Piše: Brajan Vitrom (Brian Whitmore), priredio: Dragan Štavljanin
Ukoliko Vladimir Putin bude predsednik Rusije u još dva mandata, to znači da će biti na vlasti do 2024. odnosno do svoje 72 godine.
Da li je to recept za stagnaciju nalik na Brežnjevljevu epohu, pitaju se analitičari? Ili će kao jak lider moći da pokrene reforme?
Ipak, prevladava mišljenje da je Putin “zarobljenik” sistema koji je sam stvorio i, stoga, nisu moguće suštinske promene.
Nakon što je u subotu saopšteno da će se kandidovati za predsednika Rusije 2012. godine, Vladimir Putin je na putu da bude najduže na čelu Rusije od Staljinovih vremena, koji je vladao od sredine 1920-ih do 1953.
On je preuzeo lidersku poziciju nakon iznenadnog povlačenja Borisa Jeljcina 1999. godine.
Nije želeo da menja Ustav i kandiduje se po treći put, nakon što mu je istekao drugi mandat 2008.
Ukoliko bude izabran u naredna dva mandata koji će biti produženi na po 6 godina, to znači da će biti na vlasti duže od Leonida Brežnjeva, koji je bio sovjetski lider od 1964. do smrti 1982. godine.
Taj period je bio sinonim za ekonomsku i društvenu stagnaciju. Opozicioni političari i analitičari ističu da Putinov povratak na poziciju predsednika može voditi cinizmu, korupciji i društveno-ekonomskom propadanju koji je obeležio naročito poslednju fazu Brežnjevljeve vladavine.
Povratak u odelo predsednika
Sergej Mitrokin, jedan od lidera liberalne opozicione grupe “Jabloko”.
"Nažalost, ništa se neće promeniti u našoj zemlji. Građani treba da odluče da li su spremni da tolerišu to što se sada dešava u Rusiji i u narednih 12 godina. Neće biti nikakve modernizacije. Produbiće se stagnacija koja će voditi krizi u doglednoj budućnosti", kaže on.
Rusija rizikuje da izgubi šest godina povratkom Vladimira Putina na mesto šefa države ukoliko ne sprovede duboke reforme političkog sistema, ocenio je i
poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov.
Gorbačov smatra da je Rusija u "ćorsokaku" i da situacija "nije jednostavna".
"Ako budući predsednik ne pristupi promenama i samo misli na očuvanje vlasti ... to će biti greška", upozorio je Gorbačov.
Gorbačov je u avgustu osudio Putinove "autoritarne tendencije" i uporedio njegovu stranku Jedinstvenu Rusiju sa nekadašnjom Komunističkom partijom.
Ruska figurica "babuška" sa likovima Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina, septembar 2011.
Edvard Lukas (Edward Lucas) je urednik britanskog “Ekonomista” i autor knjige "Novi hladni rat: Putinova Rusija i pretnja Zapadu", kao i dela koje će uskoro izaći: "Prevara: špijuniranje, laži i kako Rusija obmanjuje Zapad".
On ističe da se Rusija suočava sa rizikom da ponovi okoštavanje i stagnaciju iz poslednjih godina Brežnjevljeve vladavine.
"Mislim da je analogija sa Brežnjevom veoma ozbiljna. Očigldeno je da Putin nije Brežnjev i da je fizički sposobniji, a Rusija nije policijska država ili planska ekonomija. Međutim, osećanje korupcije i nekompetentnosti biće veoma snažno", kaže Lukas.
Skoro da nije bilo sumnje, čak i pre objavljivanja kandidature, da će Putin nastaviti da bude suštinski lider Rusije.
Jedino je bilo pitanje da li će da vlada iza scene dok je formalno na manje važnoj funkciji – u ovom slučaju premijerskoj dok je Medvedev šef države – ili će se vratiti u Kremlj kao predsednik.
"Ne mislim da je ovo ikakvo iznenađenje. Znamo deceniju da je Putin najvažnija ličnost u Rusiji. Jedino je bilo pitanje na koji način će ostati na vlasti a ne da li će ostati na vlasti. On je odabrao najočigledniji način da to učini – da se vrati kao predsednik", smatra Lukas.
Putin - sopstveni zarobljenik
On dodaje da je Putin procenio da bi pokušaj da vlada Rusijom izvan Kremlja bio skopčan sa rizicima, pa se time delimično može objasniti njegova odluka da se kandiduje za predsednika.
"Veoma je važan način na koji funkcioniše ruski sistem, odnosno formalni kanali moći. To nije kao u Kini gde možete imati Den Ksijao Pinga iza scene ili u Singapuru Li Kuan Jua (tvorac ekonomskog čuda). Protok paprirologoje je veoma važan, važni su potpisi, pečati. Smatram da je to bio izvor nekih nezgrapnosti i nestabilnosti u njihovim odnosima, tačnije da je Medvedev teoretski bio na čelu tako da je Putin morao da ima nekog (poverljivog) u Medvedljevom kabinetu koji će usmeravati protok dokumenata, kako mu ništa ne bi izmaklo kontroli", kaže Lukas.
