Tahiri: O suverenitetu sa Beogradom nećemo razgovarati

Političke elite Srbije umesto što su u Srbima na severu Kosova pothranjivale iluzije da su pod kišobranom Beograda, trebalo je da ulažu napore da srpska zajednica odbaci prethodne hegemonističke politike i prihvati novu evro-atlantsku viziju, kaže u intervjuu za RSE Edita Tahiri, zamenica premijera Kosova i šefica kosovske delegacije u dijalogu sa Srbijom.

Tahiri je ujedno i prva žena-šef nekog pregovaračkog tima na Balkanu, učesnica je pregovora u Rambujeu i vlasnica doktorata Harvardskog univerziteta.

RSE: Gospođo Tahiri, posrednik Evropske unije u dijalogu Beograd-Priština Robert Cooper posetio je nedavno obe prestonice, ali dijalog je još uvek mrtav. Verujete li da će se uskoro nastaviti?

Tahiri: Kao što znate, dijalog je zaustavljen krajem septembra, odbijanjem Srbije da učestvuje u toj rundi dijaloga zato što nije uspela da nametne političke razgovore. Konkretnije, zato što joj nije pošlo za rukom da nametne razgovor o carinskim prelazima na severu Kosova, s obzirom na to da su i Evropska unija i Sjedinjene Države odbile da to pitanje bude deo tehničkog dijaloga. I pozicija kosovske Vlade zasniva se na poštovanju rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je ustanovljeno da će se dijalog voditi o tehničkim pitanjima. Naše crvene linije su, u tom smislu, da o suverenitetu, teritorijalnom integritetu i unutrašnjem uređenju Republike Kosovo nismo spremni da razgovaramo sa Srbijom.

RSE: Dakle, stvari stoje ovako: kosovska vlada ne pristaje da sa Srbijom razgovara o bilo kakvim političkim aranžmanima koji bi se odnosili na carinske prelaze na severu Brnjak i Jarinje, ali Beograd insistira da se pre nastavka razgovora o tehničkim pitanjima razgovara upravo o situaciji na tim prelazima.

Tahiri: Da. U tom kontekstu želela bih da skrenem pažnju na dve činjenice. Prvo, u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija, političke teme su izvan mandata tehničkog dijaloga; drugo, Evropska komisija je veoma jasno saopštila da je status EU kandidata za Srbiju uslovljen unapređenjem odnosa sa Kosovom, odnosno, da Srbija bez ikakvih uslovljavanja treba da se vrati dijalogu sa Kosovom. Ja verujem da je to više nego jasna poruka za Beograd da treba da nastavi dijalog sa Kosovom onako kako je i definisan u pomenutoj UN rezoluciji – kao tehnički dijalog.

RSE: Verujete li da će Beograd dijalog nastaviti, nastojeći da na tom polju ostvari značajan napredak, s obzirom da je Komisija to definisala kao uslov da eventualno dobije i početak pristupnih razgovora sa Evropskom unijom, ili ste, pak, skloniji da verujete da će Beograd odmahnuti rukom na mogućnost da brzo dobije početak pregovora i umesto toga se fokusirati na sever Kosova?

Tahiri: Pre svega želim da kažem da verujem da je u interesu Srbije da ostvari napredak na putu svojih evrointegracija. Razume se, na Srbiji je da odluči kakvu spoljnu politiku će voditi i šta će činiti sa svojim evrointegracijama, ali ja verujem da je u interesu ne samo Srbije nego i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, uključujući, naravno, i Kosovo, da ubrzaju evropske i evro-atlantske integracije. Dozvolite mi da još jednom podsetim da se na listi kriterijuma zadatih Srbiji, i kad je u pitanju dobijanje statusa kandidata za EU i kad je reč o dobijanju datuma početka pristupnih pregovora – sasvim nesumnjivo nalazi i zahtev da bezuslovno nastavi tehnički dijalog sa Prištinom. Među prioritetima su i obaveze Srbije da implementira već postignute i da dođe do sporazuma i o drugim pitanjima, pri čemu podsećam da je ostalo još tri oblasti o kojima treba da se postigne dogovor. Od Srbije se takođe traži da raspusti svoje paralelne institucije na Kosovu i da prestane da se meša u unutrašnje stvari i narušava suverenitet Kosova. Ja verujem da su ovo uslovi zadati na kratak rok. Dugoročnije, pak, posmatrano, evropski zvaničnici Srbiji jasno poručuju, iako možda više na implicitan način, da će budućnost integracije Srbije u Evropsku uniju zavisiti od toga da li će podržavati i evropsku perspektivu Kosova; ako hoćete konkretnije – da će zavisiti od spremnosti Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Ni sada to, međutim, nije za Srbiju tajna jer lideri Evropske unije stalno naglašavaju da više neće u redove EU primiti zemlju koja ima nerešene probleme sa susedima.

