Beograd je počeo primenu dogovorenih rešenja u dijalogu sa Prištinom. Nisu međutim, usvojene sve uredbe kako bi bila omogućena implementacija svih dogovora ali u Vladi Srbije kažu da će taj posao biti urađen narednih dana. Sprovođenje sporazuma sa Prištinom je postalo transparentnije ali analitičari primećuju i tendenciju Beograda da izuzme sever Kosova iz sistema kosovskih institucija i zadrži svoje delovanje na tom prostoru.
U Vladi Srbije kažu da bi dijalog Beograda i Prištine mogao da bude nastavljen već početkom januara s obzirom da kosovska strana insistira najpre na sprovođenju do sada postignutih sporazuma.
Direktor Vladine Kancelarije za medije Milivoje Mihajlović kaže za naš program da se već primenjuje dogovor o carinskom pečatu i da je počela primena uredbe o matičnim knjigama.
„Iz pojedinih gradova u Srbiji kopije matičnih knjiga su već stigle do Prištine i to je proces koji se odvija nesmetano. Vlada je donela i Uredbu o katastru, to će početi da se primenjuje uskoro dok se ne pripreme tehnički uslovi za to. Vlada je juče na sednici donela Uredbu kojom se implementira dogovor o slobodi kretanja. Ta uredba se tiče toga da lica sa Kosova i Metohije koja imaju dokumenta izdata od privremenih vlasti u pokrajini mogu da se kreću sa ličnim kartama preko teritorije centralne Srbije, da na administrativnim prelazima dobijaju dokument i papir o ulasku i izlasku iz Srbije. Mislim da će to početi da se primenjuje naredne nedelje“, kaže Mihajlović.
Međutim, u pojedinim gradovima još nije počela obrada matičnih knjiga izmeštenih iz kosovskih opština. U Kragujevcu u Gradskoj upravi za opšte poslove, gde su izmeštene knjige iz Peći, Istoka i Kline, rečeno je Radiju Slobodna Evropa, da očekuju instrukcije iz Ministarstva za lokalnu samoupravu o početku i načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama tri opštine sa Kosova koje se od 2000. godine nalaze u Kragujevcu.
U Vladi pak, kažu da ne mogu svi gradovi odjednom da dobiju te instrukcije i da će se taj posao odvijati sukcesivno. Milivoje Mihajlović negira da to može biti posledica medijskih pisanja da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu protivilo ovoj uredbi.
„Ne, ne može da se dovede, to je odluka koju je vlada jedinstveno donela tako da će ta uredba biti potpuno ispoštovana“, kaže on.
Sever kao karta u džepu
Na primedbu da Srbi sa severa Kosova ne prihvataju postignute dogovore sa Prištinom Mihajlović kaže „ako je vaše pitanje da li će vlada odustati od ovih uredbi koje je donela odgovor je ne“.
Dogovor o prelazima postignut u Briselu podrazumeva da se najkasnije do 26. decembra omogući sloboda kretanja i da dve strane počnu sa formiranjem zajedničke kontrole prelaza, uz pripadnike Euleksa.
U Vladi nam je rečeno da će uskoro usvojiti dokumenta koja će omogućiti sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju granicom kao i uzajamnom priznavanju fakultetskih diploma.
Osim Prištine na primeni dosadašnjih dogovora insistira i Brisel. “Očekujemo da Srbija napravi dalji napredak u dijalogu i unapredi odnose sa Kosovom, kako bi na proleće dobila status kandidata”, rekao je nedavno predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose zaključuje iz toga što je Vlada postala transparentna oko realizacije sporazuma da je vlast shvatila da mora da bude odgovornija u primeni tih rešenja i da joj je za to potrebna podrška javnosti.
„Ako je sudeći na osnovu dosadašnjih odluka počela je primena većine dogovorenih rešenja, čak su i prve fotokopije katastara isporučene, donete su uredbe koje se tiču slobode kretanja, znači upotrebe dokumenata, tablica KS, i to je sve u skladu sa onim što je dogovoreno u Briselu“, navodi Janjić.
Međutim, ono što je za Beograd i dalje veliki problem ili što, kaže Janjić, Beograd sam nastoji da ostane problem su sloboda kretanja i integrisani prelazi na severu Kosova.
„Beograd i dalje drži sever kao jednu vrstu posebne karte očekujući da će kad tad doći do razgovora o statusu severa Kosova. Drugi problem je što je od jula meseca i postavljanja barikada jedan deo tih procesa i događaja izmakao kontroli Beograda ili ako je u okviru domena odlučivanja i uticaja Beograda onda se tiče direktnog razgolićavanja paralelnog sistema bezbednosti. Uhapsili su braću Veselinović i to će biti ključni momenat. Ukoliko zaista dođe do izručenja i procesuiranja Veselinovića pred EULEKS-om to će značiti da je Beograd prevalio i tu prepreku i da je spreman da uđe u ozbiljnije pregovore oko reorganizovanja sistema bezbednosti i obaveštajnog rada na severu Kosova“, ocenjuje Janjić.
