikatura vjernije prikazuje našu stvarnost ili je crnogorska stvarnost nadmašuje svojim sadržajem, pitali smo crnogorskog karikaturistu Goran Šćekića.
„Crnogorska stvarnost nadmašuje bilo koju karikaturu. Ja u Crnoj Gori, u karikaturi, bukvalno ne izmišljam ništa, ja samo prenesem ono što vidim. Kada bi to preveli na naš jezik, sve je smiješno što su uradili političari. Svaki potez koji su uradili je karikaturalan“, mišljenja je Šćekić.
Da zdravi humor provocira, ukazuje i zabavlja, pokazuje i naš gost sa početka priče, kotorski humorista Dragan Sklender Pele, koji izdvaja par najnovijih pošalica iz Crne Gore:
„Da se kralj Nikola digne iz groba, od svih crnogorskih gradova poznao bi jedino Kotor. Svi ostali su se izgradili.“
„Konobar i ginekolog su jako slični. Obojica rade tamo gdje se drugi zabavljaju.“
„Koji je najvažniji posao kod nas? Najvažnije je ugrađivanje ili, kako se to kod nas skraćeno kaže, IMT – ima li mene tu.“
„Jedan naš Primorac je rekao da se nije zaposlio ni bo babu, ni po stričevima. Zaposlio ga je ujak.“
Još u vrijeme stare Jugoslavije, serija, Đekna još nije umrla, a kad će ne znamo, kultnog reditelja Živka Nikolića, zasmijavala je gledaoce širom bivših republika. Bilo je to vrijeme i kada smo se smijali i prepričavali scene i iz drugih filmova, poput opet Nikolićevog ostvarenja Ljepota poroka.
A onda je došla i monodrama Prva bračna noć sa Mimom Karadžićem u glavnoj ulozi.
Humorista iz Kotora, Dragan Sklender Pele, kaže da je na početku njegove karijere, tokom 80-tih, najviše volio da imitira poznate glumce, sportske komentatore i naročito pjevače, kao i da je to publika voljela. No, prisjeća se da je u to vrijeme ipak bilo nezahvalno šaliti se na račun oca nacije:
„Nisi smio da diraš Tita i Partiju, a mi smo ipak, na jedan fin i suptilan način, i to radili, doduše ne toliko Tita, koliko Partiju.“
Pamte se Peletovi gegovi i vicevi iz ratnih 90-tih. Još se prepričavaju njegove imitacije tadašnjih zaraćenih lidera Hrvatske i Srbije. Kada poredi humor iz vremena stare Jugoslavije, ratnih devedesetih i današnje Crne Gore, poznati humorista iz Kotora zaključuje:
„Mislim da je onaj humor iz 80-tih godina bio zdraviji, čak i u medicinskom smislu. Svi znamo šta su 90-te donijele i mislim da se tada narod smijao zbog muke.“
(VIDEO: Iz jedne od epizoda serije Đekna)
Koliko iz humora progovara duh nacije i da li se preko humora i satire može uticati na stvarnost, na način da je mijenjaju?
Poznatog crnogorskog karikaturistu Darka Drljevića pitali smo da li je karikatura izražajna forma koja sadrži isključivo element humora ili bi trebalo da bude i angažovana, da kritikuje, upozorava i ukazuje na loše stvari u društvu?
„Naravno. Ona mora biti mnogo jaka, mora oslikati pravu istinu. Neko kaže da karikatura nije istina. Karikatura mora da pokaže pravu stvarnost, ali i više od toga. Zato se i karikira da bi se nešto uveličalo, da bi ljudi to bolje vidjeli. Karikatura ništa ne popravlja, ali ukazuje na neke nedostatke u društvu“, kaže Drljević.
Da li karikatura vjernije prikazuje našu stvarnost ili je crnogorska stvarnost nadmašuje svojim sadržajem, pitali smo crnogorskog karikaturistu Goran Šćekića.
„Crnogorska stvarnost nadmašuje bilo koju karikaturu. Ja u Crnoj Gori, u karikaturi, bukvalno ne izmišljam ništa, ja samo prenesem ono što vidim. Kada bi to preveli na naš jezik, sve je smiješno što su uradili političari. Svaki potez koji su uradili je karikaturalan“, mišljenja je Šćekić.
Da zdravi humor provocira, ukazuje i zabavlja, pokazuje i naš gost sa početka priče, kotorski humorista Dragan Sklender Pele, koji izdvaja par najnovijih pošalica iz Crne Gore:
„Da se kralj Nikola digne iz groba, od svih crnogorskih gradova poznao bi jedino Kotor. Svi ostali su se izgradili.“
„Konobar i ginekolog su jako slični. Obojica rade tamo gdje se drugi zabavljaju.“
„Koji je najvažniji posao kod nas? Najvažnije je ugrađivanje ili, kako se to kod nas skraćeno kaže, IMT – ima li mene tu.“
„Jedan naš Primorac je rekao da se nije zaposlio ni bo babu, ni po stričevima. Zaposlio ga je ujak.“