RSE: Koliko dugo mislite da barikade na severu Kosova mogu stajati?

Tahiri: Najpre bih rekla da je logika barikada u suprotnosti sa logikom slobodnog kretanja ljudi, robe, ideja ili kapitala. A upravo te četiri slobode koje sam pomenula su temeljne vrednosti Evropske unije. U tom smislu mi bismo, razume se, podržali nastojanja da se barikade uklone. Dodala bih ovome da smo kao vlada u potpunoj koordinaciji sa našim međunarodnim partnerima – KFOR-om i EULEX-om – da tom izazovu pristupimo umerenim metodama, kako bismo stvorili uslove za uspostavljanje vladavine prava, reda, mira i bezbednosti za naše građane u severnom delu Kosova, kao i za slobodno kretanje ljudi. Istovremeno ćemo, međutim, pokazati nepokolebljivost u borbi protiv svih kriminalnih struktura koje se protive uspostavljanju vladavine prava.

RSE: Instrumentalizuje li po Vašem mišljenju Beograd Srbe na severu?

Tahiri: Rekla bih zapravo da u poslednjih više od deset godina Beograd pothranjuje iluziju Srba u severnom delu da su pod kišobranom Srbije, da su de facto deo Srbije. Nezavisnost Kosova proglašena je tek 2008. godine, ali nova realnost nastupila je na Kosovu već posle NATO intervencije 1999. godine. Verujem da su političke elite Srbije umesto što su u Srbima na severu pothranjivale iluzije koje sam pomenula morale ulagati napore u to da srpska zajednica postepeno počne da menja stare političke poglede, da odbaci prethodne hegemonističke politike i prihvati novu evroatlantsku viziju. U tom kontekstu rekla bih da bi bilo mnogo zdravije pustiti Srbe sa severa Kosova da se opredele za onaj politički izbor koji su već napravili pripadnici srpske zajednice u drugim delovima Kosova. Oni su danas ravnopravni učesnici kosovske institucionalno-političke dinamike i takav izbor im omogućava da uživaju beneficije, prava, garancije i slobode sadržane u Ahtisarijevom planu.

Vremenu hegemonističkih ideja odzvonilo

RSE: Srbija ima dve politike prema Srbima sa Kosova, izjavila je nedavno Rada Trajković: jednu za Srbe južno od Ibra, a drugu za Srbe sa severa Kosova. Kako komentarišete tu njenu ocenu?

Tahiri: Ja želim da naglasim da su za kosovsku vladu i sve čelnike Kosova Srbi sa Kosova isti. Mi ih ne delimo i ne vidimo različito u odnosu na to u kom delu Kosova žive. I više od toga: srpska zajednica na Kosovu za nas predstavlja neprocenjivu vrednost i prednost, kao, uostalom, i druge nacionalne zajednice. U modernom globalizovanom svetu države uglavnom predstavljaju multietnička društva. Uverena sam da nacionalne zajednice i manjine treba da budu mostovi između država, a ne instrumentalizovane za ispunjavanje ovakvih ili onakvih političkih ciljeva tih država.
​

RSE: Kako reagujete na nedavnu, više puta ponovljenu, izjavu Ivice Dačića, zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova, da postoje dva Kosova – srpsko Kosovo i albansko Kosovo?

Tahiri: Pa, moram reći da me nije iznenadila Dačićeva izjava, s obzirom na to da on dolazi iz partije notornog diktatora Miloševića i jedino što mogu reći jeste da mi je žao što se, u pogledu sklonosti ka nacionalizmu, očigledno nije reformisao. Moderna država je država građana i Ustav Kosova je utemeljen upravo na takvom konceptu. Logika mišljenja zasnovana na etničkim ekskluzivitetima kao ključnim determinantama države, politike i međunarodnih odnosa ne korespondira sa stvarnošću modernog sveta. Drugo, deo realnosti svih sedam država nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije jesu nacionalne manjine, tako da takve Dačićeve ideje mogu biti veoma opasne i dastabilizujuće po čitav region.

