Raskol između Beograda i severa Kosova zbog referenduma

Referendum Srba na severu Kosova o odnosu prema kosovskim institucijama doveo je do prvog ozbiljnijeg raskola tamošnjih Srba i zvaničnog Beograda.

Njihovo izjašnjavanje se održava tik uoči ponovnog razmatranja u Briselu zahteva Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU. Mišljenja su podeljena oko toga kako će se taj referendum odraziti na odluku Saveta ministara EU o kandidaturi Srbije. Mada kažu da referendumom dokazuju da su deo Srbije njihovo izjašanjavanje je vlast iste te Srbije odredila kao suprostavljanje njenim interesima.

Predsednik Srbije Boris Tadić uz poruku da se time odmaže državi u odbrani legitimnih interesa na Kosovu poručuje da „ovaj potez čelnika opština na severu Kosova može samo smanjiti potencijal države, i nije u korist interesa Srba u pokrajini.“

Mnogo direktniji od Tadića bio je Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo koji je ocenio da se referendumom Srbi direktno suprostavljaju Vladi Srbije.

„Istorijske rezultate ne može doneti nikako s obzirom da je prvi put da se Srbi otvoreno suprotstave Vladi Srbije“, kaže Ivanović reagujući na izjave čelnika sa severa Kosova da će rezultat referenduma biti od istorijskog značaja.

„Drugo, referendumsko pitanje izlazi iz okvira i ovlašćenja koje opštine imaju. Prema tome ko god bude činio Vladu Srbije ili ko god bude bio predsednik države to su institucije koje se moraju poštovati. Na ovaj način su Srbi pokazali da ne poštuju te institucije koje su jedini sigurni partner ili prijatelj“, kazao je Ivanović.

Kacin: Srbija ne sme da bude talac Srba sa severa

Ono što je napuklo u decembru kada je Beograd pokušavajući da dobije kandidaturu za članstvo u EU pozvao Srbe da uklone barikade na prelazima na severu Kosova, koje je do tada zdušno podržavao, sada je poprimilo oblike ozbiljnog razdora.

Verovatno je nesporno da su u celu priču prste uplele i opozicione stranke čiji su članovi predsednici tri od četiri opštine na severu Kosova formirane na izborima koje je Beograd organizovao. Ali nesporno je i da je Beograd svojom konfuznom politikom napravio problem jer je sada teško ubediti ljude na terenu da promene godinama utabanu političku stazu kojom su usmeravani.

Da li bi političku cenu toga Beograd sada mogao da plati na planu evropskih integracija ako se poslednji korak Srba sa severa Kosova odrazi na odluku o kandidaturi Srbije.

Iz Brisela je jasno poručeno da Evropska unija ne veruje da je referendum put do rešenja situacije na severu Kosova. To je za RSE prenela Maja Kocijančić portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

„Mi verujemo da možemo doći do rešenja samo kroz konsultacije i dijalog. I upravo sada se preko našeg pregovarača u dijalogu Beograda i Prištine Roberta Kupera pokušava da se reše konkretni problemi na terenu i da se tako pomogne i Beogradu i Prištini na putu evropskih integracija“, kaže Kocijančić.

„Oko statusa kandidata situacija je jasna i odluka je na Savetu i znate da će to biti na agendi krajem meseca, više od toga vam u ovom trenutku ne mogu reći“, izjavila je ona.

Referendum se odigrava u trenutku kada Beograd još nije postigao dogovor sa Prištinom o regionalnom predstavljanju Kosova što je jedan od uslova za dobijanje kandidature. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže za RSE da misli da referendum Srba na severu Kosova ne bi smeo negativno da utiče na odluku o statusu Srbije.

„Mislim da je situacija na severu Kosova u ovom momentu takva da Beograd više nema baš mnogo efikasnih načina uticaja na odluke koje se tamo donose što ne znači da to nije mogao proteklih godina. Ali, ja svakako mislim da Srbija ne bi smela da bude talac Srba na severu Kosova i da je dodeljivanje statusa zemlje kandidata Srbiji najveća pomoć ne samo Srbiji nego i svim susednim zemljama, uključujući i Kosovo, pa prema tome i Srbima koji žive južno i severno od reke Ibar“, kaže Kacin.

Klip pod točkove Srbiji na evropskom putu

Mada je Beograd od početka bio protiv referenduma neki prethodni koraci zvaničnika iz Srbije, poput višemesečnog podržavanja barikada, mogli bi navesti na sumnju u iskrenost te poruke, smatra Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, zbog čega izvlači zaključak da bi referendum mogao da utiče na odluku Saveta ministara EU.

„Ovo je u svakom slučaju jedan ozbiljan klip pod točkove Srbije na putu ka EU i mislim da je ovo jedna neobična situacija gde se opštine na severu Kosova sada pojavljuju kao poseban entitet u odnosu na matičnu državu jer oni smatraju Srbiju matičnom državom. Moglo bi možda da ugrozi kandidaturu zato što su naši predstavnici vlasti bili neoprezni jer su dugo podržavali barikade na severu Kosova, i tek u zadnji čas kada je već trebalo da se odlučuje u decembru, rekli da su one izgubile svaku svrhu. To može da dovede u sumnju kod Evropljana da li Beograd iskreno to misli ili ne, mada je sada daleko jasnija situacija da je Beograd protiv referenduma“, ocenjuje Popov.

No, hoće li potez Srba sa severa Kosova kome se protivi i međunarodna zajednica Beograd sankcionisati na neki način s obzirom da izdvaja novac za funkcionisanje tih lokalnih samouprava ako je već ocenjeno da je taj potez suprotan interesima države. Aleksandar Popov misli da bi Beograd sada morao da preispita politiku prema severu Kosova.

„Ako se sever Kosova finansira maltene sto posto iz budžeta, malo tamo ima izvornih sredstava, Beograd bi morao da preispita svoj odnos i način finansiranja. Ova vlast je propustila priliku da demontira takve institucije koje ne poštuju državnu politiku“, kaže Popov.

S obzirom da ova vlast ide u susret izborima neizvestno je da li bi se takvo preispitivanje politike u narednim mesecima moglo očekivati.