Da li će Srbija zbog barikada ostati bez EU kandidature

U Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o apelu “Preokret” u kome se zahteva da se promeni politika prema Kosovu kako Srbija ne bi izgubila šanse za članstvo u Evropskoj uniji.

Ovaj dokument koji su javnosti uputili Liberalno demokratska partija, Srpski pokret obnove i Socijaldemokratska unija, kao i jedan broj nevladinih organizacija i uglednih javnih ličnosti, izazvao je oprečna mišljenja. Učesnici polemike bili su Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe u skupštini Srbije vladajuće Demokratske stranke, i Nenad Prokić, poslanik opozicione Liberalno demokratske partije, koja je inicijator apela “Preokret”.

Polemisalo se o tome koliko je predsednik Boris Tadić bio u pravu kada je potpisnike apela optužio da odustaju od legitimnih nacionalnih interesa, da li vlast u Srbiji zatvara oči pred kosovskom realnošću, da li je održiva sadašnja politika vlade, koja se svodi na formulu “i Evropska unija i Kosovo”, da li jačaju antievropske snage u Srbiji, da li je ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću Moskva bliža od Brisela, kao i o tome da li bi zbog barikada na severu Kosova Srbija mogla da ostane bez obećanog statusa kandidata za Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Potpisnici apela uputili su poziv predsedniku Tadiću da potpiše taj dokument. On je to odbio i rekao da bi prihvatanje tog apela značilo odustajanje od legitimnih državnih i nacionalnih interesa Srbije. Dodao je da zemlja koja se odriče svojih interesa gubi kredibilitet. Gospođo Kolundžija, znači li to da vaša stranka smatra da se apel “Preokret“ zalaže za nešto što je protiv interesa Srbije?

Nada Kolundžija: Ne želim da dovodim u pitanje dobru nameru onih koji su pokrenuli ovu inicijativu, ali ovaj apel ne sadrži nikakva konkretna rešenja i ne nudi nikakakav preokret. To je serija konstatacija oko kojih možemo da se
sporimo. Pre svega, polazi se od konstatacije da je nama, Demokratskoj stranci, Evropska unija manje važna nego onima koji su uputili apel - što odmah želim da demantujem. Demokratska stanka i vladajuća većina uradili su u ovom mandatu sve kako bi Srbija ubrzala svoj put ka Evropskoj uniju i u decembru dobila kandidaturu. Ne mislim da se potpisnicima ovog dokumenta može pripisati bilo kakva loša namera. Verujem u njihovu dobru nameru, ali ovaj akt zanemaruje činjenicu da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i da borba za te interese demokratskim sredstvima ne ugrožava njen evropski put.

Nenad Prokić: Bojim se da se opet ne dogodi da po ko zna koji put bude žrtvovana šansa za brzu evropsku integraciju zbog nekih starih mitova. Nemojte “Preokret“ svoditi samo na problem Kosova. To je manji deo problema koje imamo u Srbiji. Glavni problem je 150 godina fantaziranja i nadrifilozofiranja. To je ono što želimo da preokrenemo. To je jedna vrsta novog patriotizma, utemeljenog na merljivim doprinosima zajednici, a ne na nadmetanju u verbalnom rodoljublju ko više voli Srbiju i ko je veći patriota. Patriotizam pripada svima nama, a ne samo uzurpatorima. Najveći patriota za mene je bio Radomir Konstantinović, a, kada je pre nekoliko dana preminuo, niko iz vlasti nije uputio ni telegram saučešća, niti je došao na komemoraciju.

Omer Karabeg: Gospodine Prokiću, da li ste razočarani što predsednik Tadić nije potpisao apel?

Nenad Prokić: Mi smo uputili apel svim građanima Srbije, pa i njenom predsedniku. Svakako da smo razočarani što ga nije potpisao i što je reagovao prilično nervozno. To što je predsednik tako nervozno reagovao i što ministar spoljnih poslova kaže da neće biti tragično ako ne dobijemo status kandidata za Evropsku uniju u decembru, već za nekoliko meseci - samo nas je još više uverilo koliko je naš dobronamerni potez bio opravdan.

