Zalaganje za obnovu dijaloga Beograda i Prištine je zadatak nemačke kancelarke u Beogradu. Donosi li Angela Merkel u Beograd štap i šargarepu.
Angela Merkel je poručila da se raduje poseti Srbiji ali pitanje je da li će poruke nemačke kancelarke obradovati zvaničnike u Beogradu u iščekivanju važnih odluka o evropskoj budućnosti Srbije i razrešavanju krize na severu Kosova.
Dragoljub Mićunović, predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove i funkcioner Tadićeve Demokratske stranke kaže za RSE da Beograd želi da u Nemačkoj ima saveznika koji će energično podupirati integraciju Srbije u EU.
„Ova poseta dolazi u pravo vreme s obzirom na neke incidente koji su se desili i pretili da opet malo zategnu situaciju u regionu, a s druge strane da se i objasne neke izjave oko pritisaka na Srbiju u vezi sa priznavanjem Kosova. Očekujemo da nam se definiše da se na nekom formalnom priznavanju, koje bi ovde bilo teško primljeno, neće insistirati ali da se uspostavi jedan dijalog i kominukacija koja će tražiti najbolja i najpravednija rešenja. Ali da to ni u kom slučaju ne bude smetnja našoj kandidaturi odnosno određivanju datuma za pregovore pristupanja EU“, kaže Mićunović.
Nema novih uslova za Srbiju na putu ka EU, objasnio je nemački ambasador Volfram Mas pred prvu posetu kancelarke Merkel Beogradu. Ona sama je uoči dolaska na Balkan govoreći za hrvatsku televiziju izjavila da je važno na primer da Srbija sarađuje sa Kosovom.
No, može li Srbija da računa na nemačku političku podršku u meri u kojoj je ona pružena recimo Hrvatskoj. Nemačka se u određenim krugovima u Srbiji ne doživljava kao zemlja naročito naklonjena Srbiji.
Tako i istoričar Predrag Marković kaže da nijedan gest nemačke državne politike nije bio prosrpski i da Angela Merkel kao i svi zvaničnici tog nivoa donosi štap i šargarepu u Beograd.
“Nemačka, iako je dosta ekonomski pomogla Srbiji, na političkom nivou nije donela nijednu odluku na strani Srbije u odnosu na recimo bilo kog srpskog suseda. Znači, od 1991. godine Nemačka je faktički bila na strani svakog naroda sa kojim su Srbi ratovali. Ono što bi bilo dobro za zvanični Beograd je da Nemačka makar malo uravnoteži svoj stav recimo prema Kosovu i da na primer odgovori na logično pitanje zašto albanska manjina ima pravo na ispunjenje svih svojih zahteva a Srbi na Kosovu skoro ni na jedan. Dokle to srpska država treba da plaća stvarne ili navodne grehe režima iz devedesetih godina”, pita Marković.
Poseta Balkanu najmoćnije političarke u Evropi, kako mnogi zovu Angleu Merkel, pripremana je od februara ali nedavna dešavanja na severu Kosova izbacila su Kosovo u prvi plan njenog boravka u Beogradu. Prema navodima nemačkih medija koji se pozivaju na obaveštene vladine krugove, Merkelova će u Beogradu "povećati pritisak na Srbiju". Nemački stav da su granice na Balkanu konačno definisane i da je teritorijalni integritet Kosova nepovrediv, stav je koji je od ranije poznat Srbiji, isto kao i činjenica da se u Berlinu negativno gleda na nagadjanja da bi sukob Beograda i Prištine mogao da bude rešen pripajanjem severa Kosova Srbiji.
Gligorov: U središtu ekonomske teme
Vladimir Gligorov, predavač na Bečkom univerzitetu, ipak misli da neće biti pritiska na Srbiju već da će najvažniji deo posete predstavljati ekonomske teme.
