"Bosanski rat": Ćosićeva rehabilitacija ratne politike devedesetih

Najnovija knjiga Dobrice Ćosića „Bosanski rat“, u kojoj ovaj akademik i ideolog Velike Srbije u vidu dnevnika od 1992. do 1995. godine predstavlja bosanske Srbe kao žrtve muslimansko-hrvatske koalicije, a Republiku Srpsku kao jedinu ratničku pobedu Srba u drugoj polovini XX veka, predstavljena je u utorak uveče u Beogradu.

U dnevničkim beleškama Ćosić 16. maja zapisuje: „Muslimani su Srbima objavili rat do potpunog osvajanja BiH i istrebljenja Srba iz prve muslimanske republike u Evropi“.

Tako piše Dobrica Ćosić u vreme kada topovi sa Pala i snajperisti počinju trogodišnju opsadu Sarajeva. Kada srpske paravojne formacije počinju da čiste istočnu Bosnu, kada se u Prijedoru i okolini preživeli Bošnjaci proteruju u logore...

Dobrica Ćosić je svoju najnoviju knjigu objavio u odbranu Republike Srpske koju smatra pravednim teško stečenim ratnim plenom.

Autor knjige u Domu omladine u centru Beograda obratio se okupljenim, uglavnom, ostarelim sledbenicima: „Knjiga o bosanskom ratu je moja odbrana slobode i istine i nacionalnih prava koja se sadrže u Republici Srpskoj, toj preskupoj ali jedinstvenoj političkoj i ratnoj pobedi srpskog naroda u drugoj polovini 20 veka.“

Jedan od promotera knjige Dobrice Ćosića je i Dragoslav Bokan, sledbenik nekadašnjeg gurua srpske nacističke desnice Dragoša Kalaića.

„Iznad nas su lebdeli lešinari iz Beograda, Evrope i sveta, ta čudna parazitska klasa onih koji su ismevali Dobricu Ćosića i njemu slične i koji su hapsili i mučili mene i meni slične. Između izbora dve koncepcije, koncepcije kneza Lazara i despota Stefana, koncepcije ostavljanja na viteškom polju i umiranja sa mačem u ruci i odlaska na sramotnim taljigama u realnost budućeg veka, srpsko rukovodstvo u BiH je, nažalost, pod užasnim pritiscima sveta i Beograda izabralo ono treće - da budemo bez koncepcije, da jedno pričamo drugo mislimo treće govorimo.

Da izgubimo sve svoje ratne ciljeve, a da nismo ni probali da učinimo nešto u jednoj od dve moguće koncepcije - ove ratne, viteške samurajske i ove druge mudre kompromisne koncepcije zrelih godina i svega onoga što sa sobom nosi Dobrica Ćosić“, smatra Bokan.

Pisac Vladimir Kecmanović, iako mlad u vreme propagande za pripremu budućih ratova krajem 80-ih, kao da je dobro naučio lekcije upotrebe mrtvih.

“Oni isti koji su obeležavanje srpskih jama i stratišta iz Drugog svetskog rata 90-ih godina proglašavali ratno-huškačkom nekrofilijom, danas svakog bogovetnog dana nas teraju na suočavanje sa srebreničkom tragedijom. Pominjanje Skelana, Kazana, Sijekovca i drugih zločina nad Srbima koji su srebreničkom neposredno prethodili, dovodi u stanje istinske histerije.”

Da li je ovaj skup i ova knjiga u kojoj nije ništa zapisano od 11.do 15. jula kada se u Srebrenici događao genocid - jedino plansko ubijanje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i tako iscrtavale granice zamišljene srpske države, samo marginalna priča marginalnih ljudi koji su nekada bili moćni? Ili je na delu proces rehabilitacije ratnih ciljeva 90-ih kojih se Srbija nikada nije suštinski odrekla.

Profesorka sociologije Zagorka Golubović smatra da nije u pitanju ni jedno ni drugo.

„Ja bih pre rekla da je to zakulisna rehabilitacija, rehabilitacija vrednosti koje su promovisale ideju o velikoj Srbiji, pa doveli do rata... To vam niko neće reći otvoreno, mada, u istraživanjima kada smo pitali kada vam je bilo najbolje, većina je odgovorila u Titovo vreme i u 90-im godinama. Vi nećete verovatno čuti ni od Borisa Tadića ni od drugih predstavnika da oni rehabilituju tu prošlost, ali, na žalost, stvar je u kompletnom haosu ideja, kontradikcija koje se suočavaju a niko ih ne rešava“, kaže dr Zagorka Golubović.

Istoričarka Branka Prpa je zastrašena izgovorenim rečima na promociji Ćosićeve knjige.

„Zastrašujuće je potpuno da se ideja rata afirmiše i ponovo pokušava postaviti u politički milje kao pitanje političke budućnosti koje je ključno za Srbiju. Imate rehabilitaciju jednog ratnog perioda devedesetih, imate rehabilitaciju svih onih koji se evo već godinama sude na Međunarodnon sudu u Hagu za ratne zločine. Rehabilitaciju tog tipa nacionalističke retorike, koja je apsolutno pristna proteklih nekoliko godina u političkim vrhovima ove zemlje“, zaključila je Prpa.

Na promociji, uz već pomenutog Bokana, Kecmanovića i Ćosića, govorili su i profesor Fakulteta za medije i komunikaciju Darko Tanasković, te još jedan predstavnik ideološki bliske mlađe generacije pisaca Marko Krstić.