Analitičar CEDEM-a Miloš Bešić u intervjuu za RSE, komentariše ocjene lidera SDP-a Ranka Krivokapića da predsjednik DPS Milo Đukanović vodi opasnu politiku u oblasti privatizacije. Bešića smo pitali koliko SDP sama snosi odgovornost zbog pogrešnih, a ispostavlja se naročito na primjeru KAP-a i pogubnih privatizacija u Crnoj Gori, i da li je oštra retorika lidera SDP najava da će ta stranka na izbore nastupiti samostalno?
Bešić: Moj generalni utisak, na osnovu tonaliteta i političkog diskursa koji je koristio gospodin Krivokapić, je da je reč o nekoj vrsti odloženog nezadovoljstva, koje verovatno Krivokapić veoma dugo čuva u sebi. Na osnovu tonaliteta, kojeg koristi u komunikaciji, i odnosa prema ovim pitanjima, čini mi se da je to nezadovoljstvo eskaliralo i da je prešlo meru.
SDP je bio manji partner u toj Vladi i sve to što se dešavalo sa privatizacijama, veliki broj takvih stvari, dešavao se, ili mimo njihove volje, ili uz protivljenje koje nije imalo nekog značajnijeg efekta. Možemo da pretpostavimo da su u tom nekom periodu, kada su se privatizacije dešavale, uključujemo i KAP, verovatno, i Krivokapić i predstavnici SDP-a, dobijali nekakva obećanja, koja su se pokazala kao potpuno nerealna i iza kojih nije stajalo ono što je trebalo da bude ključni argument. Ta vrsta prećutnog odobravanja u ponašanju DPS-a, verovatno je bila praćena večitim obećanjima i garancijama, koje se nisu desile. Čini mi se da se desilo nešto potpuno suprotno, čak od onoga što su bila ta obećanja. Sada imamo neku reakciju na čitav niz dešavanja. Indikativno je da prvi put imamo na relaciji Krivokapić - Đukanović otvorene zamerke koje su verovatno dugo vremena čuvane pod tepihom.
Bešić: Vlast je u dugom periodu donosila odluke i ukoliko ste sastavni deo te vlasti, sve što se desi kao posledica tih odluka, jeste vaša odgovornost. To je nešto što se ne može izbeći i taj deo odgovornosti snosi SDP. Postoje dva elementa za
razumevanje te odgovornosti, ale ne za opravdavanje, jer opravdanje takvih stvari nikada ne može do kraja da postoji.
Razumevanje situacije SDP-a, za razliku od DPS-a, sastoji se od dva elementa. Činjenica je da je SDP bio manjinski u toj Vladi i činjenica je, da kao manja stranka u toj Vladi, nije mogao da proizvede toliko energije i snage da se postavi tim ključnim odlukama. SDP je uvek bio protiv određenih odluka, naročito kada je reč o privatizacijama, od Telekoma do KAP-a, pa i nekih drugih stvari. SDP je imao jedan kontinuitet oportunizma u odnosu na DPS, ali uvek su u ključnim situacijama davali podršku DPS-u. Verovatno zbog toga, što su u tim nekim ključnim trenucima, davali podršku DPS-u, verovatno su iza toga stajala neka usmena obećanja i garancije. Veoma je verovatno da je ta obećanja lično davao Đukanović, te je i ovo razlog direktnog obraćanja i ljutnje.
Slabost SDP-a da se odupre DPS-u
Bešić: Vi ste sada uveli još jedan aspekt kada je reč o ovoj diskusiji. Izbori se bliže i verovatno će biti sledeće godine u februaru ili martu, a možda čak i na jesen. Uvek kada se približavaju izbori, nema nikakve sumnje da se zauzimaju neke startne pozicije na tim izborima. Kada je reč o najavi samostalnog izlaska SDP-a, mislim da ova komunikacija, ili oštrina koju koristi Krivokapić, može da ima dve dimenzije.
Ovo može da znači, da eventualni pregovori o nekom zajedničkom izlasku na izbore, ne idu u pravcu u kome bi odgovaralo SDP-u, ili pak eksplicitno SDP želi da najavi da će da izađe sam na izbore. Mi to ne možemo da znamo i to je stvar njihove unutrašnje procene i unutrašnjeg odnosa. Moguće su obe stvari – moguće je da na ovaj način Krivokapić izgrađuje bolju pregovaračku poziciju u sklapanju predizborne koalicije, ili pak najavljuje samostalan izlazak na izbore i na vreme priprema teren. I jedno i drugo je moguće, a šta je od to dvoje, videćemo.
