Makoli nakon zabrane ulaska: Srbija pogoršava odnose

Polemika koja je poslednjih dana otvorena u javnosti o tome mogu li zvaničnici Kosova da u Srbiji posećuju albansku nacionalnu manjinu, kao što je predsednik Srbije Boris Tadić za Božić na Kosovu posetio tamošnje Srbe, dobila je, čini se odogovor.

Kosovski ministar za dijasporu Ibrahim Makolli, kojem je Beograd zabranio u četvrtak ulazak u Srbiju izjavio je za Radio Slobodna Evropa da Srbija time dokazuje da se ne može udaljiti od prošlosti.

“Ovo je još jedan dokaz da Srbija nije zainteresovana da sprovodi postignute sporazume, a ovakvim delima Srbija ukazuje i na to da nije zainteresovana za poboljšanje odnosa na Balkanu. Ovim ona pogoršava odnose”, izjavio je Makolli.

Ministar je dodao da ni predstavnici lokalne samouprave u Preševskoj dolini nisu dobili zvaničan odgovor zašto mu je ulaz bio zabranjen.

Makoliju nije dozvoljeno da pređe preko prelaza Končulj i dođe u Bujanovac i Preševo, iako je sa predstavnicima tih opština i Nacionalnog saveta, trebalo da razgovara o životnim problemima albanske zajednice.

Prelazak Makolija zabranjen je, rekao nam je Šaip Kamberi predsednik Opštine Bujanovac, uprkos dvodnevnim pokušajima da se dobije saglasnost Ministarstva policije Srbije.

“U razgovore je bio direktno uključen i narodni poslanik Riza Halimi sa ministrom Ivicom Dačićem, i pored toga nije dobijena saglasnost tako da se ministar upravo vratio na Kosovo. Nema nikakvog objašnjenja, samo da delegacija ne može da prođe. Do poslednjeg momenta nismo mogli dobiti zvaničnu informaciju osim da policija nije propustila kolonu jer je dobila izričito naređenje za to", rekao je Kamberi.

Kako je cilj briselskog dijaloga da se odnosi Beograda i Prištine normalizuju, ova poseta mogla je biti test funkcionisanja Uredbe o slobodi kretanja, kojom je formalizovan jedan od postignutih dogovora.

Međutim, ministar Ivica Dačić, čija je policija vratila Makolija sa prelaza Končulj, imao je objašnjenje da dogovorom o slobodi kretanja, zapravo, nisu definisane političke posete kosovskih zvaničnika.

„MUP nije obavešten da je postignut bilo kakav dogovor o tome da kosovski političari dolaze u Srbiju radi obavljanja svojih političkih funkcija. To znači da svako može da dođe kao običan građanin, a ne kao takozvani ministar za dijasporu. Ja se zalažem za to da se i oko ovoga postigne dogovor o tome kakva je procedura i da se ubuduće ovakve stvari ne ponavljaju. Mi od strane međunarodnih misija na Kosovu nismo ni obavešteni da oni žele da dođu na ovakav način, već nas je obavestila Skupština opštine Bujanovac“, rekao je Dačić.

Nepotreban politički skandal

Međutim, upravo oslonjeni na dogovore iz Brisela, politički predstavnici Albanaca s juga Srbije, verovali su da razgovore o životnim problemima svoje zajednice, koje su sa zvaničnicima Kosova vodili samo u Prištini, mogu da održe i u svojim opštinama.

Nakon 45 minuta čekanja Makolija na srpskoj strani, Riza Halimi, jedini poslanik Albanaca u Parlamentu Srbije, nije krio ljutnju na beogradske vlasti, koje su, kaže, o poseti obavestili još 10. januara.

„Mislim da iza toga direktno stoje Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada Srbije. Vremena je bilo dovoljno. U utorak ujutru je MUP- u dostavljen zahtev, ja sam do sinoć kasno bio u kontaktu sa najvišim zvaničnicima, čitavo vreme se govori da još uvek ne postoji određen stav. Baš u vreme kad je vraćen ministar Makoli, rečeno je da u Briselu ova problematika nije razmotrena pa zbog toga Vlada Srbije nema stav o tome da propuštaju delegaciju Kosova predvođenu ministrom Makolijem, da poseti lokalne zajednice u Bujanovcu i Preševu", kaže Halimi.

U istom danu, evropski parlamentarci su raspravljali o Nacrtu rezolucije o evrointegracijama Srbije, koja poziva da joj se u martu dodeli status kandidata za članstvo. Za “zeleno svetlo”, ključna je normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kojoj teško da može doprineti odluka srpskih vlasti o vraćanju kosovskog ministra.

Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac, takav potez vidi kao nepotreban politički sklandal.

„Svaki ministar Vlade Republike Srbije posećuje Srbe na Kosovu, tako da to isto pravo, po reciprocitetu, pripada i nama, da imamo kontakte sa zemljama maticama. Mislim da se radi o skandalu, jednom nepotrebnom skandalu“, rekao je Kamberi.

Problemi albanske zajednice sa juga Srbije, o kojima su tamošnji politički predstavnici hteli da razgovaraju, tokom ove posete, poput priznavanja diploma Beograda i Prištine, ukidanja ili smanjenja polisa za osiguranje vozila na prelazima i slobodi kretanja, očigledno će morati da sačekaju neku drugu priliku.

Upravo ocenjujući da su teme bile legitimne, Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, zaključuje da je u pitanju bila politička odluka.

„Kosovski ministar je ovde trebalo da razgovara sa predstavnicima nacionalnog saveta i predstavnicima opštine u Bujanovcu i Preševu. To su organi koje i ova država priznaje i delovi su institucija unutar Srbije. Takođe, tema razgovora je potpuno legitimna, priznavanje diploma mladim ljudima iz Bujanovca i Preševa koji su studije završili na Kosovu. S druge strane, potpuno je normalno da država brine o svojoj manjini, a problem nastaje ukoliko država instrumentalizuje svoju manjinu unutar druge države. To je, inače, čest slučaj kada je reč o odnosu Beograda prema Srbima u regionu“, ocenila je Kisić.

Pokušaj dolaska kosovskog ministra na jug Srbije, usledio je svega nekoliko dana nakon što su tamošnji albanski intelektualci pozvali predsednike i premijere Kosova i Albanije da posete Preševo, Medveđu i Bujanovac.

Makoli je negirao da je poseta povezana sa tim zahtevom, objasnivši da je planirana ranije. Njen epilog međutim pokazuje, da je mogućnost da jug Srbije poseti na primer predsednica Kosova Atifete Jahjaga, i dalje daleko.