Nada Kolundžija: Mi se suštinski razlikujemo oko toga da li Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova ili ne. Zahtev da se uspostave dobrosusedski odnosi sa Kosovom podrazumeva da podnosioci apela očekuju da Srbija prizna nezavisno Kosovo, tvrdeći da je to uslov za evropske integracije. Taj uslov nam nikada nije bio postavljen. Jedini uslov je bio saradnja sa Haškim tribunalom i privođenje pravdi poslednjih haških optuženika. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje kako je moguće da ovde neko zagovara priznanje kosovske nezavisnosti, iako je činjenica da oko toga postoji ogroman problem u svetu.

Crkva i Evropa

Omer Karabeg: Samo da raščistimo ovo pitanje. Gospodine Prokiću, da li se vi zalažete da Srbija prizna državu Kosovo?

Nenad Prokić: Ne, to su gluposti. To me pitaju već šest godina i neću više da odgovaram na to pitanje. To je hiljadu puta objašnjeno. Mi tražimo da se prizna odsustvo Kosova iz Srbije što ova vlast ne priznaje. Mora se priznati odsustvo Kosova nakon kapitulacije, koja je potpisana u jednom šatoru u Kumanovu.

Nada Kolundžija: Ja ne komentarišem ono što nije izrečeno. Uspostavljanje dobrosusedskih odnosa, po meni, podrazumeva da Kosovo tretirate kao susednu državu. Da li ima ili nema formalnog priznanja - u to neću da ulazim. A što se tiče priznavanja kosovskog odsustva, mi ne negiramo stvarnost. Mi polazimo od toga da je 1999. godine, za vreme Miloševićevog režima, svet odlučio da zaštiti Albance na Kosovu i Metohiji tako što će bombardovati tadašnju Jugoslaviju. Kumanovski sporazum je Kosovo i Metohiju pretvorio u
međunarodni protektorat. Tamo Srbija u suštini nema nadležnosti. Mi to ne negiramo. Mi smo svesni svih tih činjenica, ali po našem dubokom osećaju to ne znači da Srbija treba da odustane od zalaganja za ono što su njeni interesi na Kosovu i Metohiji.

Inače, zaista mislim da ovaj apel polako prerasta u predizborni pamflet i predizbornu kampanju. To je pokušaj da se Demokratska stranka predstavi kao stranka koja ne čini ništa i koja čak doprinosi urušavanju evropske ideje u Srbiji. Ne znam ko može da kaže da je više od nas uradio za evropsku ideju. Podsetila bih na zakonodavne aktivnosti, pomirenje u regionu, na činjenicu da je predsednik Republike otišao na sva stratišta i poklonio se žrtvama svih naroda, na deklaraciju o žrtvama u Srebrenici, na zakon o zabrani diskriminacije i uspostavljanje institucije poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Sve su pokušaji da se izgrađuje evropsko društvo. Onda nam se kaže da smo odgovorni za to što se evropska ideja urušava. To jedino mogu da tumačim kao predizbornu kampanju. Optuživati nas da se ne zalažemo za ubrzani put Srbije ka Evropi, ne samo da je netačno, nego ne doprinosi razvijanju i jačanju evropske ideje. Ako se Liberalno demokratska partija i ovi koji su se okupili oko ovog proglasa zaista zalažu za jačanje evropske ideje onda smo im mi najbolji saveznici. Napadati Demokratsku stranku u suštini znači slabiti evropsku ideju.

Nenad Prokić: Mesec dana nakon što je Evropska komisija preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata - mi smo dalje od Evrope nego što smo bili pre toga. Jedan od razloga zbog koga smo inicirali potpisivanje “Preokreta“ je da se predsednik Srbije probudi iz zimskog sna. Ne može se ići u susret 9. decembru, kada treba da se odlučuje o kandidaturi Srbije, sa idejom da
kandidatura može da se dobije i dva meseca kasnije. To je neprihvatljivo. Među strankama u Srbiji ima trovača zdravog razuma i nekada mi se čini da predsednik ima više razumevanja za njih nego za nas iz Liberalno demokratske partije, koji smo mu uvek pomagali u parlamentu kada nije bilo kvoruma i kada Demokratska stranka nije imala većinu. To smo radili zato što smo obećali biračima da ćemo podržavati svaki napor Demokratske stranke koji je u proevropskoj agendi, a da ćemo u drugim stvarima biti nepodnošljivi opominjači. Došlo je vreme da budemo nepodnošljivi opominjači jer se bliži 9. decembar, a Demokratska stranka ništa ne čini. Četiri predsednika opština na severu Kosova ignorišu predsednika države. Došli smo u situaciju da nam Evropa zatvori vrata zbog četiri carinika na dva carinska prelaza.