RSE: Da li vlast Srbije po Vašem mišljenju implicite stavlja do znanja da je za podelu Kosova, odnosno, severa Kosova?

Tahiri: Oni čak i ne kriju te ideje; naprotiv, s vremena na vreme ih i javno iznose. U poslednje vreme, međutim, međunarodna zajednica im je zbog toga očitala lekciju, posebno Sjedinjene Države i Evropska unija. Jasno im je poručeno da takve ideje i planovi mogu ozbiljno destabilizovati čitav region. Mislim da sve države regiona, osim Srbije, ulažu napore u snaženje evro-atlantskih integracija Balkana. Snažno verujem da živimo u eri evro-atlantske perspektive regiona i da vremena hegemonističkih ideja i mešanja u unutrašnja pitanja susednih zemalja ne smeju više da se ponove. To su principi na kojima je zasnovana spoljna politika Republike Kosovo. U tom smislu se i od Srbije očekuje da se ponaša u skladu sa novim realnostima, da bude konstruktivan partner međunarodnoj zajednici, kao i snažan faktor i promoter regionalne stabilnosti.

RSE: Gospođo Tahiri, da li Vi imate saznanje o navodima gospodina Lirima Grajčevcija, člana Vašeg tima za dijalog sa Beogradom, da mu je tokom jedne runde razgovora u Briselu šef beogradskog tima Borislav Stefanović ponudio priznanje nezavisnosti u zamenu za sever Kosova? Stefanović je to demantovao, ali Grajčevci tvrdi da mu je rekao: “Postavite granicu gde treba da bude i mi ćemo vas priznati dan kasnije".

Tahiri: Jedino što mogu da vam potvrdim jeste da se tokom zvaničnih razgovora u Briselu govorilo isključivo o onome što je bilo na dnevnom redu – o tehničkim pitanjima koja su bila predmet usaglašavanja. Ja nisam čula ono što se govorilo po koridorima. Ono što gospodin Grajčevski navodi da mu je Stefanović ponudio moglo je, dakle, da bude rečeno samo u neformalnim kontaktima. Jedino što bih dodala je sledeće: ako gospodin Stefanović pokuša da na dnevni red stavi bilo šta što spada u domen političkih pitanja – to će ozbiljno ugroziti dijalog.

Pogodnosti Ahtisarijevog plana

RSE: Stavljajući na stranu uticaj Beograda na Srbe na severu Kosova, ne može se poreći činjenica da postoji duboko nepoverenje Srba sa severa u kosovske institucije i kosovsko vođstvo. Šta je Priština do sada preduzela kako bi pokušala da smanji to nepoverenje?

Tahiri: Rekla bih najpre da je u poslednjih deset i više godina to nepoverenje Srba svesno stvarano i da direktnu odgovornost za to snosi Srbija zato što se mešala u unutrašnje stvari Kosova i što je držala Srbe na severu u iluzijama o kojima sam govorila. S obzirom da je toliko dugo trajao proces stvaranja tog nepoverenja, mi smo apsolutno svesni da će proces otklanjanja tog nepoverenja Srba i građenja njihovog poverenja u institucije Kosova biti dugotrajan. Uveravam vas da smo mi za to spremni. Bili smo spremni i ranije, a ta spremnost uključivala je i mnoge programe investicija na severu. Od 25. jula ove godine naš sveobuhvatni plan konsolidacije suvereniteta i pravne države podrazumeva, naravno, i korake na planu građenja poverenja između Vlade njenih građana u severnom delu zemlje. Mi ćemo zaista sistematski raditi na tome da generišemo dobre odnose i pozitivnu energiju. Verujemo da će nam, iako ne gajim iluzije da će do toga doći preko noći, uspeti da otopimo to dugo građeno odbijanje i nepoverenje.

RSE: Da li bi u okviru takvih napora, u cilju postavljanja temelja za gradnju tog poverenja, premijer Kosova Hashim Taci, recimo, mogao da ode i pruži ruku srpskoj zajednici na severu Kosova, da joj pokaže da je uveren da je takav projekat moguć?

