Porodice žrtava Frankove diktature počele su danas prvi put pred španskim pravosuđem da svedoče o tim zločinima u postupku protiv sudije Baltazara Garsona, optuženog da je otvaranjem istrage o nestalima za vreme diktature
prekršio Zakon o amnestiji.
Sedam sudija Vrhovnog suda Španije koji će odlučiti da li će sudija Garson biti ili ne osuđen za kršenje tog zakona, saslušaće do 8. februara 21 svedoka.
Prvi svedok koji se danas pojavio pred sudom, bila je 81-godišnja Marija Martin koja traga za posmrtnim ostacima svoje majke, streljane
1936. godine.
Njen otac nije prestao da traži posmrtne ostatke supruge sve do smrti 1977. godine. On je, međutim, morao da poštuje zakon ćutanja, rekla je Marija Martin i dodala da je njenom ocu prećeno svaki put kad bi pokušao da preuzme ženino telo.
Sudija Garson je 2006. na molbu članova porodica žrtava pokušao da rasvetli sudbinu oko 114.000 nestalih.
On je, međutim, 2008. odustao od dalje istrage zbog protivljenja tužilaštva koje je smatralo da postoji rizik da se čitav slučaj proglasi za "inkviziciju", što je
nespojivo sa pravnom državom.
Tužbu protiv Garsona podnela su dva udruženja ekstremne desnice, optužujući ga da je prekršio Zakon o amnestiji usvojen u oktobru 1977, dve godine nakon smrti Fransiska Franka.
Taj zakon je imao za cilj da obavije tišinom mračne godine Španskog građanskog rata (1936-39) i period diktature (1939-1975).
Vrhovni sud odbacio je juče zahtev tužilaštva i odbrane za obustavljanje postupka protiv Garsona (56) koji smatra da su slučajevi nestalih "zločin protiv čovečnosti i genocid".
Garson je kazao i da je tokom istrage bio iznenađen što nije bilo nikakvih podataka ni o Građanskom ratu u Španiji (1936-1939).
Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvaničnika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mučenja ljudi.
