Ruski konvoj stigao na Kosovo

Nakon skoro tri dana čekanja 27 kamiona sa humanitarnom pomoći Rusije za kosovske Srbe stiglo je na severno Kosovo do magacina Crvenog krsta kod Zvečana.

U međuvremenu šoferi su spavali u samim vozilima, a ruski ambasador Aleksandar Konuzin je išao sa sastanka na sastanak sa lokalnim liderima, dok su sve glasniji bili oni koji upozoravaju da se u utovarenoj robi nalaze i pošiljke koje teško da imaju humanitarni karakter.

Naime, kako u humanitarnu svrhu upotrebiti kamp opremu?

Kako prenosi ruska agencija Itar-Tas među 284 tone pomoći koju Rusija šalje na Kosovo, i to baš preko prelaza koji je od 16. septembra u blokadi, mogu se pronaći: hrana, ćebad, kuhinjsko posuđe, ali i agregati za struju, kao i poljska oprema.

Novinar ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Andrej Šari se pita: “Šta je u tovaru. Da li šator ili bilo šta slično može da bude iskorišćeno u stvarima koje nisu potpuno humanitarne”.

Prve sumnje pojavile su se zapravo onog trenutka kada su otvorene komplikacije vezano za pregledanje tovara od strane nadležnih na ulazu na Kosovo. Tada se, kako nam je rekla, zamislila i predsednica Centra za evro-atlanske studije Jelena Milić:

“Iskreno da kažem nisam nešto o tome mnogo razmišljala do trenutka kada su Rusi tako energično odbili da EULEX pregleda šta se unutra nalazi. Onda čoveku zaista na pamet padnu različite stvari.”

Glasine su se proširile i do Brisela. Portparolku Ketrin Ešton, komesarke za spoljne poslove Maju Kocijančić smo pitali da li ima saznanju o sumnjivoj sadržini zaustavljenog konvoja.

„Ne mogu potvrditi šta je sadžaj koji kamioni prevoze. Oni su prijavljeni kao humanitarna pomoć. Mada po našim procenama nema humanitarne krize na severu Kosova, mi podržavamo njihovo pristizanje na konačnu destinaciju. Sve što se događa preduzimamo kako bi i za svaki sledeći konvoj bili sigurni da je čist", rekla nam je Kocijančić.

Okružen pripadnicima ekstremnih desničarskih organizacija, što se jasno vidi na televizijskim snimcima sa lica mesta, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin pokušavao je na Jarinju čitavog dana da izdejstvuje propuštanje konvoja.

Snagom svog autoriteta, poslednjeg meseci građenog i na više incidenata u kojima je javno Srbiji delo packe zbog po njegovom mišljenju nedovoljnog angažmana u borbi sa Kosovo, sa Jarinja je objašnjavao i da nadležnost ruskog ambasadora u Srbiji obuhvata i Kosovo, odgovarajući tako na kritike međunarodnog civilnog predstavnika Pitera Fejta.

“Mi drugačije gledamo na stvari od gospodina Fejta. Kao prvo ja sam dobio pismo od Srba koji žive na Kosovu i koji su molili za humanitarnu pomoć. Kada smo pokazali spremnost da je pošaljemo vlast u Srbiji nam se za to zahvalila”, kazao je Konuzin.

Kampovanje u kriznoj zoni

Andrej Šari upozorava da severnokosovsku avanturu ruskog ambasadora ne treba posmatrati nezavisno od ruskih izbornih igara, sve u susret glasanju za predsednika države u martu naredne godine. U tu svrhu, dodaje naš novinar, Kosovo i Srbija uvek dobro dođu:

“U sklopu tih okolnosti jasno je da čitav ovaj karavan ima neku političku pozadinu. Sigurno da efekta ima i čitava situacija koja je nastala vezano za zahteve dvadestak hiljada Srba da dobiju rusko državljanstvo. Državljanstvo nisu dobili ali je bilo rečeno sa visokih mesta u Rusiji da će Srbe pomagati”, kaže Šari.

Hoće li humanitarna pomoć biti dovoljna kompenzacija za više od 20.000 građana severnog Kosova koji su, čini se organizovano, zatražili rusko državljanstvo. Kada je 1. decembra objavljeno mišljenje predsednika Dmitrija Medvedeva da za to nema osnova, obećano je da će Rusija umesto državljanstva poslati sve vidove humanitarne pomoći.

Kamp opremu niko nije spominjao, a to svakako nije uobičajeno, mada bi se svrha i tom vidu pomaganja može pronaći, rekao nam je predsednik Crvenog krsta doktor Milan Pirnat:

“Proveo sam toliko puno vremena po zbegovima da me više ništa ne zbunjuje. Nisam upoznat da se nešto sprema. Ja znam da su oni izjavili da će drugi konvoj biti istovaren u Nišu i da će se preko Crvenog krsta to dalje distribuirati.”

No, šta je u prvom konvoju nije dopušteno ni EULEX-u da utvrdi. Pregovori su stigli i do Brisela pa su vođeni na liniji Vlada Rusije – Evropska komisija. Ali ni na adresi evropskih partnera za sada nije poznato šta je sve u tovaru. Istovremeno se ne razmišlja o njegovom preusmeravanju konvoja na neki od prohodnih prelaza.

„Verujemo da slučajevi ovako velikih konvoja, kakav je ovaj, sa toliko velikim kamionima, mora biti propisno prekontrolisan kao što je slučaj u svim sličnim situacijama. U stalnom smo kontaktu s njima kako bi rešenje bilo primenjeno“, navodi Maja Kocijančić.

Dragiša Milović je predsednik opštine Zvečan. Tu je smešteno oko 3 500 izbeglih lica i nema sumnje da je njima pomoć potrebna, podseća Milović. Pitali smo za pomenutu kamp opremu.

“Ja zaista ne znam šta sve ima u toj humanitranoj pomoći, da li ima poljskih kreveta i sličnog. Nisam, pravo da vam kažem, gledao pažljivo. Ljudima na barikadama kreveti nisu potrebni. Oni su prisutni svojim telima. Čekaju da se reši situacija, pogotovu sada kada ulazimo u zimu i kada su temperature izuzetno niske”, navodi Milović.

Rizika te vrste možda ne bi bilo kada bi poslušali savet koji je pre tri sedmice uputio Boris Tadić i povukli barikade. Ali taj apel ne samo da nije naišao na plodno tlo na terenu, nego bi se moglo sumnjati da je miniran i od strane Rusije. Kako drugačije gledati na slanje opreme za kampovanje u kriznu zonu, pita se Jelena Milić, uz konstataciju da se radi o čistoj provokaciji.

“Ti ljudi većinom imaju svoje kuće na severu Kosova tako da ne vidim čemu bi im drugo trebala kamp oprema osim da mogu da ostaju duže i udobnije na barikadama za koje je čak i zvanična država Srbija rekla da su ispunile svoje i da su dalje nepotrebne. Sada Rusija podrškom učešću na barikadama direktno radi protiv onoga što je od strane državnog vrha Srbije artikulisano kao novi prioriteti i taktika u ostvarivanju ciljeva”, uverena je Jelena Milić.

*****
Iz Prištine Amra Zejneli: Brisel i Moskva - Isporučiti rusku pomoć što pre