Većina sagovornika Radija Slobodna Evropa smatra, s dozom opreza, da bi izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije mogao imati pozitivan uticaj na odnose u regionu.
Sociološkinja Zagorka Golubović smatra da za ovakav rezultata nije kriva politika nego narod.
“Mogu da dam komentar da nije kriva politika, i politička vlast nego narod. Ja sam očajna da naš narod može jednog primitivca da izabere za predsednika republike. Ja mislim da je reč o čoveku koji je falsifikovao diplomu, napravio trik sa falsifikovanjem izbora, sto puta promenio mišljenje, primitivac u najgorem smislu te reči. Ja sam sklona da se iselim iz ove zemlje, meni je mozak stao posle svega ovoga”, kaže Golubović.
Jedno od prvih Nikolićevih obećanja bilo je da neće prekidati evrointegracije Srbije. Saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov naveo je da će na adresama u Evropskoj uniji Nikolića prihvatiti kao novog predsednika Srbije. To neće značiti i apsolutnu dobrodošlicu:
"On je na probi. Ako dođe u Brisel, oni kažu vi ste izabrani i oni s vama moraju da razgovaraju. Međutim, Nikolić ima biografiju po kojoj je nacionalista i desničar i vi ako hoćete da iziđete iz te biografije vi to morate ljudima dokazati. Od njega se ne očekuje da se pokaje i izvini, mada bi bilo dobro i za njega i za Ivicu Dačića, to je nešto što se smatra normalnim u pristojnom svetu, da se izvinite za nešto što ste radili. Sa njegove tačke gledišta, ako bi hteo da ostvari valjan kontakt sa tim ljudima, da ima komunikaciju i poverenje onda bi bilo dobro kada bi se prema svim tim kvalifikacijama koje nosi odneo na određeni način", smatra Gligorov.
Tomislav Nikolić je političar čiju su biografiju obeležile pre svega krvave devedesete godine koje proveo kao desna ruka haškog optuženika Vojislava Šešelja. Pitanje njegove lične i političke transformacije na stalnom je testu, a posebno sada, kada je izabran za prvog čoveka Srbije. Koliko njegova prošlost, opterećuje njegovu političu budućnost. O tome je za RSE govorila i profesorka Srbijanka Turajlić:
"Kada slušam sve naše medije i DS zaista, da nisam živela u Srbiji, stekla bih utisak da je Tomislav Nikolić vodio sve ratove od Vukovara do Srebrenice, a za to vreme gospodin Dačić sedeo u manastiru i vezao goblen. Dakle, Tomislav Nikolić nije cvećka, to je čovek kojem ja nikada neću dati glas zbog onoga što je radio i podržavao devedesetih, ali Tomislav Nikolić nisu devedesete. Devedesete su Ivica Dačić i Slavica Đukić Dejanović. Pa ne možemo iskrivljavati prošlost zato jer su nam oni prijatniji koalicioni partneri, a ovi nam ne odgovaraju. I to je ono što je narod Srbije rekao ovim glasanjem", smatra Turajlić.
Savetnik u vladi Kosova Azem Vlasi očekuje da će Nikolić biti kooperativniji u saradnji sa Evropskom unijom.
“Ne verujem da će to dovesti do neke posebne promene u politici Srbije po pitanju Kosova i odnosa sa Kosovom. Sa kosovskog stajališta razlika je u tome što Borisa Tadića već znamo, on je imao jedan rigidan stav prema Kosovu, ali u drugim okolnostima je nastavio Miloševićevu politiku, a Tomislav Nikolić, bez obzira šta ko mislio, ni po jednom pitanju pa ni po pitanju Kosova, ne može o svemu ostati na pozicijama Tadićeve politike. On će biti kooperativniji sa EU jer je svestan da istrajavanje na tvrdokornoj politici prema Kosovu može da smeta Srbiju na njenom evropskom putu”, smatra Vlasi.
Navikavanje na novu situaciju u regiji
Nikolić je u svom prvom obraćanju nakon objave nezvaničnih rezultata naglasio da mu je važna regionalna i politika prema velikim silama. Crnogorski istoričar Šerbo Rastoder smatra da pominjanje srpske manjine u Crnoj Gori u tom govoru može da ima određene implikacije po odnose dve zemlje.
“Tomislav Nikolić je u izjavi koju sam vidio na srpskoj televiziji, otprilike rekao da će posebnu brigu voditi o građanima srpskog porijekla u Crnoj Gori, kojih, kako kaže, ima veliki broj. Time je on na neki način poslao poruku jednom dijelu crnogorske populacije ohrabrujući ih da je promjena vlasti u Srbiji na neki način promjena odnosa Srbije prema Crnoj Gori, odnosno prema jednom dijelu njenog stanovništva. Takva poruka može imati određene implikacije u Crnoj Gori činjenicom da će ohrabriti jedan dio populacije koji se smatra Srbima. U suštini mislim da je u prvim izjavama Tomislav Nikolić ipak ispoljio određenu opreznost i poslao poruku da želi prijateljsku saradnju sa Crnom Gorom, čak je tu saradnju uporedio sa Hrvatskom, tvrdeći da su sada odnosi Srbije i Crne Gore lošiji nego odnosi Srbije i Hrvatske, što je neprirodno”, kaže Rastoder.
