Prema rečima kosovskih zvaničnika, Kosovo je prošlog utorka tokom samita u Briselu dobilo zeleno svetlo za početak dijaloga o viznoj liberalizaciji.
Ministarka za evropske integracije, Vlora Çitaku, u izjavi za RSE je kazala da je EU nagradila Kosovo, nakon teškog rada, ali i konstruktivne uloge u dijalogu sa Srbijom.
„Tokom protekle dve godine radili smo neverovatno puno. Usvojili smo našu nacionalnu strategiju za liberalizaciju viza, i u ovom trenutku smo napredovali više nego što su tada zemlje u regionu“, kazala je ona.
Poznavaoci evropskih integracija međutim ističu da zaključci ministara EU o Kosovu otvaraju perspektivu, ali još uvek ne obeležavaju početak dijaloga o viznoj liberalizaciji.
Analitičar Fatmir Curri navodi da će ovaj dijalog početi krajem godine ukoliko se u međuvremenu ispune još neki dodatni uslovi Brisela.
Na osnovu malo optimističnijeg scenarija, ukoliko vlada ispuni sve tehničke kriterijume, Kosovari se mogu nadati da u EU putuju bez viza tek 2013. godine.
“Kosovo ima velikih problema sa azilantima. Nalazimo se na četvrtom mestu po broju zahteva za azil u Evropi, postoji problem i reintegracije i repatrijacije povratnika na Kosovo. Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji je bilo potrebno oko 18 meseci, a Bosni i Albaniji do 30 meseci. Što znači, ukoliko dijalog počne početkom sledeće godine, optimističan scenario za bezvizni režim za Kosovo je krajem 2013. godine”, ističe Curri.
Među preprekama borba protiv korupcije
On je takođe izdvojio glavne izazove koji su pred Kosovom tokom predstojećih godina pre nego što dođe do vizne liberalizacije. Vladavina zakona i reforme oko reintegracije i repatrijacije, kako bi se smanjio zahtev za azil su među glavnim uslovima, ističe Curri.
“Pored toga, traže se i rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija ne želi da sluša prazne priče, već želi dokaze da se nekom na Kosovu sudi zbog organizovanog kriminala i visokog nivoa korupcije”, kaže Curri.
Alexandra Stiglmayer, visoka savetnica iz Evropske inicijative za stabilnost, ističe da se početak dijaloga sa Kosovom odugovlačio i da još uvek postoje mnogi izazovi i rad kako bi ova zemlja dospela na belu šengensku listu.
“Ovo je jedan mali korak na putu ka liberalizaciji viza, a ono što je važnije je predaja mape puta od strane Evropske komisije, koja tačno određuje uslove koje Kosovo treba da ispuni na tom putu”, navodi Stiglmayer.
Pod te uslove spadaju izdavanje bezbednih ličnih dokumenata, granična kontrola, nadgledanje migracije, borba protiv korupcije i kriminala, poštovanje ljudskih prava i slično. Stiglmayer podseća da će Brisel omogućiti liberalizaciju viza Kosovu nakon što se ispune ovi uslovi.
Uzimajući u obzir ostale slučajeve, Stiglmayer navodi da i pored mnogih napretka koje je Kosovo ostvarilo, potrebno su dve godine kako bi se ispunili neophodni uslovi.
“Nadamo se da će Kosovo dobiti ovu listu uslova koje treba ispuniti što pre moguće, ali sa obećanjem Brisela da će na kraju dobiti liberalizaciju kada se uslovi ispune”, kaže Stiglmayer, dodajući da kosovske vlasti sa jedne strane moraju usko da sarađuju sa EULEX-om, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ministarka za evropske integracije, Vlora Çitaku, u izjavi za RSE je kazala da je EU nagradila Kosovo, nakon teškog rada, ali i konstruktivne uloge u dijalogu sa Srbijom.
„Tokom protekle dve godine radili smo neverovatno puno. Usvojili smo našu nacionalnu strategiju za liberalizaciju viza, i u ovom trenutku smo napredovali više nego što su tada zemlje u regionu“, kazala je ona.
Poznavaoci evropskih integracija međutim ističu da zaključci ministara EU o Kosovu otvaraju perspektivu, ali još uvek ne obeležavaju početak dijaloga o viznoj liberalizaciji.
Curri: Kosovo ima velikih problema sa azilantima. Nalazimo se na četvrtom mestu po broju zahteva za azil u Evropi.
Analitičar Fatmir Curri navodi da će ovaj dijalog početi krajem godine ukoliko se u međuvremenu ispune još neki dodatni uslovi Brisela.
Na osnovu malo optimističnijeg scenarija, ukoliko vlada ispuni sve tehničke kriterijume, Kosovari se mogu nadati da u EU putuju bez viza tek 2013. godine.
“Kosovo ima velikih problema sa azilantima. Nalazimo se na četvrtom mestu po broju zahteva za azil u Evropi, postoji problem i reintegracije i repatrijacije povratnika na Kosovo. Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji je bilo potrebno oko 18 meseci, a Bosni i Albaniji do 30 meseci. Što znači, ukoliko dijalog počne početkom sledeće godine, optimističan scenario za bezvizni režim za Kosovo je krajem 2013. godine”, ističe Curri.
Među preprekama borba protiv korupcije
On je takođe izdvojio glavne izazove koji su pred Kosovom tokom predstojećih godina pre nego što dođe do vizne liberalizacije. Vladavina zakona i reforme oko reintegracije i repatrijacije, kako bi se smanjio zahtev za azil su među glavnim uslovima, ističe Curri.
“Pored toga, traže se i rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija ne želi da sluša prazne priče, već želi dokaze da se nekom na Kosovu sudi zbog organizovanog kriminala i visokog nivoa korupcije”, kaže Curri.
Alexandra Stiglmayer, visoka savetnica iz Evropske inicijative za stabilnost, ističe da se početak dijaloga sa Kosovom odugovlačio i da još uvek postoje mnogi izazovi i rad kako bi ova zemlja dospela na belu šengensku listu.
“Ovo je jedan mali korak na putu ka liberalizaciji viza, a ono što je važnije je predaja mape puta od strane Evropske komisije, koja tačno određuje uslove koje Kosovo treba da ispuni na tom putu”, navodi Stiglmayer.
Pod te uslove spadaju izdavanje bezbednih ličnih dokumenata, granična kontrola, nadgledanje migracije, borba protiv korupcije i kriminala, poštovanje ljudskih prava i slično. Stiglmayer podseća da će Brisel omogućiti liberalizaciju viza Kosovu nakon što se ispune ovi uslovi.
Uzimajući u obzir ostale slučajeve, Stiglmayer navodi da i pored mnogih napretka koje je Kosovo ostvarilo, potrebno su dve godine kako bi se ispunili neophodni uslovi.
“Nadamo se da će Kosovo dobiti ovu listu uslova koje treba ispuniti što pre moguće, ali sa obećanjem Brisela da će na kraju dobiti liberalizaciju kada se uslovi ispune”, kaže Stiglmayer, dodajući da kosovske vlasti sa jedne strane moraju usko da sarađuju sa EULEX-om, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.