Bešić: Može i takva vrsta kritike da se uputi SDP-u. Biti licemeran u politici, nije ništa novo. Licemerno je i kada vodite vrlo eksplicitne neoliberalne mere ekonomije a pričate o socijalnoj pravdi. To je čak i šizofreno. Licemerstvo u politici, ili na nivou političkog ponašanja, nije nešto što bi trebalo da bude neobično ili makar nešto što bi trebalo da bude za osudu. Jeste tačno da SDP u kontinuitetu vrši jednu vrstu kritike DPS-a, ali s druge strane, kada god se donose ključne odluke, oni budu privoljeni, ili budu čak možda i prisiljeni od DPS-a, da donesu odluku koja je u interesu DPS-a, ili onoga što DPS predlaže. To je pre svega rezultat nedovoljne snage SDP-a i nedovoljne količine moći, negoli pak neko licemerstvo koje je populističkog karaktera. Čini mi se da SDP ima snažnije argumente ili da ima snažnije pozicije moći, što sa stanovišta pregovaračkih pozicija, što sa stanovišta resursa sa kojim raspolaže, da bi SDP bio još eksplicitniji ili još iskreniji u toj vrsti oponiranja DPS-u. Pre će biti nemoć, negoli licemerstvo.
Bešić: SDP, posmatrano sa tog stanovišta, ima vrlo ozbiljan problem. Koalicioni potencijal SDP-a je užasno mali. Ako se pogleda ukupni politički prostor i strukture moći partija koje postoje, osim DPS-a, oni nemaju nikakvu alternativu u smislu koalicionog potencijala. To dodatno opterećuje njihovu ulogu i njihovu mogućnost. Treba videti nove parije i koju vrstu političkog kapitala nude. Tek kada se budu pojavile u političkom prostoru, onda ćemo moći da vršimo određena merenja i određene procene, da vidimo njihovu realnu snagu. Dok se ne pojave u političkom prostoru, mi ne možemo da imamo dugoročnu procenu njihove snage.
Ne mislim da SDP osigurava neku poziciju koaliranjem sa tim strukturama. Činjenica je da su te partije u dobrom delu ušle u njihovo biračko telo, a sa tog stanovišta partikularnog shvatanja političkog tržišta, oni su pre u konkurenciji, nego što su partneri. Ne mislim da je to neka opcija sa kojom SDP računa.Moguće je da oni na vreme zauzimaju jednu vrstu kritičkog odnosa prema DPS-u, podsećajući na permanentno oponiranje DPS-u, kako bi si samostalno, i sa nešto radikalnijim diskursom, na vreme osigurali i obezbedili onaj fond građanskih glasova koji su blizu nekog ukupnog biračkog tela, da mogu na vreme preventivno da deluju da ti glasači ne odu ka novim partijama.
RSE: I do sada je SDP oponirala većoj članica vladajuće koalicije, ali ovoga puta su konkretne optužbe stigle prvi put na račun lidera DPS-a, Mila Đukanovića, i to prvi put od predsjednika SDP-a. Optužio ga je za vođenje opasne politike u oblasti privatizacije. Kako vi uopšte komentarišete istup gospodina Krivokapića?
Bešić: Moj generalni utisak, na osnovu tonaliteta i političkog diskursa koji je koristio gospodin Krivokapić, je da je reč o nekoj vrsti odloženog nezadovoljstva, koje verovatno Krivokapić veoma dugo čuva u sebi. Na osnovu tonaliteta, kojeg koristi u komunikaciji, i odnosa prema ovim pitanjima, čini mi se da je to nezadovoljstvo eskaliralo i da je prešlo meru.
SDP je bio manji partner u toj Vladi i sve to što se dešavalo sa privatizacijama, veliki broj takvih stvari, dešavao se, ili mimo njihove volje, ili uz protivljenje koje nije imalo nekog značajnijeg efekta. Možemo da pretpostavimo da su u tom nekom periodu, kada su se privatizacije dešavale, uključujemo i KAP, verovatno, i Krivokapić i predstavnici SDP-a, dobijali nekakva obećanja, koja su se pokazala kao potpuno nerealna i iza kojih nije stajalo ono što je trebalo da bude ključni argument. Ta vrsta prećutnog odobravanja u ponašanju DPS-a, verovatno je bila praćena večitim obećanjima i garancijama, koje se nisu desile. Čini mi se da se desilo nešto potpuno suprotno, čak od onoga što su bila ta obećanja. Sada imamo neku reakciju na čitav niz dešavanja. Indikativno je da prvi put imamo na relaciji Krivokapić - Đukanović otvorene zamerke koje su verovatno dugo vremena čuvane pod tepihom.
RSE: Bez obzira na obećanja DPS-a SDP-u, koja pominjete, a koja nisu ispunjena, koliko po vama SDP sama snosi odgovornost zbog pogrešnih i pogubnih privatizacija u Crnoj Gori?
Bešić: Vlast je u dugom periodu donosila odluke i ukoliko ste sastavni deo te vlasti, sve što se desi kao posledica tih odluka, jeste vaša odgovornost. To je nešto što se ne može izbeći i taj deo odgovornosti snosi SDP. Postoje dva elementa za
Indikativno je da prvi put imamo na relaciji Krivokapić - Đukanović otvorene zamerke koje su verovatno dugo vremena čuvane pod tepihom.
