Skoro 15 godina je Beate Niman (Beate Niemann), istraživala zločine svog oca Bruna Zatlera (Bruno Sattler), šefa Gestapoa u Beogradu odgovornog za smrt hiljada ljudi. Dokumentarne snimke Beatine istrage reditelj Joaš Tatari (Yoash Tatari) povezao je u film „Dobar otac - optužnica ćerke", koji je premijerno prikazan beogradskoj publici.
Potraga za istinom je dovela Beate u Beograd, grad u kome je njen otac ubio hiljade jevreskih žena i dece u gasnim kamionima „dušegupkama“.
Na maršu ekstremne desnice u Berlinu, devojke koje nose transparetne “Moj deda nije bio kriminalac”, Beate Niman s nevericom pita “Odakle to znate, kako možete da budete sigurne u to?”
A onda se u dokumentarcu “Dobar otac – optužnica ćerke” dalje ređaju scene Beatine potrage za istinom o prošlosti njenog oca ali i majke koje dovode do spoznaje da ne želi takve roditelje.
“Mnoge ljude je nervirala poslednja rečenica kada sam rekla da ne
'Mogu samo da mu oproste žrtve, ja ne mogu. A žrtve ne mogu da mu oproste zato što su mrtve jer ih je ubio“, rekla je Beate Niman.
želim da imam takve roditelje, to sam rekla na jevrejskom groblju u Vajsenzeu kraj Berlina. Mi smo svi odrasli u hrišćanskom duhu i uvek su mi prebacivali da bih vodila bolji život kada bih oprostila svom ocu. Ali ja mislim da je apsurdno kad mi to kažu. Mogu samo da mu oproste žrtve, ja ne mogu. A žrtve ne mogu da mu oproste zato što su mrtve jer ih je ubio“, rekla je Beate Niman.
Decenijama je porodica Beate Niman smatrala da njihov otac nije kriv i da je ležao nevin u zatvoru Demokratske Republike Nemačke. Rođena 1942., upravo u vreme kada je njen otac kao šef Gestapoa ubijao jevrejske žene i decu u gasnim kamionima u Beogradu, odrastala je uz majčine priče o heroju Prvog svetskog rata i odanom berlinskom policajcu.
Klupko istine počinje da se odmotava kada je došla do knjige Valtera Manošeka “Srbija je oslobođena Jevreja”. Saznaje za zločine koje je počinio u SSSR-u, Jugoslaviji i drugim okupiranim teritorijima. Istraga o zločinima njenog oca dovela je Beate Niman u Beograd. U arhivima čita o krivici svog oca i spiskove ubijenih.
Na mestu bivšeg logora, Ljiljana Đorđević, koja je kao logoraško dete sa majkom preživela Sajmište zahvaljujući majčinom švajcarskom državljanstvu, ali je u tom logoru izgubila oca, ispričala joj je svoje sećanje na odvođenje ljudi u gasne kamione „dušegupke".
Zbog istine u svađi sa porodicom
“Koncentracioni logor Sajmište. Srce mi je u grlu. Ovde ću se susresti sa jedinom osobom koja je preživela dušegupke kojima je komandovao moj otac”, napisala je Beate.
Sa projekcije filma „Dobar otac - optužnica ćerke", Beograd, 21. oktobar 2011
“Dobar dan. Hvala Vam sto ste pristali da se sastanete sa mnom i podelite ono što Vam se na ovom mestu dogodilo kada ste bili dete. Vi ste bili ovde kao devojčica sa vašom majkom i bili ste svedok transporta žena i dece koji je odavde krenuo”, pitale je Beate Ljiljanu.
“Da, sve sam to videla. Videla sam kamion. Pokazaću vam gde je tačno bio. Ljudi su u kamion ulazili sa zadnje strane, tako da nisam videla njihova lica, samo sam im videla noge”, ispričala je Ljiljana Đorđević.
Svega nekoliko ljudi je preživelo Sajmište. Svi ostali bili su ugušeni u „dušegupki", gasnom kamionu na putu preko pontonskog mosta kroz Beograd ka Jajincima.
“U Nemačkoj je jedan krug ljudi skrivao istinu i moja majka je pripadala tom krugu”, ispričala je 69 – godišnja Beate Niman. Sestre su prekinule kontakt sa njom kada je počela da istražuje, a ni sa majkom nije razgovarala poslednjih godina njenog života.
Otac Beate Niman, Bruno Zatler, skončao je u istočnonemačkom zatvoru 1972. godine. Bio je osuđen kao visoki oficir Gestapoa, ali zvanično nikada nije odgovarao za nedela počinjena u Srbiji niti za druge ratne zločine.
Beata Niman na projekciji filma u Beogradu, oktobar 2011
„U tajnom procesu koji je 1952 godine vođen protiv moga oca ratni zločini koje je počinio ne igraju zapravo nikakvu ulogu, to nikog nije interesovalo. Ono što je bilo ineresantno komunističkom režimu Istočne Nemačke u vezi sa mojim ocem bilo je pitanje ko su bili njegovi špijuni, doušnici, koje je mogao da nađe u komunističkoj partiji među socijaldemokratama prvo u Nemačkoj a zatim i među emigrantima“, kaže Beate Niman.
Ona ne može da podnese konstantno poricanje. To je beskrajno muči. A njena hrabrost i upornost dirnula je beogradsku publiku. Avram Izrael iz jevrejske opštine rekao joj je da ga je impresionirala i zadivila.
“Vaša snaga da budete čovek a najteže je biti čovek”, rekao je on.
Film “Dobar otac – optužnica ćerke” prikazuje ženu koja je spremna da beskompromisno predstavi očevu mračnu prošlost, ali takođe pokazuje i da njen stav nije uvek bio prihvatan sa razumevanjem.
Vicepremijer Srbije Božidar Đelić, koj je bio u publici, zamolio je Beatu Niman za savet kako da se ljudi na Balkanu suoče sa svojom nedavnom ratnom prošlošću.
„Mi u Srbiji i generalno na Balkanu se veoma teško suočavamo sa onim zločinom koji je počinjen u ime nas i ja bih vas jednopstavno zamolio za savet kako da hrabrije krenemo u to suočavanje“, upitao je Đelić.
„Meni je veoma teško da delim sad nekome savete“, rekla je Beate, „mislim da je neophodno da ljudi budu iskreni kada se odnose jedni prema drugima. Porodice koje su učestvovale u svemu tome na bilo kojoj strani moraju da vode neku vrstu dijaloga“.
„Videli ste kod mene u filmu, grupu za stolom, žene sa kojima sam sedela, to je bio pokušaj da se približimo jedni drugima i u međuvremenu ja sa Peter Šrajder zajedno idem u posete školama, mi pričamo pred tima razredima kako je izgledala naša porodična istorija, moja i njena, i deca ne mogu da veruju da mi sedimo jedna pored druge, da se ne hvatamo za vrat i ne vadimo jedna drugoj oči. To je jedna ideja kako bi to moglo da funkcioniše“, poručila je Beate Niman.
