Zabranjeni svi skupovi, pa i Parada ponosa

Dva dana uoči Parade ponosa, vlasti su zabranile sve skupove najavljene za nedelju u Beogradu, pa tako i Pride. Odluku, koja je obrazložena bezbednosnim rizikom, podržao je predsednik Srbije Boris Tadić. Time su se, pred izbore, dodvorili većini birača i još jednom kapitulirali pred pretnjama ekstremnih desničara, kršeći zakone zemlje koju vode.

Za razliku od 2009. godine, vlasti ovoga puta nisu uspele da primoraju organizatore Parade ponosa da odustanu od najavljenog skupa u nedelju, te su odlučili da ih strpaju u isti koš sa osuđenim ekstremistima, huliganima i razbijačima koji su za isti dan najavili svoja okupljanja, i da sve po kratkom postupku zabrane.

“Zbog toga što će doći do sukoba, žrtava, krvi i zbog toga ćemo
ući u veliki haos, mislimo da treba da se otkažu svi skupovi, a ako neće da se otkažu, policija će ih zabraniti”, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

Ustavom zagarantovano pravo izražavanja različitnosti tako je pogaženo, a mirna šetnja učesnika Parade ponosa izjednačena sa rušilačkim okupljanjima huligana, koji su prošle godine demolirali Beograd:


Video: Sukob policije i protivnika Parade ponosa, oktobar 2010.

Predstavnik organizacionog odbora Parade Goran Miletić poručuje da je odluka o zabrani kapitulacija države pred huliganima i nasilnicima. Miletić podseća da su državne institucije propustile priliku da se tokom godinu dana, od prethodne Parade ponosa obračunaju sa onima koji su učestvovali u neredima i napadima na policiju i građane.

"Potpuno je neverovatno da policija nije to uradila. Četiri meseca smo pripremali Paradu ponosa, ali država ništa nije preduzela", podseća Miletić.

Da će ukoliko se učesnici Parade okupe, ovoga puta biti još gore nego prošle godine, ekstremisti su prethodnih dana javno pretili. Umesto da im, pošto već nisu u zatvoru, zaprete da se to ne sme, državni i gradski čelnici obraćali su se organizatorima Parade, pozivajući ih da budu savesni građani, koji će, baš kao da oni ugrožavaju red i mir, ili odložiti ili otkazati Paradu. Oba zahteva su odbijena.

“Šta znači pomeriti Paradu? To znači da ja sada izađem odavde i dođe mi neki desničar ili huligan i kaže – e, danas je lep dan, pa ću sutra da te bijem”, kaže jedan od organizatora Boban Stojanović.

Podsećamo, prošle godine država je stala iza učesnika Parade, a na ulice poslala jake snage policije koji su, uz žestoke sukobe sa huliganima u centru grada, uspeli da ih odbrane od napada.

Neizbežno Kosovo

Sada iz MUP-a poručuju da neće da budu “glineni golubovi”, da nemaju opremu, podršku vrha, predsedniik Srbije ćuti, a gradonačelnik Beograda Dragan Đilas deli lekcije, poručujući da ljudska prava sa sobom nose i odgovornost.

“Pozivam još jednom sve strane da zrelo i odgovorno sagledaju trenutak u kojem se i kao zemlja i kao društvo nalazimo i da odustanu od svojih okupljanja zakazanih u dane vikenda, jer ona komplikuju ionako složenu situaciju“, rekao je Đilas.

Đilas aludira na Kosovo, i nije jedini koji je se ovih dana upinjao da Paradu ponosa skine sa dnevnog reda pozivajući se na “tešku političku situaciju”. Odbrana osnovnih ljudskih prava građana Srbije tako je spala na nekolicinu javnih ličnosti.

“Kakvo Kosovo? Taj problem ne postoji ni godinu, ni dve, ni tri, nego postoji već dvadeset godina. A postoji zato što ni njega nisu na vreme rešavali, nego su sačekali minut do dvanaest. I tako ponovo dolazimo do one čarobne reči koja se zove – mislim nije trenutak. Kada to čujem, samo mi pred očima kao kalendar prolaze godine i decenije mog života. Pa kad je u ovoj zemlji trenutak”, upitala je rediteljka Ana Maria Rossi.

Ovoga puta nije i zbog sve bližih izbora u Srbiji, te su se lideri preračunali da je vreme da počnu da podilaze većinskom desnom biračkom telu, koje na homoseksualizam i danas gleda kao na bolest.

Tužiti državu Evropskom sudu

Profesorka Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić primećuje, međutim, da nije problem u njima.

“Da se za ovih godinu dana sprovela neka ozbiljna kampanja u smislu tolerancije različitosti, Srbija bi tolerisala različitost. Ali nažalost, mi zaista imamo homofobičnu vladu”, kaže Turajlić.

U takvoj atmosferi ustavom garantovano pravo učesnika Parade ponosa branjeno je i oktobra 2010., isključivo kao rezultat pritiska Evropske unije. Ove, ni najavljeno učešće više od stotinu gostiju iz inostranstva, te predstavnika Unije Vensana Dežera i Evropskog parlamenta Jelka Kacina, nije opredelilo državu da omogući održavanje Pride-a.

Kacin, koji je trebalo da se obrati učesnicima skupa, kaže za RSE da će svakako u Beograd doći, a vlastima poručuje:

“Parade nije potrebno organizirati radi Evropske unije. Ona je potrebna radi Srbije, srpskog društva, i otvaranja tema koje su predugo bile tabu jer se radi o totalitarnim režimima.”

Centar za praktičnu politiku pozivao je organizatore Parade ponosa da, nakon zabrane, podnesu tužbu protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije. I to je jedino što im preostaje.

Umesto da, kako je to poželeo jedan od organizatora Boban Stajonavić, nedelja u Beogradu bude “jedan lep, sunčani oktobarski dan za Beograd, a u svima nama malooktobarska revolucija”,

LGBT zajednica još će čekati na svoju revoluciju, izložena svakodnevnoj diskriminaciji i pretnjama, skrivena u svoja četiri zida. U međuvremenu, Srbijom će slobodno šetati oni koji im život čine takvim.