Odlučnost Novaka Đokovića, to je ono što treba Srbiji sada kada je veoma blizu dobijanja statusa kandiata i otpočinjanja pregovora za članstvo u Evropskoj uniji. Takvu poruku izneo je u Skupštini Srbije predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek.
Tom metaforom iskazao je i ono što se u Briselu od Srbije očekuje, ostavljajući tako prostor svojoj koleginici Slavici Đukić Dejanović, koja je uzvatila i direktno ga pozvala da “spreči Kosovo u blokiranju srpskih evro integracija”.
Da li i zbog lične ljubavi prema tenisu koji i sam (kako je rekao) voli da igra ili zato što mu se učinilo da će se tako lakše približiti srpskim posalnicima, tek Ježi Buzek pozvao ih je da se ugledaju na Novaka Đokovića.
„Tu odlučnost koju je tada imao Đoković treba da ima i Srbija na putu ka Evropskoj uniji", rekao je Buzek.
Tojest na njegov meč nakon koga se izvinio Rodžeru Federer jer ga je pobedio.
„Tu odlučnost koju je tada imao Đoković treba da ima i Srbija na putu ka Evropskoj uniji. Đoković je bio uveren da zaista može to da učini i to je veoma važno i kada je zemlja u pitanju”, podvukao je Buzek.
Možda je i pozivanje na prvog tenisera sveta umanjilo efekat koji su radikali želeli postići pa su i gosta iz Evropskog parlamenta dočekali u majicama sa likom svog lidera haškog optuženika Vojislava Šešelja, da bi ga ostali ipak ispratili aplauzom.
No, ton nije promenio ni pred novinarima i dalje se pozivajući na slikovite primere pre svega njegove rodne Poljske i načina na koji se ona izmirila sa Nemcima:
Ježi Buzek na sednici Skupštine Srbije, 3. oktobar 2011.
„Pomirenje je bilo potrebno sa obe strane. Bez pomirenja nije bilo moguće rešiti probleme za građane i jedne i druge države. Naravno, pokušavali smo da rešimo upravo pitanja od interesa za građane obe države. Dakle, pomirenje je ta vrednost. Ako me pitati za vašu evropsku budućnost, odgovoriću vam na taj način. To je fundamentalna vrednost Evropske unije i integracija.“
Ovim rečima Buzek je odgovorio na konkretno pitanje šta zapravo Brisel očekuje od Srbije? Da li je to tretiranje Kosova kao države sa svim atributima, osim što će se Beogradu progledati kroz prste u delu koji bi podrazumevao i priznanja nezavisnosti?
Buzek je dodao i kako zna da takav potez ne bi bio lak. Da lako nije složila se i predsednica srpske Skupštine Slavica Đukić Dejanović takođe zamoljena da oceni hoće li Brisel od Srbije tražiti sve, izuzev priznanja.
Brisel zapravo ne zna šta hoće
„Najveću uslugu Srbiji u njenim integracijama Evrpska unija će učiniti ukoliko bude obezbedila iskrenost u dijalogu Beograda i Prištine“, odgovorila je ona:
„I to što pre po pitanjima koja su nam dobro poznata i koja su sadržana u mišljenju Evropske komisije. Duboko sam uverena da Srbija, da Beograd, ima najiskreniju nameru da dijalogom reši mnoga pitanja, korak po korak, ali da na drugoj strani nema iskrenosti za dijalog. Zato sam i najdirektnije
"Od Srbije se očekuje da ne blokira nikoga u regionu na tom putu. Mi očekujemo da ne budemo blokirani od Prištine“, rekla je Đukić Dejanović.
zamolila gospodina Buzeka da iskoristi svoj autoritet, autoritet evropskih zvaničnika, da zapravo poboljšamo stepen težnje Prištine da učestvuje u dijalogu i da iskreno rešavamo pitanje našeg daljeg napretka ka evropskim integracijama. Od Srbije se očekuje da ne blokira nikoga u regionu na tom putu. Mi očekujemo da ne budemo blokirani od Prištine.“
Direktna poruka Dejanovićeve, kako ju je opisao Buzek, jasna mu je i obećava kako će sve učiniti da pomogne dijalog koji je po njemu jedan jedini uslov daljih integracija. I barem je to uglavnom jasno navodi saradnik Centra za novu politiku Nikola Jovanović:
„Poruka većine država jeste da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom. Ali sadržina normalizacije se ne tumači isto od strane država članica i još uvek ne postoji precizan termin koji je usaglašen od strane svih država članica. Tako da sa jedne strane prosto za manervisanje, a sa druge strane stvara konfuziju kod ljudi koji kreiraju politiku u Beogradu“, kaže Jovanović.
Konfuzija ima svoj realan uzrok dodaje naš sagovornik i nije ga teško objasniti:
„Evropska unija se sastoji od država od kojih su neke priznale Kosovo, neke nisu, neke su sponzori nezavisnosti, dok su neke prilično indifirentne po ovom pitanju.“
Dve Nemačke
No, ova izuzetna šarenolikost ne bi se smela koristiti u dnevno političke svrhe i njome objašnjavati, kako se često čini, da Brisel zapravo ne zna šta hoće. Na neki način upozorava na to i Buzek.
On podvlači da su bez obzira na sve očekivanja jasna, te da se od Prištine i Beograda traže koraci na stabilizaciji prilika na severu Kosova. „Jasno je da nema rešenja za nekoliko meseci“, navodi on, ali su i definisani koraci koje bi trebalo ispuniti:
"Traži se dakle diskusija, pregovori i realizacija dogovorenih tačaka“, kazao je Buzek
„Zato krenimo napred sa realizacijom. Sednimo za sto i počnimo pregovore. Nastavimo da tražimo rešenje korak po korak. Odluka za odlukom. I razumem da je neophodan kredibilitet obe strane. Ali kredibilitet Evropske unije zavisi od vaših konkretnih koraka. Traži se dakle diskusija, pregovori i realizacija dogovorenih tačaka“, kazao je Buzek izbegavajući da u bilo kom kontekstu upotrebi reč prizanje ili slične formulacije. Ipak, ima li razloga za previše lutanja i da li ključne odgovore treba tražiti ne toliko u evropskim institucija, nego tamo gde se kroji evropska politika?
Nikola Jovanović podseća da je ključni nemački stav te bi se na osnovu njega kao prihvatljiv model za napredovanje u evro integracijama mogla prihvatiti takozvana opcija „dve Nemačke“:
„Sporazum dve Nemačke primenjen na Balkan bi značio dozvoljavanje Kosovu od strane Srbije da učestvuje u međunarodnim organizacijama osim onima koje su u sistemu Ujedinjenih nacija i naravno bez međusobnog priznanja“, navodi Jovanović.
Bio bi to izlaz, ali ne i rešenje. No, brza rešenja, može se zaključiti, više niko ni ne očekuje.