“Tu nema, koliko ja mogu da vidim, nečeg što je u tom kontekstu pritisaka, ucena ili kako se to već govori. U meri u kojoj sada postoji saglasnost da se nastavi sa ovom normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova ja mislim da će onda nemačka strana veoma aktivno raditi na putu Srbije u EU. Mada će verovatno biti neke dileme oko toga u kojoj je trenutno fazi Srbija kada je reč o tome kada bi trebalo otvoriti oficijelne pregovore”, objašnjava Gligorov.
Predsednik Srbije Boris Tadić i Angela Merkel u Berlinu, 2007. godine
Ekonomske teme nisu ništa manje važne za Srbiju jer je prošle godine obim robne razmene dve zemlje iznosio oko dve milijarde eura, pri čemu je nemački izvoz u Srbiju iznosio 1,33 milijarde, a uvoz iz Srbije 760 miliona eura. Poslanik Dragoljub Mićunović kaže da su Nemci jako zainteresovani i učestvuju u mnogim elementima srpske prvrede pre svega energetici i podseća da je Nemačka jedna od zemalja donatora.
“Prema tome to je jedna zemlja na koju se mi oslanjamo prilikom naših reformi i našeg približavanja uključenju u EU”, kaže Mićunović.
Nemačka kancelarka će u Beogradu razgovarati sa premijerom Cvetkovićem, predsednikom Tadićem, a predviđen je i susret sa suprugom bivšeg premijera Ružicom Đinđić i stipendistima Fonda "Zoran Đinđić" koji finansira nemačka privreda.
Dolasku Angele Merkel prethodila je balkanska turneja njenog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea. Ova nemačka aktivnost na Balkanu je za Vladimira Gligorova sa Bečkog univerziteta iskazivanje činjenice da Nemačka ima veoma ozbiljne obaveze na Zapadnom Balkanu.
“To je po mom mišljenju osnovna tema kako da se ekonomska involviranost Nemačke koja je dosad bila relativno mala, naročito kada je reč o Zapadnom Balkanu, uskladi sa značajnim političkim obavezama koje je Nemačka preuzela kako u Hrvatskoj tako i u BIH, na Kosovu pa uostalom i u Srbiji”, zaključuje Gligorov.
Poslednji put je jedan nemački kancelar Srbiju posetio 2003. godine - bio je to prethodnik Merkelove, socijaldemokrata Gerhard Šreder.
Angela Merkel je poručila da se raduje poseti Srbiji ali pitanje je da li će poruke nemačke kancelarke obradovati zvaničnike u Beogradu u iščekivanju važnih odluka o evropskoj budućnosti Srbije i razrešavanju krize na severu Kosova.
Dragoljub Mićunović, predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove i funkcioner Tadićeve Demokratske stranke kaže za RSE da Beograd želi da u Nemačkoj ima saveznika koji će energično podupirati integraciju Srbije u EU.
„Ova poseta dolazi u pravo vreme s obzirom na neke incidente koji su se desili i pretili da opet malo zategnu situaciju u regionu, a s druge strane da se i objasne neke izjave oko pritisaka na Srbiju u vezi sa priznavanjem Kosova. Očekujemo da nam se definiše da se na nekom formalnom priznavanju, koje bi ovde bilo teško primljeno, neće insistirati ali da se uspostavi jedan dijalog i kominukacija koja će tražiti najbolja i najpravednija rešenja. Ali da to ni u kom slučaju ne bude smetnja našoj kandidaturi odnosno određivanju datuma za pregovore pristupanja EU“, kaže Mićunović.
Nema novih uslova za Srbiju na putu ka EU, objasnio je nemački ambasador Volfram Mas pred prvu posetu kancelarke Merkel Beogradu. Ona sama je uoči dolaska na Balkan govoreći za hrvatsku televiziju izjavila da je važno na primer da Srbija sarađuje sa Kosovom.
No, može li Srbija da računa na nemačku političku podršku u meri u kojoj je ona pružena recimo Hrvatskoj. Nemačka se u određenim krugovima u Srbiji ne doživljava kao zemlja naročito naklonjena Srbiji.
Tako i istoričar Predrag Marković kaže da nijedan gest nemačke državne politike nije bio prosrpski i da Angela Merkel kao i svi zvaničnici tog nivoa donosi štap i šargarepu u Beograd.
