Beograd susedima ne prašta kada im dirnu u Kosovo. Još kada je Zagreb najavio posetu premijerke Prištini znalo se da će to isprovocirati Beograd. Da se to podigne na nivo diplomatskog gafa postarao se najeksponiraniji zagovornik srpske politike prema Kosovu, šef diplomatije Vuk Jeremić.
Umerenijim tonom je zbog poruka u Prištini Jadranki Kosor zamerio i srpski predsednik Boris Tadić.
Optužujući je za raspirivanje starih neprijateljstava Tadić je poručio da “partnerstvo Hrvata i Albanaca ne sme da se gradi na štetu trećeg, u ovom slučaju srpskog naroda" ali i pokazao da nije zaboravio ni njene izjave tokom proslave Dana pobede i domovinske zahvalnosti zbog čega je ona doduše kritikovana i u samoj Hrvatskoj.
“Ja kao predsednik Republike nikada sebi ne bi dozvolio optužene ili osuđene u Haškom tribunalu. Nemoguće je ako ste demokrata upućivati pozdrave i poruke dobrodošlice ljudima koji su optuženi za zločine protiv civilzacije”, kaže Tadić.
Tako se Kosovo nadovezalo na tenzije nakon obeležavanja godišnjice Oluje. Ako nije mogao nemačkoj kancelarki srpski šef diplomatije Vuk Jeremić je bez pardona odbrusio hrvatskoj premijerki i to iz Banjaluke.
„Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj tome ne trebaju neprijatelji“, poručio je Jeremić.
Neke je u Beogradu naljutio sam odlazak Kosorove u Prištinu, druge njene poruke da su dve zemlje učvrstile prijateljstvo i u "borbi protiv tiranina Slobodana Miloševića i velikosrpskih aspiracija", a ministra Jeremića njena izjava da Priština u Hrvatskoj ima najvećeg prijatelja u Jugoistočnoj Evropi.
Politika produžetaka i penala
Jeremić nije nikada radio na dobrosusedskim odnosima nego ih je stalno rušio, kaže Nenad Prokić, dramski pisac i poslanik LDP-a, partije koja je najžešći Jeremićev kritičar.
Nenad Prokić
“Ja mislim da on ne raspoznaje dovoljno značenje termina, možda zna na engleskom bolje ali na srpskom baš i ne zna da razlikuje prijatelje i neprijatelje jer se nedavno vratio iz područja Kariba i nije ni sleteo a te zemlje koje je tamo hvalio da nisu priznale Kosovo su to uradile. Verovatno su zaboravili da priznaju pa ih je on podsetio pa su odmah priznali Kosovo. Ja mislim da bi taj čovek morao da krene ne samo u diplomatsku školu nego u školu života i da prestane da pravi takve gafove. On shvata kao fudbalsku utakmicu takmičenje ko prizna Kosovo, ko ne prizna, produžeci, penali, to je neka terminologija kojom ja mogu da opišem njegovu diplomatiju”, kaže Prokić.
Sa druge strane, Tadić poručuje da se Vlada Srbija, „za razliku od nekih drugih vlada u regionu dosledno miroljubivom i dobrosusedskom politikom zalaže za debalkanizaciju Balkana i uvažavanje interesa svih naroda“.
Moguće zahlađenje odnosa
Ali poruke poput Jeremićeve neće biti u funkciji smirivanja napetosti u regionu i može se očekivati zahlađenje srpsko – hrvatskih odnosa, kaže Tomislav Žigmanov, hrvatski publicista i profesor iz Vojvodine.
“Sigurno da nije reč o nekom diplomatskom gestu iza kojih stoji neka vrsta racionalne odluke. Iza toga se krije određena vrsta, čini mi se, besa i nemoći zbog onoga što je u simboličkom smislu najosetljivije na planu srpskog aktuelnog političkog trenutka. Ne samo što je određena vrsta neprimerenog rečnika kada je u pitanju tumačenje gesta premijerke druge države nego je isto tako upitno i mesto na kojem je to rečeno, znači Banjaluka”, ocenjuje Žigmanov.
Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović sa članovima Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, Željkom Komšićem i Bakirom Izetbegovićem, Brioni, juli 2011
Tadić je sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem počeo da gradi bolje odnose u regionu ali možda se i na ovakvim primerima pokazuje koliko su oni krhki.
Iz verbalnog okršaja sa hrvatskom premijerkom izgleda kao da ništa nije ostalo od trojnog sastanka u Smederevu Tadić, Kosor, Pahor, kada su nedavno uz srdačne osmehe i rukovanja promovisali dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.
Ili šta je ostalo od samita u Karađorđevu gde je Tadić okupio članove Predsedništva BiH i predsednika Turske, kada Jeremić sa Dodikom u Banjaluci formuliše zajednički stav da i BiH podrži Srbiju na sednici Saveta bezbednosti u zahtevu da se osudi jednostrana upotreba sile na Kosovu.
Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative navodi da obe strane moraju voditi računa o retorici.
Zemlje susedi bi trebalo da imaju u vidu osetljivost Srbije kada je Kosovu u pitanju, kaže Popov, ali i da Beograd ostavlja utisak da Srbija nema konzistentnu spoljnu politiku jer Tadić radi jedno a Jeremić drugo.
„Tadić je prošle godine najavio i dosta dobro vodio, kako ja imam običaj da kažem, novu regionalnu politiku koja je dala dobre rezultate jer je prošle godine Srbija prvi put posle dugo vremena dobila pozitivnu ocenu u napretku ka EU u delu koji se odnosi na regionalnu saradnju. Međutim, dešavaju se često ispadi posebno našeg ministra spoljnih poslova, oni se često odnose na Republiku Srpsku, koji dovode u pitanje ovakvu regionalnu politiku“, zaključuje Popov.
