Podrivanje BiH deo spoljne politike Srbije

Pošto su joj ambicije vraćanja Kosova ili pak njegove podele propale, Srbija je na tom polju reterirala i sve snage uprla ka Republici Srpskoj. Iako se zvaničnici deklarativno zalažu za suverenitet susedne države i poštovanje Dejtonskog sporazuma, u praksi se ponašaju potpuno suprotno.

U Banjaluci su nedavno proslavili 20. rođendan, kako su je tamo mnogi nazivali, “najmlađe srpske države”, a kada je jedan crnogorski pisac podsetio na poreklo ovog entiteta i aspiracije Beograda, Srbija je udarila i na drugog komšiju.

Od momenta kada je postalo jasno da je nezavnisnost Kosova nepovratna, Beograd je intenzivirao saradnju sa partnerom u Banjaluci i krenuo u novu bitku, ne prihvatajući poraz svoje nacionalne politike ni 20 godina nakon rata. Da je podrivanje BiH među prioritetima vlade u Srbiji i vrapcima je postalo jasno nakon nedavane proslave godišnjice osnivanja Republike Srpske na kojoj se okupilo najviše rukovodstvo iz Beograda.

Obustavljanje istrage Tužilaštva BiH u slučaju Dobrovoljačka došlo je kao šlag na tortu. Tako portparol Vlade Slobodan Homen na pitanje našeg radija – pokušava li Srbija preko Republike Srpske da destabilizuje BiH, odgovara kontraoptužbama.

“Podsetiću, nikako ne može doći do pravog i istinskog pomirenja ako svi oni koji su kršili zakone i počinili ratne zločine ne budu odgovarali. Mislim da to treba da prihvate svi iz regiona pa tako naravno i Bosna i Hercegovina”, rekao je Homen.

Odluku da se slučaj Dobrovoljačka stavi ad acta, Beograd je tako iskoristio kao povod za novi napad na Bosnu i Hecegovinu i pravosudne organe te zemlje. Neprikosnoveni lider srpskog entiteta i najmiliji političar Srbije Milorad Dodik uspeo je iz Banjaluke da dezavuiše pokušaje međunarodne zajednice da stabilizuje vlast u Sarajevu i otvorio put Srbiji za, ovoga puta, udare na Tužilaštvo te zemlje, starim i oprobanim optužbama o antisrpstvu.

“Mislim da je to jedna veoma cinična i amoralna tvrdnja zato što je očigledno da su Srbi u tom ratu počinili najviše zločina i da nikako ne može biti isti broj optuženika na svim stranama. Rat u Bosni se ovde kvalifikuje kao oslobodilački rat Srba i na delu imamo jedan veoma širok pokret poricanja zločina”, kaže za RSE predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko.

Dokazao je to državni vrh Srbije proslavljajući u Banjaluci dan kada je 1992. godine Skupština srpskog naroda u BiH, odnosno čelni ljudi SDS-a sa Radovanom Karadžićem na čelu, usvojila Deklaraciju o proglašenju srpske republike BiH. Nisu se obazirali na lidere Federacije, koji su podsetili da je Ustavni sud BiH poništio 9. januar kao Dan osnivanja Republike Srpske. Sa Miloradom Dodikom beogradski su zvaničnici razmenili poruke zahvalnosti za jačanje veza tako da ni odlikovanja nisu izostala. Predsednik Srbije Boris Tadić primio je u Banjaluci orden na lenti.

„I ovo odlikovanje jeste obaveza za mene da posebne odnose Republike Srbije i Republike Srpske učinimo takvim da iza nas ostaju novi mostovi, univerziteti, naučna saradnja novi putevi, novi energetski objekti“, poručio je Tadić.

A izgrađeno ih je poslednjih godina i više nego dovoljno. Od škole pod imenom "Srbija" na Palama odakle su upravo srpski topovi gađali Sarajevo, preko zajedničkog otvaranja autoputeva, mostova, a sve pod parolom što čvršćih i bližih veza.

Dok Sarajevo udruženim snagama zaobilaze, lideri Srbije česti su gosti Banjaluke. Još većom merom uzvraća im Dodik koji ne bira prigodu za odlazak u Beograd, bilo da je reč o fudbalskim utakmicama, kulturnim dešavanjima ili pak medijskim gostovanjima. Kada se druže u Republici Srpskoj osećaju se baš kao da su u Srbiji. Već po pravilu nekome se, slučajno ili ne, omakne da o bh. entitetu prozbori kao o državi. Taj su zadatak na poslednjem susretu u Banjaluci na sebe preuzeli predstavnici SPC, poglavar Irinej i episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda.

„Neka je blagoslovena srpska država Republika Srpska“.

„Danas, hvala Bogu, živimo u slobodnoj srpskoj državi, pravoj srpskoj državi“.

