Ministri EU preporučili su Savetu EU da Srbiji da status kandidata. Odluka je doneta nakon višesatnog ubeđivanja Rumunije, od strane ostalih članica EU, koja je insistirala da uslov za dalje evropske integracije Beograda bude rešavanje pitanja vlaške nacionalne manjine u Srbiji. Protivljenje Rumunije usledilo je nakon što je Nemačka, koja se u decembru protivila davanju kandidature Srbiji, dala zeleno svetlo zbog postignutih dogovora Beograda i Prištine.
Vest da su ministri EU dali zeleno svetlo za kandidaturu Srbije stigla je do Beograda na neuobičajen način za diplomatiju. Švedski ministar Karl Bilt je preko svog naloga na Tviteru čestitao građanima Srbije kanidaturu.
„Zeleno svetlo za kandidaturu Srbije potvrdiće Evropski savet u četvrtak. Čestitam!“, napisao je Bilt.
Predsedavajući ministarskog saveta EU i šef danske diplomatije Nikolaj Vamen rekao je novinarima da nije tajna da su razgovori u utorak bili dugi i žestoki.
“Preporuka je otvorila je novo poglavlje u odnosima između EU i Srbije i postavila temelj za snaženje evropske perspektive za Srbiju. Ovo takođe šalje snažan signal da proces proširenja ostaje prioritet Evropske unije. Ovaj signal je važniji što dolazi u trenutku kada ekonomska kriza i planovi spasavanja okupiraju najveći deo naše ekonomske agende i kada neki zbog toga smatraju da Evropska unija treba da se fokusira na svoje sopstvene probleme. U proteklim godinama i mesecima Srbija je ostvarila značajne reforme i pokazala odlučnost i želju da ostvari dobre rezultate u dijalogu sa Prištinom. Ti napori sada su i adekvatno nagrađeni”, rekao je Vamen.
File: Dobar dan i za Srbiju i za Kosovo
Evropski komesar za proširenje Štefan File uveren je da će Savet EU u četvrtak potvrditi tu preporuku.
Zastave Srbije i Evropske unije - ilustracija
“Danas je dobar dan ne samo za Srbiju i Kosovo nego i za proces proširenja Evropske unije. Kandidatski status će otvoriti novu eru u odnosima Evropske unije i Srbije i ja očekujem da će Srbija, kao zemlja-kandidat i dalje ostvarivati napredak, kako bi se pripremila za sledeći korak, a to je otvaranje pristupnih razgovora”, rekao je File.
Ono što je u jutarnjim satima izgledalo kao gotova stvar koja će biti razrešena u prvim minutima sastanka pretvorilo se u šestočasovno ubeđivanje Rumunije da se prikloni stavovima ostalih članica unije. Nismo dobili sve što smo očekivali, rekao je nakon burnog dana srpski predsednik Srbije Boris Tadić.
“Danas je bilo moguće da ministri inostranih poslova EU odluče o tome da Srbija ispunjava ne samo sve uslove nego da treba da dobije status kanidata, oni su samo preporučili Evropskom savetu da se to desi tokom njihovog zasedanja tako da još postoji određena mogućnost da se poništi i ovakva preporuka, dakle, ne treba reći da je sve gotovo”, poručio je Tadić.
“Srbija bi sa statusom kandidata”, kaže dalje Tadić, “dobila jednu legitimaciju, jednu garanciju sigurnosti da svaka investicija koja dolazi u nju jeste u skladu sa interesima kompanija koje dolaze iz evropskih zemalja i SAD, pa čak i iz drugih zemalja sveta. Status kanidata je garancija sigurnosti za svaku kompaniju”.
Iako dugo očekivana i svakako predizborni adut u rukavu za njegovu stranku srpski predsednik Boris Tadić ipak je još tokom višečasovnog odlučivanja iz Brisela poručio da Srbiju kad dobije kanididaturu “čeka rad a ne slavlje”.
“Ja neću slaviti nego ću nastaviti da radim na rešavanju drugih problema, na suočavanju sa narednim izazovima. Razume se, dobra vest će biti osvajanje statusa kandidata, ali strateški cilj Srbije je da postane članica Evropske unije, a do tog cilja je veoma dug put”, rekao je Tadić.
Da je put do cilja dug i da ima još mnogo da se radi svedoče i reči predsednika Evropske komisije Žoze Baroza koje je preneo Tadiću.
“Veoma je važno da Srbija ostane posvećena ambicioznoj reformskoj agendi i dijalogu sa Prištinom. Samo konkretni koraci i rezultati omogućiće dalje razvijanje naših odnosa. Srbija, dakle, drži ključeve produbljivanja naših veza kao i svog sopstvenog napretka”, rekao je on.
Krupni koraci za region
Za razliku od Nemačke koja je dala zeleno svetlo Srbiji, Rumunija je insisitirala na rešavanju pitanja vlaške nacionalne manjine u Srbiji. Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je u Briselu da su mu zahtevi Rumunije poznati, jer je već razovarao o tome sa svojim prijateljem rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, ali i da misli da oni nisu opravdani.
Boris Tadić i Žoze Manuel Barozo u Briselu, 28. februar 2012.
„Svaki građanin ima pravo da se deklariše u sladu sa svojim mišljenjem“, rekao je on.
Sami Vlasi u Srbiji su podeljeni pa tako jedni ističu svoje autohtono poreklo, dok drugi prihvataju to ime, ali smatraju da su Rumuni.
Uoči početka sastanka Saveta ministara EU u jutarnjim satima vladao je optimizam u pogledu srpske kanidature naročito podgrejan konačno davanjem zelenog svetla Nemačke čiji je šef diplomatije Gido Vestervele poručio da je Beograd ispunio sve zahteve i da je red na EU da uzvrati.
„Nemačka vlada će podržati zeleno svetlo jer mislimo da je dogovor koji je postignut (sa Prištinom) pozitivan i da je to pravi put. Srbija je ponudila dogovor i Evropa treba da na isti način da joj odgovori“, rekao je Vestervele.
I visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nadala se da će Srbija na ovom sastanku dobiti kanidaturu.
Iako Srbiju čekaju još mnogi koraci ka EU Vensan Dežer, šef Delegacije Evrpske unije u Srbiji, kaže da dobijanje statusa kandidata za članstvo u evropskoj zajednici predstavlja dobru vest ne samo za Srbiju, već i za region.
„Za Srbiju je to korak dalje ka članstvu u EU. Sledeći korak je početak pregovora i imamo puno energije i entuzijazma da ostvarimo taj cilj. Koraci koji Srbiju čekaju na daljem putu ka EU su jasni i posebno treba raditi na unapređenju odnosa Beograda i Prištine. Jasan put ka EU donosi više investicija u regionu, više radnih mesta za njegove stanovnike i više trgovinskih odnosa. Ako Srbija napravi korak na tom putu to će biti sila koja će povući i ceo region napred ka EU“, poručio je Dežer.
Odluku ministara evropske dvadesetsedmorice treba da potvrde šefovi država i vlada na samitu 1. i 2. marta