Omer Karabeg: Gospođo Kolundžija u apelu “Preokret” se tvrdi da će vaša strategija “i Evropska unija i Kosovo” završiti tako što će Srbija ostati i bez Evropske unije i bez Kosova.

Nada Kolundžija: Kada bi neko mogao da nam garantuje da ćemo bez Kosova sigurno ući u Evropsku uniju, mislim da bi svaki građanin u ovoj zemlji duboko razmisilio šta da radi. Međutim, ta teza da ćemo mi zbog
Kosova ostati izvan Evropske unije je ustvari pritisak da se Srbija odrekne svojih interesa na Kosovu i Metohiji, a da pri tom niko ne garantuje da bi tim odricanjem ostvarila svoj veliki cilj, a to je Evropska unija. Mislim da je potpuno neumesno nadmetati se u tome ko je veći Evropejac. Duboko verujem da je sudbina Srbije vezana za evropske integracije i da je njena budućnost u Evropskoj uniji. Nikada nisam pomislila da postoji neka bolja alternativa. Slažem se da ima trovača zdravog razuma, ali to ne može da ide na adresu naše stranke, niti na adresu predsednika države. Nije fer prigovarati predsedniku, koji je preuzeo ogromne lične rizike, da nije pokazao dovoljno odlučnosti i proevropske opredeljenosti. Mislim da to nije korektno. Verujem u evropsku opredeljenost Liberalno demokratske partije, ali smatram politički nekorektnim negiranje proevropske opredeljenosti Demokratske stranke.

Omer Karabeg: Gospodine Prokiću, može li se desiti da Srbija zbog Kosova ostane bez Evropske unije?

Nenad Prokić: Srbija može da ostane bez Evropske unije zbog sebe same. Naši evropski partneri su toliko nisko spustili lestvicu da više nije potreban nikakav skok, potrebno je samo podići nogu i ući u Evropsku uniju. Ali, kao što je rekao Žak Klajn, Srbi nikad ne propuste priliku da propuste priliku. Bojim se da će i ova sadašnja prilika biti propuštena. Ovo društvo je i dalje talac predrasuda iz 19. veka i priča o teritorijama i granicama. Destruktivna energija je svuda oko nas. Ovo što se dešava na severu Mitrovice, a što zvanični Beograd ne može do kraja da kontroliše, preti da se prelije i u Srbiju. Ja sam uvek govorio da nije problem Kosovo već Beograd. On je pravio barikade u Krajinama, a svojim nedelovanjem pravi ih sada i na Kosovu. Predsednik jasno mora da pokaže kakvu politiku vodi, a ne da se u rebusima izjašnjava za ovo ili ono. Mora jasno i glasno da kaže sta je budućnost Srbije.

Omer Karabeg: Gospodine Prokiću, predsednik vaše stranke Čedomir Jovanović tvrdi da je na delu obračun sa evropskom Srbijom. Ko po vama učestvuje u tom obračunu, ko su glavni nosioci otpora proevropskom kursu?

Nenad Prokić: Glavni nosioci su oni koji organizuju Dveri i Pokret 1389. Pogledajmo šta govore Akademija i Crkva, šta govori patrijarh. Politika tih institucija je do te mere antievropska da se čoveku ledi krv u žilama. Oni sanjaju o azijskim, ruskim prostranstvima. Ovde se toleriše nediplomatsko ponašanje ruskog ambasadora, pa se dešava da na takvo ponašanje pre reaguje Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nego naše.

Omer Karabeg: Gospođo Kolundžija, da li sadašnja vlast toleriše antievropske snage?

Nada Kolundžija: Pravo na drugačije mišljenje je osnovno demokratsko pravo i to pravo se poštuje u svakom demokratskom društvu. Dakle, ukoliko se ne krši ustav i zakoni ove zemlje, svako ima pravo da zastupa ideje u koje veruje. Nema nikakve sumnje da u srpskom društvu postoje i oni koji u Evropi vide opasnost po svoje interese, verovanja i ideje, ali tražiti da se onemogući pravo na drugačije mišljenje nije dobra ideja.