Kada je u pitanju BiH, promena na mestu prvog čoveka Srbije mogla bi biti pozitivna, smatra profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz.
“BiH i sve zemlje u regiji moraju da se naviknu na novu situaciju koja izgleda ovako: da je svejedno u susjednim zemljama ko je na njihovom čelu ako su regionalni odnosi postavljeni stabilno. Prevedeno na jednostavan jezik, Srbija se odlučila za EU, Nikolić se umio, približio centru, neće nastavljati onu retoriku kakvu je imao Tadić, to je na neki način bila licemjerna retorika prema BiH, Kosovu i Crnoj Gori. Biće pod budnom packom Evrope i očekujem da će njegova politika biti zdravija za regiju od Tadićeve. Kad to kažem onda mislim na sledeće – Nikolić, kao prokazani desničar, će vjerovatno nastaviti politiku regionalne suradnje i kao prokazani desničar će biti u situaciji da manje povlađuje Dodiku u RS i prosrpskim snagama koje destabiliziraju Crnu Goru ili desničar koji će na koncu priznati Kosovo”, smatra Kazaz.
Odnos sa Hrvatskom mogao bi biti najkompleksniji jer Tomislav Nikolić se u tamošnjoj javnosti dovodi u vezu sa zločinom u Antinu 1991. godine. Samo šest meseci ranije predstavnici Srpske napredne stranke nisu mogli doći u Vukovar na predizborni skup srpske koalicije jer je hrvatska policija smatrala da bi mogli remetiti javni red i mir. Sociolog Dražen Lalić, međutim, kaže da se mora gledati napred.
“Da je Nikolić pobijedio na izborima 2008. onda bi pobijedio politički akter koji je bio bar euroskeptično nastrojen, ako ne i protueuropski nastrojen. A sada je Nikolić zajedno sa strankom evoluirao. Njegova veza sa Antinom se nije zaboravila niti se zaboravlja, ali znate, kako treba u životu, a pogotovo u politici, treba mudro izlagati ono što je korisno i što je manje korisno. Mislim da bi inzistiranje u novoj situaciji na otvorenim pitanjima iz prošlosti bilo mnogo manje korisno nego gledanje u budućnost”, zaključuje Lalić.
Sociološkinja Zagorka Golubović smatra da za ovakav rezultata nije kriva politika nego narod.
“Mogu da dam komentar da nije kriva politika, i politička vlast nego narod. Ja sam očajna da naš narod može jednog primitivca da izabere za predsednika republike. Ja mislim da je reč o čoveku koji je falsifikovao diplomu, napravio trik sa falsifikovanjem izbora, sto puta promenio mišljenje, primitivac u najgorem smislu te reči. Ja sam sklona da se iselim iz ove zemlje, meni je mozak stao posle svega ovoga”, kaže Golubović.
Jedno od prvih Nikolićevih obećanja bilo je da neće prekidati evrointegracije Srbije. Saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov naveo je da će na adresama u Evropskoj uniji Nikolića prihvatiti kao novog predsednika Srbije. To neće značiti i apsolutnu dobrodošlicu:
"On je na probi. Ako dođe u Brisel, oni kažu vi ste izabrani i oni s vama moraju da razgovaraju. Međutim, Nikolić ima biografiju po kojoj je nacionalista i desničar i vi ako hoćete da iziđete iz te biografije vi to morate ljudima dokazati. Od njega se ne očekuje da se pokaje i izvini, mada bi bilo dobro i za njega i za Ivicu Dačića, to je nešto što se smatra normalnim u pristojnom svetu, da se izvinite za nešto što ste radili. Sa njegove tačke gledišta, ako bi hteo da ostvari valjan kontakt sa tim ljudima, da ima komunikaciju i poverenje onda bi bilo dobro kada bi se prema svim tim kvalifikacijama koje nosi odneo na određeni način", smatra Gligorov.
Tomislav Nikolić je političar čiju su biografiju obeležile pre svega krvave devedesete godine koje proveo kao desna ruka haškog optuženika Vojislava Šešelja. Pitanje njegove lične i političke transformacije na stalnom je testu, a posebno sada, kada je izabran za prvog čoveka Srbije. Koliko njegova prošlost, opterećuje njegovu političu budućnost. O tome je za RSE govorila i profesorka Srbijanka Turajlić:
"Kada slušam sve naše medije i DS zaista, da nisam živela u Srbiji, stekla bih utisak da je Tomislav Nikolić vodio sve ratove od Vukovara do Srebrenice, a za to vreme gospodin Dačić sedeo u manastiru i vezao goblen. Dakle, Tomislav Nikolić nije cvećka, to je čovek kojem ja nikada neću dati glas zbog onoga što je radio i podržavao devedesetih, ali Tomislav Nikolić nisu devedesete. Devedesete su Ivica Dačić i Slavica Đukić Dejanović. Pa ne možemo iskrivljavati prošlost zato jer su nam oni prijatniji koalicioni partneri, a ovi nam ne odgovaraju. I to je ono što je narod Srbije rekao ovim glasanjem", smatra Turajlić.