“Nemačka, iako je dosta ekonomski pomogla Srbiji, na političkom nivou nije donela nijednu odluku na strani Srbije u odnosu na recimo bilo kog srpskog suseda. Znači, od 1991. godine Nemačka je faktički bila na strani svakog naroda sa kojim su Srbi ratovali. Ono što bi bilo dobro za zvanični Beograd je da Nemačka makar malo uravnoteži svoj stav recimo prema Kosovu i da na primer odgovori na logično pitanje zašto albanska manjina ima pravo na ispunjenje svih svojih zahteva a Srbi na Kosovu skoro ni na jedan. Dokle to srpska država treba da plaća stvarne ili navodne grehe režima iz devedesetih godina”, pita Marković.
Poseta Balkanu najmoćnije političarke u Evropi, kako mnogi zovu Angleu Merkel, pripremana je od februara ali nedavna dešavanja na severu Kosova izbacila su Kosovo u prvi plan njenog boravka u Beogradu. Prema navodima nemačkih medija koji se pozivaju na obaveštene vladine krugove, Merkelova će u Beogradu "povećati pritisak na Srbiju". Nemački stav da su granice na Balkanu konačno definisane i da je teritorijalni integritet Kosova nepovrediv, stav je koji je od ranije poznat Srbiji, isto kao i činjenica da se u Berlinu negativno gleda na nagadjanja da bi sukob Beograda i Prištine mogao da bude rešen pripajanjem severa Kosova Srbiji.
Gligorov: U središtu ekonomske teme
Vladimir Gligorov, predavač na Bečkom univerzitetu, ipak misli da neće biti pritiska na Srbiju već da će najvažniji deo posete predstavljati ekonomske teme.
“Tu nema, koliko ja mogu da vidim, nečeg što je u tom kontekstu pritisaka, ucena ili kako se to već govori. U meri u kojoj sada postoji saglasnost da se nastavi sa ovom normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova ja mislim da će onda nemačka strana veoma aktivno raditi na putu Srbije u EU. Mada će verovatno biti neke dileme oko toga u kojoj je trenutno fazi Srbija kada je reč o tome kada bi trebalo otvoriti oficijelne pregovore”, objašnjava Gligorov.
Ekonomske teme nisu ništa manje važne za Srbiju jer je prošle godine obim robne razmene dve zemlje iznosio oko dve milijarde eura, pri čemu je nemački izvoz u Srbiju iznosio 1,33 milijarde, a uvoz iz Srbije 760 miliona eura. Poslanik Dragoljub Mićunović kaže da su Nemci jako zainteresovani i učestvuju u mnogim elementima srpske prvrede pre svega energetici i podseća da je Nemačka jedna od zemalja donatora.
“Prema tome to je jedna zemlja na koju se mi oslanjamo prilikom naših reformi i našeg približavanja uključenju u EU”, kaže Mićunović.
Nemačka kancelarka će u Beogradu razgovarati sa premijerom Cvetkovićem, predsednikom Tadićem, a predviđen je i susret sa suprugom bivšeg premijera Ružicom Đinđić i stipendistima Fonda "Zoran Đinđić" koji finansira nemačka privreda.
Dolasku Angele Merkel prethodila je balkanska turneja njenog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea. Ova nemačka aktivnost na Balkanu je za Vladimira Gligorova sa Bečkog univerziteta iskazivanje činjenice da Nemačka ima veoma ozbiljne obaveze na Zapadnom Balkanu.
“To je po mom mišljenju osnovna tema kako da se ekonomska involviranost Nemačke koja je dosad bila relativno mala, naročito kada je reč o Zapadnom Balkanu, uskladi sa značajnim političkim obavezama koje je Nemačka preuzela kako u Hrvatskoj tako i u BIH, na Kosovu pa uostalom i u Srbiji”, zaključuje Gligorov.
Poslednji put je jedan nemački kancelar Srbiju posetio 2003. godine - bio je to prethodnik Merkelove, socijaldemokrata Gerhard Šreder.