Omer Karabeg: Gospodin Prokić je spomenuo Crkvu. Crkva je jako moćan faktor u društvu, mislite li da je ona protiv evropske ideje?

Nada Kolundžija: Suštinsko je pitanje da li Crkva izlazi izvan okvira kojim se određuje njeno delovanje u sekularnoj državi. Ja bih se mogla saglasiti da predstavnici Crkve ponekad izlaze izvan okvira onoga što je njihova uloga i to onda predstavlja problem. Inače, crkve su institucije koje su zatvorene prema onome što donosi moderan svet. Tako je to u svim društvima.

Nenad Prokić: U Crkvi sigurno postoje ljudi modernih shvatanja koji ne sprečavaju razvoj moderne Srbije, ali su oni u velikoj manjini. Mnogo je glasniji onaj njen deo što zastupa pozicije koje su poslednjih 20 godina upropastile ovu zemlju. Na žalost, istorija pokazuje da je Crkva u odsutnim trenutcima bila retrogradna. Crkva je mnogo puta bila saradnik svakojake bede. I danas čujemo patrijarhov poziv za prolivanje krvi. Ako se to ponovi - doći ćemo na ivicu ogromnog skandala, a vidim da se ponavlja.

Pretpostavka ili uslov

Omer Karabeg: Gospođo Kolundžija, kada bi se pred vašu stranku postavila dilema - ili Evropska unija ili Kosovo - za šta biste se vi opredelili?

Nada Kolundžija: Želim da verujem da ne postoji niko ko može da postavi takav zahtev pred Srbiju. Tada bi se postavilo pitanje zašto pravila i standardi koji važe za druge, jedino ne važe za Srbiju. Tako da ne verujem da se to pitanje može postaviti. Ono što Evropska unija s pravom može da traži je da u
svoje redove ne primi državu sa problemom koji bi posle opterećivao Uniju. To razumem. To je potpuno legitimno. Oni, dakle, očekuju da se taj problem postupno reši na putu Srbije ka punopravnom članstvu. Ali pravedno rešenje je moguće samo ukoliko se do njega dođe saglasnošću i dogovorom dve strane, a ne nametanjem i jednostranim aktima. Iskreno verujem da ćemo do trenutka donošenja odluke o punopravnom članstvu rešiti taj problem ali, opet kažem, dogovorom i uz saglasnost, ustupke i kompromise, Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi nam sada u decembru ili kasnije rekli - ako ne priznate Kosovo, eksplicitno ili implicitno, ne možete napredovati na evropskom putu. Ja mislim da bi to bila greška koja bi, naravno, nanela najveću štetu Srbiji, ali bi bila velika greška i sa stanovišta Evropske unije. I zato mislim da do toga neće doći.

Nenad Prokić: Jedini način da Kosovo ostane u dometu Srbije su Evropska unija i evropske integracije. Svi ovi potezi koji se sada vuku oko Kosova izgledaju mi kao neko mobilisanje one struje unutar Demokratske stranke, koja ima toplija nacionalna osećanja na lažan patriotski način. Kao da se rukovodstvo stranke boji da ti ljudi ne okrenu leđa stranci i odu na neku drugu stranu. Ako je to tako, onda je to opasan put, jer se ne može biti malo populista, kao što ne možes biti malo trudan. Nema malog populizma. Ili ćeš biti Tomislav Nikolić ili moderni, evropski predsednik.

Nada Kolundžija: Ja mislim da nema nikakve dileme da je Demokratska stranka moderna evropska stranka i da je predsednik Srbije moderni evropski političar. Da li je to mobilisanje unutar Demokratske stranke i podilaženje nekakvim patriotskim snagama…..

Nenad Prokić: …imamo ministra spoljnih poslova koji je populista. On je član vaše stranke i trebalo je da postane njen potpredsednik. Srećom nije.

Omer Karabeg: Gospođo Kolundžija, da li je Vuk Jeremić, čija retorika ima dosta jak nacionalni naboj, istinski proevropski orijentisan?