Analitičari ističu da je elita podeljena između, s jedne strane, tehnokrata, kao što je finansijski ministar Aleksej Kudrin, koji žele otvaranje i modernizaciju političkog sistema i, s druge, veterana iz bezbednosnih službi poput zamenika premijera Igora Sečina, koji teže da zadrže čvrsto kontrolisanu državu koju je Putin stvorio u protekloj deceniji.
No, analitičar iz Moskve Vladimir Pribilovski kaže za RSE da sa Medvedevom kao političarom čija je pozicija slaba, elite koje favorizuju reforme i modernizaciju sada tragaju za liderom za koga se nadaju da bi mogao da utiče na promene sistema iznutra.
"Poslednje godine oslabljena je pozicija onih oni koji su težili da zadrže Medvedeva na vlasti. Štaviše, neki od njih su usredsredili pažnju na (ministra finansija) Alekseja Kudrina kao inicijatora reformi i opoziciju konzervativnoj grupi predvođenu (zamenikom premijera) Igorom Sečinom", kaže on.
Sa osiguranom vlašću u dugom nizu godina, Putin, naravno, može da se oseća dovoljno samopouzdano da pokrene kampanju političkih reformi.
Međutim, uprkos ekonomskim promenama kada je na početku predsedničkog mandata inicirao pojednostavljivanje poreskog sistema i liberalizovao vlasništvo nad zemljom, Putin nije pokazao skoro nikakvu spremnost da popusti kontrolu nad političkim sistemom.
Naprotiv, većina njegovih poteza je bila usmerena da stvaranje još autoritarnijeg i centralizovanijeg sistema
Zbog toga Lukas je skeptičan da će Putin postati reformator tokom drugog kruga vladavine u Kremlju.
Njegova vlast se zasniva na sposobnosti da upravlja i balansira interese konkurentskih finansijskih i političkih klanova koji čine vladajuću rusku elitu.
Lukas smatra da previše reformi može da destabilizuju ove aranžmane sa nesagledivim posledicama.
"Na neki način, Putin je zarobljenik sistema koji je sam stvorio. On je sudija i snaga koja održava ravnotežu. Kada eskaliraju sukobi ovih klanova, on to rešava. No, on je zarobljenik sistema koji je stvorio, što znači da ga suštinski ne može promeniti", zaključuje Lukas.
Ukoliko Vladimir Putin bude predsednik Rusije u još dva mandata, to znači da će biti na vlasti do 2024. odnosno do svoje 72 godine.
Da li je to recept za stagnaciju nalik na Brežnjevljevu epohu, pitaju se analitičari? Ili će kao jak lider moći da pokrene reforme?
Ipak, prevladava mišljenje da je Putin “zarobljenik” sistema koji je sam stvorio i, stoga, nisu moguće suštinske promene.
Nakon što je u subotu saopšteno da će se kandidovati za predsednika Rusije 2012. godine, Vladimir Putin je na putu da bude najduže na čelu Rusije od Staljinovih vremena, koji je vladao od sredine 1920-ih do 1953.
On je preuzeo lidersku poziciju nakon iznenadnog povlačenja Borisa Jeljcina 1999. godine.
Nije želeo da menja Ustav i kandiduje se po treći put, nakon što mu je istekao drugi mandat 2008.
Ukoliko bude izabran u naredna dva mandata koji će biti produženi na po 6 godina, to znači da će biti na vlasti duže od Leonida Brežnjeva, koji je bio sovjetski lider od 1964. do smrti 1982. godine.
Taj period je bio sinonim za ekonomsku i društvenu stagnaciju. Opozicioni političari i analitičari ističu da Putinov povratak na poziciju predsednika može voditi cinizmu, korupciji i društveno-ekonomskom propadanju koji je obeležio naročito poslednju fazu Brežnjevljeve vladavine.
Povratak u odelo predsednika
Sergej Mitrokin, jedan od lidera liberalne opozicione grupe “Jabloko”.
"Nažalost, ništa se neće promeniti u našoj zemlji. Građani treba da odluče da li su spremni da tolerišu to što se sada dešava u Rusiji i u narednih 12 godina. Neće biti nikakve modernizacije. Produbiće se stagnacija koja će voditi krizi u doglednoj budućnosti", kaže on.
Rusija rizikuje da izgubi šest godina povratkom Vladimira Putina na mesto šefa države ukoliko ne sprovede duboke reforme političkog sistema, ocenio je i
poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov.
Gorbačov smatra da je Rusija u "ćorsokaku" i da situacija "nije jednostavna".
"Ako budući predsednik ne pristupi promenama i samo misli na očuvanje vlasti ... to će biti greška", upozorio je Gorbačov.