Razumevanje situacije SDP-a, za razliku od DPS-a, sastoji se od dva elementa. Činjenica je da je SDP bio manjinski u toj Vladi i činjenica je, da kao manja stranka u toj Vladi, nije mogao da proizvede toliko energije i snage da se postavi tim ključnim odlukama. SDP je uvek bio protiv određenih odluka, naročito kada je reč o privatizacijama, od Telekoma do KAP-a, pa i nekih drugih stvari. SDP je imao jedan kontinuitet oportunizma u odnosu na DPS, ali uvek su u ključnim situacijama davali podršku DPS-u. Verovatno zbog toga, što su u tim nekim ključnim trenucima, davali podršku DPS-u, verovatno su iza toga stajala neka usmena obećanja i garancije. Veoma je verovatno da je ta obećanja lično davao Đukanović, te je i ovo razlog direktnog obraćanja i ljutnje.
Slabost SDP-a da se odupre DPS-u
RSE: Da li je oštra retorika lidera SDP najava da će ta stranka na izbore nastupiti samostalno?
Bešić: Vi ste sada uveli još jedan aspekt kada je reč o ovoj diskusiji. Izbori se bliže i verovatno će biti sledeće godine u februaru ili martu, a možda čak i na jesen. Uvek kada se približavaju izbori, nema nikakve sumnje da se zauzimaju neke startne pozicije na tim izborima. Kada je reč o najavi samostalnog izlaska SDP-a, mislim da ova komunikacija, ili oštrina koju koristi Krivokapić, može da ima dve dimenzije.
Moguće je da na ovaj način Krivokapić izgrađuje bolju pregovaračku poziciju u sklapanju predizborne koalicije, ili pak najavljuje samostalan izlazak na izbore.
RSE: Kritičari SDP često ističu, a to smo čuli i u prvoj reakciji iz DPS-a na istup Krivokapića, licemjernu politiku socijaldemokrata koji kritikuju DPS, ali uporno ostaju pod njihovim skutom.
Bešić: Može i takva vrsta kritike da se uputi SDP-u. Biti licemeran u politici, nije ništa novo. Licemerno je i kada vodite vrlo eksplicitne neoliberalne mere ekonomije a pričate o socijalnoj pravdi. To je čak i šizofreno. Licemerstvo u politici, ili na nivou političkog ponašanja, nije nešto što bi trebalo da bude neobično ili makar nešto što bi trebalo da bude za osudu. Jeste tačno da SDP u kontinuitetu vrši jednu vrstu kritike DPS-a, ali s druge strane, kada god se donose ključne odluke, oni budu privoljeni, ili budu čak možda i prisiljeni od DPS-a, da donesu odluku koja je u interesu DPS-a, ili onoga što DPS predlaže. To je pre svega rezultat nedovoljne snage SDP-a i nedovoljne količine moći, negoli pak neko licemerstvo koje je populističkog karaktera. Čini mi se da SDP ima snažnije argumente ili da ima snažnije pozicije moći, što sa stanovišta pregovaračkih pozicija, što sa stanovišta resursa sa kojim raspolaže, da bi SDP bio još eksplicitniji ili još iskreniji u toj vrsti oponiranja DPS-u. Pre će biti nemoć, negoli licemerstvo.
RSE: Gospodin Krivokapić je rekao da oni za sada ostaju u koaliciji sa DPS-om jer sa opozicijom ne mogu zajedno. Koliko su u pravu oni koji priželjkuju da se SDP okrene novim partijama, poput Građanske liste, koja najavljuje učešće na narednim izborima?
Bešić: SDP, posmatrano sa tog stanovišta, ima vrlo ozbiljan problem. Koalicioni potencijal SDP-a je užasno mali. Ako se pogleda ukupni politički prostor i strukture moći partija koje postoje, osim DPS-a, oni nemaju nikakvu alternativu u smislu koalicionog potencijala. To dodatno opterećuje njihovu ulogu i njihovu mogućnost. Treba videti nove parije i koju vrstu političkog kapitala nude. Tek kada se budu pojavile u političkom prostoru, onda ćemo moći da vršimo određena merenja i određene procene, da vidimo njihovu realnu snagu. Dok se ne pojave u političkom prostoru, mi ne možemo da imamo dugoročnu procenu njihove snage.
Ne mislim da SDP osigurava neku poziciju koaliranjem sa tim strukturama. Činjenica je da su te partije u dobrom delu ušle u njihovo biračko telo, a sa tog stanovišta partikularnog shvatanja političkog tržišta, oni su pre u konkurenciji, nego što su partneri. Ne mislim da je to neka opcija sa kojom SDP računa.Moguće je da oni na vreme zauzimaju jednu vrstu kritičkog odnosa prema DPS-u, podsećajući na permanentno oponiranje DPS-u, kako bi si samostalno, i sa nešto radikalnijim diskursom, na vreme osigurali i obezbedili onaj fond građanskih glasova koji su blizu nekog ukupnog biračkog tela, da mogu na vreme preventivno da deluju da ti glasači ne odu ka novim partijama.
