Porodice nestalih su u Beogradu na Međunarodni dan nestalih zatražile da se što pre ekshumiraju sve masovne grobnice na poznatim lokacijama i izrazile nezadovoljstvo radom nadležnih na pronalaženju nestalih. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Srbija traga za 905 nestalih.
Majstorović Dragana je majka Majstorović Ivana koji je nestao 19. avgusta 1999. u svojoj 17 godini.
“Krenuo je put Srbije iz Kosova Polja prema Prištini, prema Merdaru. Na toj relaciji je nestao sa svojim saputnikom Draganom Stevanovićem i do danas njihova sudbina je neizvesna. Imali smo neke informacije da je tu postojao istražni logor Batlava i kasnije sam saznala da je oko 20 ljudi kasnije nestalo na toj relaciji. Do današnjeg dana niko sa tog spiska nije pronađen. Ja lično ne verujem da ću ikada doći do neke istine”, kaže Majstorovićeva.
Porodice nestalih u regionu zatražile su bolju razmenu informacija o novim grobnim mestima, hitno otvaranje i ekshumaciju poznatih pojedinačnih i masovnih grobnica i bržu identifikaciju žrtava na koje čeka blizu 5.000 tela u regionu.
Nataša Šćepanović, predsednica Koordinacije srpskih udruženja nestalih kaže da su porodice nezadovoljne dinamikom rada nadležnih institucija.
“I dokle god postoje porodice kao što smo mi, porodice koje traže svoje nestale ne može se govoriti o zalečenju rana ili pomirenju ili nekoj evropskoj perspektivi niti o trajnom spokoju na ovim prostorima”, rekla je Šćepanovićeva.
I Međunarodni komitet Crvenog krsta zabrinut je zbog sporog rešavanja sudbina nestalih, te stoga poziva vlasti u regionu da ovom značajnom humanitarnom problemu daju prioritet kako bi ispunile svoju obavezu prema porodicama nestalih.
"Neka se suoče sa prošlošću i istinom"
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da podaci pokazuju da godinama u čitavoj regiji nema ekshumacija koje donose razrešenja sudbine većeg broja ljudi i da nestali nisu ni politička tema ni tema u javnosti.
Nataša Kandić
“Vlasti, pre svega rekla bih da se to odnosi na vlasti u Srbiji, ne pokazuju veliki interes da učine ono što je vrlo važno pre svega iz humanitarnih razloga, a onda posle toga dolazi i pitanje odgovornosti za ono što je počinjeno. Mi smo danas u Beogradu imali obeležavanje Međunarodnog dana nestalih i to rade udruženja porodica žrtava. Nema tu Beograda, nema tu intelektualaca, a naravno ono što je vrlo upadljivo, nema najviših predstavnika vlasti”, kaže Kandićeva.
U susednim državama ima više tog zvaničnog tona i posvećenosti obeležavanju tog dana u odnosu na Srbiju, primećuje Nataša Kandić ali napominje da se zajednički na regionalnom nivou može mnogo više učiniti i pomoći svim porodicama nego u okviru svojih udruženja, svojih zajednica i svojih nacionalnih dražava.
“Mislim da mora da se u regiji dođe do jednog sporazuma o tome da pitanje sudbine nestalih mora da postane prioritetno. Možda i inicijativa REKOM jeste važna u tom smislu zbog svog regionalnog karaktera, ona može da pomogne upravo u pružanju podrške svedocima koji imaju informacije i koji za sada imaju strahove da iznesu podatke o lokacijama”, navodi Kandićeva.
Regionalna koordinacija udruženja nestalih na prostoru bivše Jugoslavije pozvala je Evropsku komisiju da pojača pritisak prema vladama zemalja Zapadnog Balkana kako bi ostvarile puno veći napor u lociranju, ekshumiranju i identifikaciji nestalih.
“Tražimo od svih parlamenata, sabora, skupština, veća, i svih izvršioca vlasti, i predstavnika političkih partija zemalja u regionu sa prostora bivše Jugoslavije da prestanu sa licitiranjem i zloupotrebom žrtava kreirajući kojekakve spiskove i plasirajući lažna obećanja radi svog sitnog interesa. Neka se suoče sa prošlošću i istinom o stradanju u proteklom ratu ne obazirući se na svoje političke interese”, poručila je Olgica Božanić iz regionalne koordinacije udruženja.