Umerenijim tonom je zbog poruka u Prištini Jadranki Kosor zamerio i srpski predsednik Boris Tadić.
Optužujući je za raspirivanje starih neprijateljstava Tadić je poručio da “partnerstvo Hrvata i Albanaca ne sme da se gradi na štetu trećeg, u ovom slučaju srpskog naroda" ali i pokazao da nije zaboravio ni njene izjave tokom proslave Dana pobede i domovinske zahvalnosti zbog čega je ona doduše kritikovana i u samoj Hrvatskoj.
“Ja kao predsednik Republike nikada sebi ne bi dozvolio optužene ili osuđene u Haškom tribunalu. Nemoguće je ako ste demokrata upućivati pozdrave i poruke dobrodošlice ljudima koji su optuženi za zločine protiv civilzacije”, kaže Tadić.
Tako se Kosovo nadovezalo na tenzije nakon obeležavanja godišnjice Oluje. Ako nije mogao nemačkoj kancelarki srpski šef diplomatije Vuk Jeremić je bez pardona odbrusio hrvatskoj premijerki i to iz Banjaluke.
„Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj tome ne trebaju neprijatelji“, poručio je Jeremić.
Neke je u Beogradu naljutio sam odlazak Kosorove u Prištinu, druge njene poruke da su dve zemlje učvrstile prijateljstvo i u "borbi protiv tiranina Slobodana Miloševića i velikosrpskih aspiracija", a ministra Jeremića njena izjava da Priština u Hrvatskoj ima najvećeg prijatelja u Jugoistočnoj Evropi.
Politika produžetaka i penala
Jeremić nije nikada radio na dobrosusedskim odnosima nego ih je stalno rušio, kaže Nenad Prokić, dramski pisac i poslanik LDP-a, partije koja je najžešći Jeremićev kritičar.
“Ja mislim da on ne raspoznaje dovoljno značenje termina, možda zna na engleskom bolje ali na srpskom baš i ne zna da razlikuje prijatelje i neprijatelje jer se nedavno vratio iz područja Kariba i nije ni sleteo a te zemlje koje je tamo hvalio da nisu priznale Kosovo su to uradile. Verovatno su zaboravili da priznaju pa ih je on podsetio pa su odmah priznali Kosovo. Ja mislim da bi taj čovek morao da krene ne samo u diplomatsku školu nego u školu života i da prestane da pravi takve gafove. On shvata kao fudbalsku utakmicu takmičenje ko prizna Kosovo, ko ne prizna, produžeci, penali, to je neka terminologija kojom ja mogu da opišem njegovu diplomatiju”, kaže Prokić.
Sa druge strane, Tadić poručuje da se Vlada Srbija, „za razliku od nekih drugih vlada u regionu dosledno miroljubivom i dobrosusedskom politikom zalaže za debalkanizaciju Balkana i uvažavanje interesa svih naroda“.
Moguće zahlađenje odnosa
Ali poruke poput Jeremićeve neće biti u funkciji smirivanja napetosti u regionu i može se očekivati zahlađenje srpsko – hrvatskih odnosa, kaže Tomislav Žigmanov, hrvatski publicista i profesor iz Vojvodine.
“Sigurno da nije reč o nekom diplomatskom gestu iza kojih stoji neka vrsta racionalne odluke. Iza toga se krije određena vrsta, čini mi se, besa i nemoći zbog onoga što je u simboličkom smislu najosetljivije na planu srpskog aktuelnog političkog trenutka. Ne samo što je određena vrsta neprimerenog rečnika kada je u pitanju tumačenje gesta premijerke druge države nego je isto tako upitno i mesto na kojem je to rečeno, znači Banjaluka”, ocenjuje Žigmanov.
Tadić je sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem počeo da gradi bolje odnose u regionu ali možda se i na ovakvim primerima pokazuje koliko su oni krhki.
Iz verbalnog okršaja sa hrvatskom premijerkom izgleda kao da ništa nije ostalo od trojnog sastanka u Smederevu Tadić, Kosor, Pahor, kada su nedavno uz srdačne osmehe i rukovanja promovisali dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.
Ili šta je ostalo od samita u Karađorđevu gde je Tadić okupio članove Predsedništva BiH i predsednika Turske, kada Jeremić sa Dodikom u Banjaluci formuliše zajednički stav da i BiH podrži Srbiju na sednici Saveta bezbednosti u zahtevu da se osudi jednostrana upotreba sile na Kosovu.
Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative navodi da obe strane moraju voditi računa o retorici.
Zemlje susedi bi trebalo da imaju u vidu osetljivost Srbije kada je Kosovu u pitanju, kaže Popov, ali i da Beograd ostavlja utisak da Srbija nema konzistentnu spoljnu politiku jer Tadić radi jedno a Jeremić drugo.
„Tadić je prošle godine najavio i dosta dobro vodio, kako ja imam običaj da kažem, novu regionalnu politiku koja je dala dobre rezultate jer je prošle godine Srbija prvi put posle dugo vremena dobila pozitivnu ocenu u napretku ka EU u delu koji se odnosi na regionalnu saradnju. Međutim, dešavaju se često ispadi posebno našeg ministra spoljnih poslova, oni se često odnose na Republiku Srpsku, koji dovode u pitanje ovakvu regionalnu politiku“, zaključuje Popov.