Savetnik u vladi Kosova Azem Vlasi očekuje da će Nikolić biti kooperativniji u saradnji sa Evropskom unijom.
“Ne verujem da će to dovesti do neke posebne promene u politici Srbije po pitanju Kosova i odnosa sa Kosovom. Sa kosovskog stajališta razlika je u tome što Borisa Tadića već znamo, on je imao jedan rigidan stav prema Kosovu, ali u drugim okolnostima je nastavio Miloševićevu politiku, a Tomislav Nikolić, bez obzira šta ko mislio, ni po jednom pitanju pa ni po pitanju Kosova, ne može o svemu ostati na pozicijama Tadićeve politike. On će biti kooperativniji sa EU jer je svestan da istrajavanje na tvrdokornoj politici prema Kosovu može da smeta Srbiju na njenom evropskom putu”, smatra Vlasi.
Navikavanje na novu situaciju u regiji
Nikolić je u svom prvom obraćanju nakon objave nezvaničnih rezultata naglasio da mu je važna regionalna i politika prema velikim silama. Crnogorski istoričar Šerbo Rastoder smatra da pominjanje srpske manjine u Crnoj Gori u tom govoru može da ima određene implikacije po odnose dve zemlje.
“Tomislav Nikolić je u izjavi koju sam vidio na srpskoj televiziji, otprilike rekao da će posebnu brigu voditi o građanima srpskog porijekla u Crnoj Gori, kojih, kako kaže, ima veliki broj. Time je on na neki način poslao poruku jednom dijelu crnogorske populacije ohrabrujući ih da je promjena vlasti u Srbiji na neki način promjena odnosa Srbije prema Crnoj Gori, odnosno prema jednom dijelu njenog stanovništva. Takva poruka može imati određene implikacije u Crnoj Gori činjenicom da će ohrabriti jedan dio populacije koji se smatra Srbima. U suštini mislim da je u prvim izjavama Tomislav Nikolić ipak ispoljio određenu opreznost i poslao poruku da želi prijateljsku saradnju sa Crnom Gorom, čak je tu saradnju uporedio sa Hrvatskom, tvrdeći da su sada odnosi Srbije i Crne Gore lošiji nego odnosi Srbije i Hrvatske, što je neprirodno”, kaže Rastoder.
Kada je u pitanju BiH, promena na mestu prvog čoveka Srbije mogla bi biti pozitivna, smatra profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz.
“BiH i sve zemlje u regiji moraju da se naviknu na novu situaciju koja izgleda ovako: da je svejedno u susjednim zemljama ko je na njihovom čelu ako su regionalni odnosi postavljeni stabilno. Prevedeno na jednostavan jezik, Srbija se odlučila za EU, Nikolić se umio, približio centru, neće nastavljati onu retoriku kakvu je imao Tadić, to je na neki način bila licemjerna retorika prema BiH, Kosovu i Crnoj Gori. Biće pod budnom packom Evrope i očekujem da će njegova politika biti zdravija za regiju od Tadićeve. Kad to kažem onda mislim na sledeće – Nikolić, kao prokazani desničar, će vjerovatno nastaviti politiku regionalne suradnje i kao prokazani desničar će biti u situaciji da manje povlađuje Dodiku u RS i prosrpskim snagama koje destabiliziraju Crnu Goru ili desničar koji će na koncu priznati Kosovo”, smatra Kazaz.
Odnos sa Hrvatskom mogao bi biti najkompleksniji jer Tomislav Nikolić se u tamošnjoj javnosti dovodi u vezu sa zločinom u Antinu 1991. godine. Samo šest meseci ranije predstavnici Srpske napredne stranke nisu mogli doći u Vukovar na predizborni skup srpske koalicije jer je hrvatska policija smatrala da bi mogli remetiti javni red i mir. Sociolog Dražen Lalić, međutim, kaže da se mora gledati napred.
“Da je Nikolić pobijedio na izborima 2008. onda bi pobijedio politički akter koji je bio bar euroskeptično nastrojen, ako ne i protueuropski nastrojen. A sada je Nikolić zajedno sa strankom evoluirao. Njegova veza sa Antinom se nije zaboravila niti se zaboravlja, ali znate, kako treba u životu, a pogotovo u politici, treba mudro izlagati ono što je korisno i što je manje korisno. Mislim da bi inzistiranje u novoj situaciji na otvorenim pitanjima iz prošlosti bilo mnogo manje korisno nego gledanje u budućnost”, zaključuje Lalić.