Dačić: Mogli bismo da se izvinimo za devedesete

Trebalo je da prođe punih 11 godina od rušenja režima Slobodana Miloševića da bi njegov naslednik na čelu Socijalističke partije Srbije smogao snage da izgovori nešto što bi ličilo na izvinjenje za strašne devedesete godine. U tom izvinjenju, međutim, još uvek nije bilo ni reči kajanja zbog ratova devedesetih, žrtava etničkih progona, i bede u koju su bačeni građani Srbije.

Ne samo da Socijalistička partija Srbije, koja je sa svojim šefom Slobodanom Miloševićem stajala na partijskom i državnom kormilu ratnih devedesetih nakon 5. oktobra 2000. nije prošla kroz toplog zeca lustracije, nego joj ni na pamet nije padalo da se jasno, otvoreno i iskreno od te politike distancira.

Za takvo ponašanje, štaviše, ne samo što nije bila kažnjena, nego je i nagrađena ulaskom u vladu sa Tadićevim Demokratama i proglašenjem nekakvog istorijskog pomirenja.

I sada - kakve li koincidencije, baš u izbornoj kampanji – Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar policije u intervjuu lokalnom mediju kaže:

"Kada je reč o partiji čiji sam predsednik, smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. godine i izvučemo pouke kako se to više nikad ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili."

Dačićevo “mogli bismo da se izvinimo...zbog problema...zbog kojih smo možda delom bili krivi mi...” uopšte ne može da se primi kao izvinjenje, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Žarko Korać, lider Socijaldemokratske unije i borac protiv Miloševićevog režima:

”Ovo što je Dačić uradio je ne samo cinično, nego je i potpuno beskrupulozno, u odnosu na odgovornost koju su Socijalistička partija Srbije i njen tadašnji predsednik Slobodan Milošević imali u odnosu na raspad Jugoslavije, zločine koji su učinjeni i ogromnu nepravdu koja je nanesena milionima ljudi. Dačić ne kaže – izvinio sam se ili izvinjavam nego mogao bih da se izvinim – i dodaje, za svaki slučaj, za ono za šta je delimično odgovorna Socijalistička partija Srbije. Dakle, ako imate dva kondicionala u izvinjenju – prvi da biste mogli, ali ne izvinjavate se još uvek, i drugi, da je reč o nekakvoj delimičnoj odgovornosti, onda me zaista interesuje s kojim pravom se to uopšte zove izvinjenje”, pita se Korać.

Još dva koraka napred

Neko ko je danas vrlo mlad iz Dačićevog izvinjenja ne bi shvatio o čemu se tih devedesetih godina radilo, pa je u tom smislu to izvinjenje nekompletno, smatra Sonja Biserko, čelnica Helsinškog odbora za ljudska prava:

“Ja mislim da postoji svest o tome da neke stvari treba da se kažu naglas kako bi se društvo pomerilo, međutim, ta njegova izjava nije kompletna zato što ne objašnjava šta se to desilo i za šta se oni izvinjavaju građanima. Neki ljudi koji danas imaju 20 godina uopšte ne bi shvatili o čemu se tu zapravo radi. Otuda mislim da je to kao početak možda dobar način da se krene u prošlost, međutim – ni u kom slučaju nije dovoljan. Zato što ne objašnjava ni ulogu Socijalističke partije, ni ulogu drugih partija koje su u to vreme bile aktuelne i koje su manje-više podržale njen program. Smatram da treba napraviti još dva-tri koraka napred”, kaže Biserko.

Sagovornica Radija Slobodna Evropa smatra da se u Dačićevom izvinjenju ne vidi šta je to u njegovoj partiji novo u odnosu na politiku devedesetih:

“Mislim da Ivica Dačić spada u sposobne političare i da ima svest o tome da ti nagomilani problemi iz prošlosti sve više predstavljaju opstrukciju za bilo koga u ovoj zemlji, pa i za njegovu partiju. S obzirom da je ta partija imala ključnu ulogu tokom devedesetih godina, vrlo je važno da se građanima objasni šta je to sada novo u odnosu na politiku iz devedesetih. On je u pravu kad kaže da su mnogi problemi danas zaoštreniji nego što su bili devedesetih jer su u to vreme Jugoslavija i Srbija imale jedan nivo razvoja, dok smo danas, 11 godina posle tih takozvanih promena, još uvek na samom početku u pogledu tranzicije, promene političkog i ekonomskog sistema. Dakle, on apsolutno pravilno fokusira probleme, ali, zapravo, ne daje do kraja objašnjenje za njih”, smatra Biserko.

Ovde smo naučili da se političarima ništa ne može verovati, a posebno da im se ne može verovati u predizborno vreme. Dačićevo izvinjenje, u tom smislu, nije iskreno već je plasirano za jednokratnu izbornu upotrebu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Filip David, pisac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti:

„Mislim da je to plasirano kao neka vrsta ponude Demokratskoj stranci da se nastavi ta saradnja jer je bilo dosta kritike i u Demokratskoj stranci, a i u onima koje su joj bliske, zbog te koalicije sa Dačićem. Ne treba, međutim,
zaboraviti da je pre samo mesec i po dana Dačić izjavio nešto što je vrlo slično onom Miloševićevom – ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo. Pa se onda čula i izjava njegovog najbližeg saradnika Mrkonjića u vezi sa Miloševićem. Perma tome, to izvinjenje je za jednokratnu upotrebu. Da bi se zaista izvinjenje prihvatilo i da bi ono nešto značilo, potrebne su korenite promene u samom programu te stranke, kao i to da se sa reči pređe na dela. Ovde, međutim, ima mnogo reči i više se rečima ne veruje“, kaže David.

I Žarko Korać smatra da je Dačićevo prepuno kondicionala izvinjenje, zapravo, cinična predizborna manipulacija, a naglašava i to da u tom izvinjenju nigde nema reči o njegovoj ličnoj odgovornosti:

„Dačić je sam lično bio jedan od visokih funkcionera Socijalističke partije Srbije u tom periodu. Kao mlad čovek bio je njen portparol, ali i miljenik Slobodana Miloševića i mene nimalo ne čude ovaj cinizam i ovi kondicionali, s obzirom da bi on morao govoriti i o svojoj ličnoj odgovornosti, koju apsolutno nikada nije pomenuo. To vam samo pokazuje kako izgleda navodno nova Socijalistička partija Srbije, stožer nekakve proevropske orijentacije Srbije. Ona ne da nema snage da uputi jedno jasno izvinjenje i da time makar simbolički napravi moralni raskid sa starom politikom, već kada pokušava to da uradi, ona u stvari pravi jednu ciničnu manipulaciju da bi dobila još neki glas eventualno lakovernih građana – ako takvih još uvek ima – za buduće izbore u Srbiji koji će se održati kroz tri meseca“, ocenjuje Korać.