Tahiri: Svi čelnici Kosova i kosovskih institucija, uključujući i samog premijera Tačija, spremni su za za dijalog sa građanima Kosova i za socijalni dijalog. Uostalom, šta je vlada i šta je država drugo nego društveni ugovor između građana i vlada? Dakle, postoji i uvek će postojati volja za takvim dijalogom koji doprinosi gradjenju poverenja i koji omogućava srpskoj zajednici na severu Kosova da iskoristi vrlo velikodušno koncipirane beneficije, prava, slobode i garancije sadržane u Ahtisarijevom planu. Ako bih ovome mogla još nešto dodati: u poređenju sa institucionalnim okvirima koji regulišu prava nacionalnih manjina u drugim državama našeg regiona, odgovorno tvrdim da je taj plan mnogo napredniji i da mnogo snažnije favorizuje prava nacionalnih manjina, a posebno prava srpske zajednice na Kosovu.

RSE: Da li bi kosovska vlada mogla da preduzme više napora da objasni srpskoj manjini koje su za nju konkretne koristi i prednosti koje joj pruža Ahtisarijev plan? Kao što je jedan zapadni analitičar nedavno za naš radio rekao, odbijanje tog plana od strane Srbije dovelo je gotovo do satanizacije imena “Ahtisari”, do “trovanja” samog naziva tog dokumenta, tako da ga mnogi Srbi odbacuju, a da i ne znaju šta on sadrži. Da li bi možda bilo vredno razmisliti o takvom pristupu?

Tahiri: Ja bih od srca preporučila srpskoj zajednici, posebno njenom delu sa severa, da pažljivo pročita Ahtisarijev plan, kao i Ustav Republike Kosovo. Dozvolite mi da pomenem samo neke elemente Ahtisarijevog plana, koji se odnose pre svega na srpsku zajednicu. U poglavlju u kojem se razmatraju i predlažu široka prava i ovlašćenja predviđena za srpsku zajednicu predlaže se, primera radi, tako smeo model decentralizacije koji je zasnovan na tzv. devoluciji. Na srpske opštine se prenosi veoma širok spektar ovlašćenja - čelnici opštinske vlasti postavljali bi, primera radi, šefa policije. Razume se, tu su i ingerencije kad je u pitanju upravljanje finansijama, opštinskim budžetima, uključujuči i deo carinskih prihoda. Dalje, plan predviđa i veći broj opština nego što ih danas ima u delovima sa većinskim srpskim stanovništvom. Ako pogledate ukupan broj opština na Kosovu i udeo srpske zajednice u stanovništvu Kosova, videćete da taj plan omogućava izuzetno snažnu “pozitivnu diskriminaciju”, odnosno, visoku afirmaciju srpske zajednice. Kao što takođe znate, u kosovskom parlamentu rezervisani su mandati za predstavnike srpske zajednice, i to u proporciji koja je dva puta veća nego što je participacija srpske zajednice u kosovskoj populaciji. Tu su, uz to, i garancije za ministarska mesta. Jedan od zamenika premijera je Srbin. Druga tri ministra su takođe iz srpske zajednice, dok je samo jedan ministar pripadnik svih drugih nacionalnih manjina. Sve to imate uprkos činjenici da manjinske zajednice na Kosovu predstavljaju samo deset odsto ukupne populacije.

RSE: Kosovski Srbi vrlo često kao razlog neprihvatanja, odnosno, nepoverenja u kosovsku vlast ističu i politiku nekažnjivosti prema osumnjičenima za zločine počinjene nad pripadnicima srpske zajednice od dolaska NATO trupa na Kosovo do danas. Da li je kosovsko pravosuđe spemno da pokaže više odlučnosti da pred lice pravde izvede i odgovorne za takve akte, kao i da u tome pokaže više efikasnosti?

Tahiri: Dozvolite mi da najpre kažem da smo mi kao narod koji je bio žrtva srpskog genocida zaista pozdravili činjenicu da je Haški tribunal priveo odgovorne za ratne zločine pred lice pravde, da je, dakle, iako svakako treba da se postigne mnogo više, međunarodna pravda zabeležila napredak na tom planu. Uveravam vas da i Kosovo na tome radi, da reformiše sektor pravosuđa i da je naš vodeći princip da niko ne sme ostati nekažnjen i biti iznad zakona bez obzira na to ko su počinioci i o kakvim počinjenim zločinima i prestupima se radi.