Priča o Žućku omaž jednom vremenu

Zoran Glavonjić

Film "Žućko – priča o Radivoju Koraću" premijerno je prikazan u Beogradu.
Kroz svedočenja njegovih saigrača, uz naraciju sportskih zvezda novog doba, publici je kroz dokumentarno-igranu formu prvi put predstavljen život legendarnog košarkaša i jedne od najharizmatičnijih ličnosti iz vremena bivše Jugoslavije.

Radivoj Korać, košarkaš OKK Beograd, reprezentativac Jugoslavije i jedan od najboljih svetskih igrača šezdesetih godina prošlog veka, bio je i zaljubljenik u nauku i umetnost i čovek koji je, kako kažu njegovi savremenici, na bolje menjao društvo u kojem je živeo.

Gordan Matić, reditelj filma o Radivoju Koraću, rekao je za RSE da je priča o Žućku ujedno i omaž jednoj zemlji i jednom vremenu.

“Želeli smo da njegovo ime otrgnemo od zaborava i da za uvek u pokretnim slikama ispričamo priču o čoveku koji je obeležio jedno vreme i jedan sport. I o celoj toj generaciji koja je uticala da košarka kod nas postane ono što jeste danas. Ovaj film ne govori samo o košarci, već je jako interesantan kulturološki ugao cele priče. Zanimljiv je uticaj Radivoja Koraća na razvoj društva uopšte, i te vrednosti sa zapada koje je prepoznavao. On je sa putovanja donosio knjige, ploče, filmove koje je onda preporučivao svojim drugarima, kolegama iz reprezentacije. I to se dalje širilo Beogradom, a onda i Jugoslavijom…”

U sportu poznat kao “mašina za davanje koševa”, na jednoj utakmici postigao je rekordnih 99 poena, Korać je bio čuven i po tome što je u Beograd doneo modu sa zapada, džempere na V izrez, i prvu ploču “Bitlsa”.

Žućkove zapise u filmu čita njegov veliki poštovalac, i takodje legenda jugoslovenske košarke, Aleksandar Đorđević.

“Ploče, ploče, nikada da im uhvatim kraj… Već ih imam na stotine, najveći hitovi su u mojoj diskoteci. “Hey Jude”, celu noć smo to slušali.”

Radivoja Koraća opisuju i kao renesansnu ličnost, strastvenog ljubitelja muzike, književnosti i slikarstva.

Ivo Daneu, jugoslovenski reprezentativac koji je sa njim stvarao istoriju svetske košarke, kaže da je oduševljen što je priča o Žućku konačno dospela na filmsko platno.

“Ali istovremeno mi je žao što ga se sećamo kao čoveka koji je prerano otišao od nas. Da smo mogli još duže da igramo zajedno bilo bi mnogo lepše. Mislim da bi omladina trebalo da pogleda ovaj film i da se ugleda na Žućka. I da mladi nastave njegov put, kako u košarci tako i van terena.”

Bio je veći od Jugoslavije

Radivoj Korać poginuo je u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. kod Sarajeva, vraćajući se u Beograd sa egzibicione utakmice Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, sa koje je žurio na kultnu predstavu “Kosa” u Ateljeu 212.

Na tom meču je kao zapisničar vreme merio tada dvadesetpetogodišnji košarkaš sarajevskog Željezničara Sulejman Omeragić Suljo koji za naš program kaže da mu je to bila velika čast i da dan danas čuva uspomenu sa poslednje Žućkove utakmice.

“Evo, upravo pred sobom imam zapisnik sa tog susreta. Sada ću da vam pročitam koliko je poena zabio na toj utakmici. 34 koša je dao, tako piše. Zapisano je i ko je igrao za Jugoslaviju: Korać, Jelovac, kapiten Cvetković, Kapičić, Tvrdić, Ćosić, Pazmanj i Čermak. Bilo je ugodjaj gledati Koraća, eto… Mnogo dobar čovek i strašan košarkaš. Bio je miran i fin, a na terenu je bio čudo sa svojom čuvenom levicom. Gledao sam ga i u Beogradu na utamici sa All Stars ekipom, igrao je vrhunski protiv američkih NBA košarkaša.”

Radivoje Korać bio je prvi evropski košarkaš koji je dobio poziv da obuče dres legendarnih američkih Harlemovaca.

Nikola Plećaš, legenda jugoslovenske košarke, jedan je od onih koji su u filmu govorili o Žućku.

“Iznenadjen sam da je neko imao hrabrosti dotaknuti jednu takvu ličnost tako da uradi film o njegovom životu. Ovaj film je vrlo blizu istine, a mislim da je svu istinu o Radivoju Koraću teško ispričati za kratko vreme. Prekrasno je da je to uradjeno. Mislim da bi taj film trebao biti poruka mladima da vide kako se može uspjeti i kako se može biti čovjek.”

Na insistiranje Josipa Broza Tita, Radivoj Korać u Beogradu je sahranjen uz olimpijsku zastavu i uz poruku – “Žućko je bio veći od Jugoslavije, pripadao je celom svetu.”