Nada Kolundžija: Ja sam sigurna da su Demokratska stranka i ova vlada proevropski orijentisane. Da li neki od ministara ima malo snažniju ili malo slabiju nacionalnu retoriku to je stvar njihovih uverenja i pitanje njihovog temperamenta. Ja u to ne bih ulazila. Bitno je da su vlada, Demokratska stranka i predsednik države istinski opredeljeni za članstvo u Evropoj uniji i za ubrzanje tog puta ka Uniji.

Omer Karabeg: Gospodine Prokiću, mislite li vi da je gospodin Jeremić istinski proevropski orijentisan?

Nenad Prokić: Ne. Ja mislim da on ima istinsku rusku orijentaciju. Neću više o tom gospodinu. Ja očekujem od Demokratske stranke i od predsednika države da do 9. decembra jasno upute poziv ljudima na severu Kosova da odu sa barikada. Bez te rečence nema Evropske unije, niti kandidature 9.decembra. To je jasno rečeno. Dve vodeće zemlje Evropske unije, Nemačka i Francuska, su to rekle pre neki dan, mada smo i sami to znali. Beograd mora pokazati ozbiljnost prema krizi u severnoj Mitrovici. Ne može sve to nemo da posmatra i da tamo šalje neuspešne pregovarače kao što su Borko Stefanović i Goran Bogdanović. Beograd mora da se suprostavi haosu što ga prave kriminalne i druge radikalne grupe, koje su pod uticajem nekih političkih partija iz Beograda, jer te grupe nanose štetu Srbiji.

Omer Karabeg: Gospođo Kolundžija, može li se očekivati da predsednik Tadić uputi poziv da se uklone barikade?

Nada Kolundžija: Ja mislim da prethodno treba rešiti problem zbog čega se
sve to desilo. Taj problem treba rešiti dijalogom i na miran način i to će ukloniti barikade. Ja hoću da verujem da je tako. Da li ima onih koji manipulišu ljudima na severu Kosova? Ja samo želim da kažem da tamo žive ljudi koji su s razlogom zabrinuti za svoj život i koji imaju legitimno pravo da kažu u kojoj zemlji žele da žive. Ako to pravo, kako kaže moj sagovornik, imaju Albanci, duboko verujem da ga imaju i Srbi. Ako ima kriminalaca, onda je to posao za institucije koje se time bave. Na kraju krajeva, to je posao međunarodnih institucija na Kosovu.

Omer Karabeg: Da li je uklanjanje barikada uslov za dobijanje statusa kandidata?

Nada Kolundžija: Ja mislim da je nastavak dijaloga i implementacija onoga što je do sada postignuto u dijalogu pretpostavka za dobijanje statusa kandidata. To nam je mnogo puta rečeno. A do uklanjanje barikada će doći kada se reši problem na severu Kosova i kada se nastavi dijalog.

Omer Karabeg: Gospodine Prokiću, vi tvrdite da je uklanjanje barikada uslov za kandidaturu?

Nenad Prokić: Da. Prvi i nedvosmisleni uslov. Hteo bih da se osvrnem i na
tezu da ako Albanci imaju pravo na secesiju i Srbi imaju pravo da kažu gde hoće da žive. Da, ali to podrazumeva dugogodišnji rat. Da li smo spremni zbog četiri opštine da opet ratujemo? Sa kojim resursima i sa kojim ljudima? Nakon izgubljenog rata, nakon propale politike, nakon devastirane zemlje - mi nismo u situaciji da odlučujemo o tome gde će da živi 200 hiljada ljudi. Ko je kriv? Krivi su onih 95 posto ljudi u Srbiji koji su devedesetih godina kačili slike Slobodana Miloševića na autobuse, dok je mali broj pripadnika Druge Srbije stalno govorio nešto drugo. I da ne bismo sada izgubili sledećih 10, 15, 20 godina - nemojte da i ovoga puta kažemo "ne" Evropskoj uniji, pa da se na kraju nađemo u poziciji da više ne postojimo.

Nada Kolundžija: Ja mislim da je potpuno nepotrebno nama to govoriti, jer se Demokratska stranka ne može za tako nešto optuživati. Ja ovo shvatam kao upozorenje nekim drugima, ali ne našoj stranci.

Nenad Prokić: Mi nismo uputili upozorenje Demokratskoj stranci, već građanima Srbije. Uputili smo ga zajedno sa našim političkim neistomišljenicima, koji smatraju da je Evropa jedini izbor i spremni su zbog toga da rizikuju svoju političku budućnost.