U Beogradu je u Tašmajdanskom parku odata pošta svim ubijenim na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. do 2000. godine.
Majstorović Dragana je majka Majstorović Ivana koji je nestao 19. avgusta 1999. u svojoj 17 godini.
“Krenuo je put Srbije iz Kosova Polja prema Prištini, prema Merdaru. Na toj relaciji je nestao sa svojim saputnikom Draganom Stevanovićem i do danas njihova sudbina je neizvesna. Imali smo neke informacije da je tu postojao istražni logor Batlava i kasnije sam saznala da je oko 20 ljudi kasnije nestalo na toj relaciji. Do današnjeg dana niko sa tog spiska nije pronađen. Ja lično ne verujem da ću ikada doći do neke istine”, kaže Majstorovićeva.
Porodice nestalih u regionu zatražile su bolju razmenu informacija o novim grobnim mestima, hitno otvaranje i ekshumaciju poznatih pojedinačnih i masovnih grobnica i bržu identifikaciju žrtava na koje čeka blizu 5.000 tela u regionu.
Nataša Šćepanović, predsednica Koordinacije srpskih udruženja nestalih kaže da su porodice nezadovoljne dinamikom rada nadležnih institucija.
“I dokle god postoje porodice kao što smo mi, porodice koje traže svoje nestale ne može se govoriti o zalečenju rana ili pomirenju ili nekoj evropskoj perspektivi niti o trajnom spokoju na ovim prostorima”, rekla je Šćepanovićeva.
I Međunarodni komitet Crvenog krsta zabrinut je zbog sporog rešavanja sudbina nestalih, te stoga poziva vlasti u regionu da ovom značajnom humanitarnom problemu daju prioritet kako bi ispunile svoju obavezu prema porodicama nestalih.
"Neka se suoče sa prošlošću i istinom"
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da podaci pokazuju da godinama u čitavoj regiji nema ekshumacija koje donose razrešenja sudbine većeg broja ljudi i da nestali nisu ni politička tema ni tema u javnosti.
“Vlasti, pre svega rekla bih da se to odnosi na vlasti u Srbiji, ne pokazuju veliki interes da učine ono što je vrlo važno pre svega iz humanitarnih razloga, a onda posle toga dolazi i pitanje odgovornosti za ono što je počinjeno. Mi smo danas u Beogradu imali obeležavanje Međunarodnog dana nestalih i to rade udruženja porodica žrtava. Nema tu Beograda, nema tu intelektualaca, a naravno ono što je vrlo upadljivo, nema najviših predstavnika vlasti”, kaže Kandićeva.
U susednim državama ima više tog zvaničnog tona i posvećenosti obeležavanju tog dana u odnosu na Srbiju, primećuje Nataša Kandić ali napominje da se zajednički na regionalnom nivou može mnogo više učiniti i pomoći svim porodicama nego u okviru svojih udruženja, svojih zajednica i svojih nacionalnih dražava.
“Mislim da mora da se u regiji dođe do jednog sporazuma o tome da pitanje sudbine nestalih mora da postane prioritetno. Možda i inicijativa REKOM jeste važna u tom smislu zbog svog regionalnog karaktera, ona može da pomogne upravo u pružanju podrške svedocima koji imaju informacije i koji za sada imaju strahove da iznesu podatke o lokacijama”, navodi Kandićeva.
Regionalna koordinacija udruženja nestalih na prostoru bivše Jugoslavije pozvala je Evropsku komisiju da pojača pritisak prema vladama zemalja Zapadnog Balkana kako bi ostvarile puno veći napor u lociranju, ekshumiranju i identifikaciji nestalih.
“Tražimo od svih parlamenata, sabora, skupština, veća, i svih izvršioca vlasti, i predstavnika političkih partija zemalja u regionu sa prostora bivše Jugoslavije da prestanu sa licitiranjem i zloupotrebom žrtava kreirajući kojekakve spiskove i plasirajući lažna obećanja radi svog sitnog interesa. Neka se suoče sa prošlošću i istinom o stradanju u proteklom ratu ne obazirući se na svoje političke interese”, poručila je Olgica Božanić iz regionalne koordinacije udruženja.
U Beogradu je u Tašmajdanskom parku odata pošta svim ubijenim na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. do 2000. godine.