Gorbačov je u avgustu osudio Putinove "autoritarne tendencije" i uporedio njegovu stranku Jedinstvenu Rusiju sa nekadašnjom Komunističkom partijom.
Edvard Lukas (Edward Lucas) je urednik britanskog “Ekonomista” i autor knjige "Novi hladni rat: Putinova Rusija i pretnja Zapadu", kao i dela koje će uskoro izaći: "Prevara: špijuniranje, laži i kako Rusija obmanjuje Zapad".
On ističe da se Rusija suočava sa rizikom da ponovi okoštavanje i stagnaciju iz poslednjih godina Brežnjevljeve vladavine.
"Mislim da je analogija sa Brežnjevom veoma ozbiljna. Očigldeno je da Putin nije Brežnjev i da je fizički sposobniji, a Rusija nije policijska država ili planska ekonomija. Međutim, osećanje korupcije i nekompetentnosti biće veoma snažno", kaže Lukas.
Skoro da nije bilo sumnje, čak i pre objavljivanja kandidature, da će Putin nastaviti da bude suštinski lider Rusije.
Jedino je bilo pitanje da li će da vlada iza scene dok je formalno na manje važnoj funkciji – u ovom slučaju premijerskoj dok je Medvedev šef države – ili će se vratiti u Kremlj kao predsednik.
"Ne mislim da je ovo ikakvo iznenađenje. Znamo deceniju da je Putin najvažnija ličnost u Rusiji. Jedino je bilo pitanje na koji način će ostati na vlasti a ne da li će ostati na vlasti. On je odabrao najočigledniji način da to učini – da se vrati kao predsednik", smatra Lukas.
Putin - sopstveni zarobljenik
On dodaje da je Putin procenio da bi pokušaj da vlada Rusijom izvan Kremlja bio skopčan sa rizicima, pa se time delimično može objasniti njegova odluka da se kandiduje za predsednika.
"Veoma je važan način na koji funkcioniše ruski sistem, odnosno formalni kanali moći. To nije kao u Kini gde možete imati Den Ksijao Pinga iza scene ili u Singapuru Li Kuan Jua (tvorac ekonomskog čuda). Protok paprirologoje je veoma važan, važni su potpisi, pečati. Smatram da je to bio izvor nekih nezgrapnosti i nestabilnosti u njihovim odnosima, tačnije da je Medvedev teoretski bio na čelu tako da je Putin morao da ima nekog (poverljivog) u Medvedljevom kabinetu koji će usmeravati protok dokumenata, kako mu ništa ne bi izmaklo kontroli", kaže Lukas.
Analitičari ističu da je elita podeljena između, s jedne strane, tehnokrata, kao što je finansijski ministar Aleksej Kudrin, koji žele otvaranje i modernizaciju političkog sistema i, s druge, veterana iz bezbednosnih službi poput zamenika premijera Igora Sečina, koji teže da zadrže čvrsto kontrolisanu državu koju je Putin stvorio u protekloj deceniji.
No, analitičar iz Moskve Vladimir Pribilovski kaže za RSE da sa Medvedevom kao političarom čija je pozicija slaba, elite koje favorizuju reforme i modernizaciju sada tragaju za liderom za koga se nadaju da bi mogao da utiče na promene sistema iznutra.
"Poslednje godine oslabljena je pozicija onih oni koji su težili da zadrže Medvedeva na vlasti. Štaviše, neki od njih su usredsredili pažnju na (ministra finansija) Alekseja Kudrina kao inicijatora reformi i opoziciju konzervativnoj grupi predvođenu (zamenikom premijera) Igorom Sečinom", kaže on.
Sa osiguranom vlašću u dugom nizu godina, Putin, naravno, može da se oseća dovoljno samopouzdano da pokrene kampanju političkih reformi.
Međutim, uprkos ekonomskim promenama kada je na početku predsedničkog mandata inicirao pojednostavljivanje poreskog sistema i liberalizovao vlasništvo nad zemljom, Putin nije pokazao skoro nikakvu spremnost da popusti kontrolu nad političkim sistemom.
Naprotiv, većina njegovih poteza je bila usmerena da stvaranje još autoritarnijeg i centralizovanijeg sistema
Zbog toga Lukas je skeptičan da će Putin postati reformator tokom drugog kruga vladavine u Kremlju.
Njegova vlast se zasniva na sposobnosti da upravlja i balansira interese konkurentskih finansijskih i političkih klanova koji čine vladajuću rusku elitu.
Lukas smatra da previše reformi može da destabilizuju ove aranžmane sa nesagledivim posledicama.
"Na neki način, Putin je zarobljenik sistema koji je sam stvorio. On je sudija i snaga koja održava ravnotežu. Kada eskaliraju sukobi ovih klanova, on to rešava. No, on je zarobljenik sistema koji je stvorio, što znači da ga suštinski ne može promeniti", zaključuje Lukas.