Retki su u Srbiji oni koji će se drznuti da ukažu na opasnost ovakvih poruka, koje su uz to upućene na proslavi dana kada su Republiku Srpsku osnovali današnji haški zatvorenici, optuženi ili osuđeni zbog ratnih zločina i genocida.

Učinio je to crnogorski pisac Andrej Nikolaidis nakon čega se, istina zbog sporne rečenice da bi civilizacijski iskorak bio da je u danu proslave aktiviran eksploziv, protiv njega podigla čitava medijska scena u Srbiji i izdejstvovala i zvanični demarš Beograda Podgorici. Oni malobrojni koji su stali u Nikolaidisovu odbranu zbog ironičnog komentara na navodnu pripremu atenata u Banjaluci, mogli bi i u zatvoru da završe. Najavio je to ni manje ni više nego Miloševićeva perjanica, današnji ministar policije Ivica Dačić, optužujući upravnika Narodne biblioteke Sretena Ugričića da je, podrškom Nikolaidisu, podržao terorizam.

“I ja ću tražiti da on bude razrešen! Može to da podržava, ali iz zatvora, a ne sa mesta upravnika biblioteke,” odsečan je Dačić.

U međuvremenu, oni koji su Nikolaidisov tekst pročitali u celosti i potpisali proglas u kojem traže zaštitu pisca od medijske hajke složiće se sa onim što je izrekao u podsećanju na stvaranje Republike Srpske.

“Ja smatram Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom i mislim da će srpska politička elita, pošto je izgubila na Kosovu, svoj nišan okrenuti tamo, kao što je već i uradila jer se ceo srpski vrh pre neki dan okupio u Banjaluci”, kaže dramaturg i funkcioner opozicione Liberalno demokratske partije Nenad Prokić.

Okupili su se u Banjaluci ne bi li u delo sproveli plan koji Nikolaidis podvodi pod rečenicu “da bi Srbi ovoga puta u miru mogli dobiti ono što su u ratu izgubili”. Od toga svakako neće odustati, ocenjuje Sonja Biserko.

“Osnovna poruka jeste da Beograd nije prihvatio poraz svoje nacionalne politike i da na svaki način pokušava da završi taj projekat. Elita i institucije u Srbiji se do sada ni u jednom momentu nisu pokazale dovoljno zrelim da iskorači iz te matrice. Posebno nije zrela da se u svom delovanju osloni na neke moralne vrednosti i to pokazuje da ni u narednom periodu neće odustati od tih svojih zacrtanih ciljeva, a to je izuzimanje Republike Srpske iz BiH”, navodi Biserko.

Vredi li onda uopšte i govoriti o moralnoj dimenziji poruka i poteza Beograda? Tadić je iz Banjaluke doneo orden Republike Srpske, svi su ćutali, a jedino je podmladak opozicione Socijaldemokratske unije podsetio na činjenicu da ga je pre predsednika Srbije primilo i nekoliko haških optuženika, te da predstavlja uvredu za sve žrtve rata u BiH.

Ovim i mnogim drugim koracima obesmišeljno je i Tadićevo prisustvo na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici, ali i sve druge aktivnosti u cilju uspostavljanja novog poverenja u regionu, kaže Aida Ćorović iz novopazarske nevladine organizacije Urban In.

“Svedoci smo da je poslednja dekada potrošena u zamajavanju građana kako je Kosovo i dalje srpsko, a to će se isto dešavati sada i sa Republikom Srpskom, bez obzira na to što ne verujem da će tu doći do priče o granicama. Prosto u javnom vokabularu nešto mora da se obećava građanima kako bi se oni i dalje držali u nekoj vrsti nacionalnog zanosa. Problem je nažalost što ni građani Srbije nisu spremni da se suoče sa realnošću, a stranke vrlo populistički idu na podilaženje nacionalističkom zanosu i nikako da se probudimo iz tog pakla”, navodi Aida Ćorović.

U održavanju javnosti budnom i pripravnom pomažu im mediji u kojima nema dana da se bar neko ne pozabavi mogućnošću raspada BiH i veličanjem Republike Srpske. U misiji patriotske odbrane, stigli su i do Holivuda. Tako pod naslovom „Anđo, marš!“, tabloidi objavljuju senzacionalno otkriće da glumica Anđelina Žoli planira da zatraži ukidanje „genocidne tvorevine Republike Srpske“.

„Izborili smo se sa mnogima, pa ćemo i s takvom trebom“, odmah je šeretski uzvradio lider iz Banjaluke, a iz Beograda joj poručuju „Anđo, sestro, preigrala si se!“.

Ako je i planirala da poseti Srbiju, glumica bi trebalo dva puta da razmisli - možda i u zatvoru završi.