Nacionalno orijentisana opozicija protivi se pojedinim sporazumima, kao što je onaj o matičnim knjigama, uz tvrdnju da je to put ka ukidanju srpskih institucija na Kosovu. Vlada u Beogradu za dogovorena rešenja nema ni podršku Srba sa severa Kosova.
U Vladi Srbije kažu da bi dijalog Beograda i Prištine mogao da bude nastavljen već početkom januara s obzirom da kosovska strana insistira najpre na sprovođenju do sada postignutih sporazuma.
Direktor Vladine Kancelarije za medije Milivoje Mihajlović kaže za naš program da se već primenjuje dogovor o carinskom pečatu i da je počela primena uredbe o matičnim knjigama.
„Iz pojedinih gradova u Srbiji kopije matičnih knjiga su već stigle do Prištine i to je proces koji se odvija nesmetano. Vlada je donela i Uredbu o katastru, to će početi da se primenjuje uskoro dok se ne pripreme tehnički uslovi za to. Vlada je juče na sednici donela Uredbu kojom se implementira dogovor o slobodi kretanja. Ta uredba se tiče toga da lica sa Kosova i Metohije koja imaju dokumenta izdata od privremenih vlasti u pokrajini mogu da se kreću sa ličnim kartama preko teritorije centralne Srbije, da na administrativnim prelazima dobijaju dokument i papir o ulasku i izlasku iz Srbije. Mislim da će to početi da se primenjuje naredne nedelje“, kaže Mihajlović.
Međutim, u pojedinim gradovima još nije počela obrada matičnih knjiga izmeštenih iz kosovskih opština. U Kragujevcu u Gradskoj upravi za opšte poslove, gde su izmeštene knjige iz Peći, Istoka i Kline, rečeno je Radiju Slobodna Evropa, da očekuju instrukcije iz Ministarstva za lokalnu samoupravu o početku i načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama tri opštine sa Kosova koje se od 2000. godine nalaze u Kragujevcu.
U Vladi pak, kažu da ne mogu svi gradovi odjednom da dobiju te instrukcije i da će se taj posao odvijati sukcesivno. Milivoje Mihajlović negira da to može biti posledica medijskih pisanja da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu upravu protivilo ovoj uredbi.
„Ne, ne može da se dovede, to je odluka koju je vlada jedinstveno donela tako da će ta uredba biti potpuno ispoštovana“, kaže on.
Sever kao karta u džepu
Na primedbu da Srbi sa severa Kosova ne prihvataju postignute dogovore sa Prištinom Mihajlović kaže „ako je vaše pitanje da li će vlada odustati od ovih uredbi koje je donela odgovor je ne“.
Dogovor o prelazima postignut u Briselu podrazumeva da se najkasnije do 26. decembra omogući sloboda kretanja i da dve strane počnu sa formiranjem zajedničke kontrole prelaza, uz pripadnike Euleksa.
U Vladi nam je rečeno da će uskoro usvojiti dokumenta koja će omogućiti sprovođenje sporazuma o integrisanom upravljanju granicom kao i uzajamnom priznavanju fakultetskih diploma.
Osim Prištine na primeni dosadašnjih dogovora insistira i Brisel. “Očekujemo da Srbija napravi dalji napredak u dijalogu i unapredi odnose sa Kosovom, kako bi na proleće dobila status kandidata”, rekao je nedavno predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose zaključuje iz toga što je Vlada postala transparentna oko realizacije sporazuma da je vlast shvatila da mora da bude odgovornija u primeni tih rešenja i da joj je za to potrebna podrška javnosti.
„Ako je sudeći na osnovu dosadašnjih odluka počela je primena većine dogovorenih rešenja, čak su i prve fotokopije katastara isporučene, donete su uredbe koje se tiču slobode kretanja, znači upotrebe dokumenata, tablica KS, i to je sve u skladu sa onim što je dogovoreno u Briselu“, navodi Janjić.
Međutim, ono što je za Beograd i dalje veliki problem ili što, kaže Janjić, Beograd sam nastoji da ostane problem su sloboda kretanja i integrisani prelazi na severu Kosova.
„Beograd i dalje drži sever kao jednu vrstu posebne karte očekujući da će kad tad doći do razgovora o statusu severa Kosova. Drugi problem je što je od jula meseca i postavljanja barikada jedan deo tih procesa i događaja izmakao kontroli Beograda ili ako je u okviru domena odlučivanja i uticaja Beograda onda se tiče direktnog razgolićavanja paralelnog sistema bezbednosti. Uhapsili su braću Veselinović i to će biti ključni momenat. Ukoliko zaista dođe do izručenja i procesuiranja Veselinovića pred EULEKS-om to će značiti da je Beograd prevalio i tu prepreku i da je spreman da uđe u ozbiljnije pregovore oko reorganizovanja sistema bezbednosti i obaveštajnog rada na severu Kosova“, ocenjuje Janjić.
Nacionalno orijentisana opozicija protivi se pojedinim sporazumima, kao što je onaj o matičnim knjigama, uz tvrdnju da je to put ka ukidanju srpskih institucija na Kosovu. Vlada u Beogradu za dogovorena rešenja nema ni podršku Srba sa severa Kosova.