Poslednjih sedmica iz vrha srpske vlasti ponovo se čuju, u najmanju ruku, evroskeptične ocene. Najdalje je otišao gradonačelnik Beograda rekavši da iz Brisela često Srbiju tretiraju kao lošeg đaka i da za Srbiju Evropska unija nije smisao života. Da li Beograd i Tadić ponovo zatežu odnose sa EU?
Do juče su srpski zvaničnici hrlili ka EU, polažući sve na kartu dobijanja pozitivnog mišljenja na jesen za status kandidata. Danas se ne libe da Briselu dele packe i lekcije kako se to zaboga ponaša prema Beogradu.
Poruka prilično oštra i za gradonačelnika Beograda i drugog čoveka u Tadićevoj Demokratskoj stranci Dragana Đilasa, poznatog po svojoj arogantnoj retorici.
“Nas EU tretira kao najlošije đake u školi za EU, stalno nam drži lekcije a ponaša se nefer: propituje nas iz gradiva koje nije predviđeno školskim programom i nema ga u udžbenicima. EU je nepravedna jer primenjuje dvostruke aršine i diskriminiše Srbiju”, kazao je Đilas.
Tako je gradonačelnik na kraju, kao i mnogima pre, u jednom novinskom intervjuu, odbrusio i Evropskoj uniji, bez čijih kritika ovdašnje vlasti nikada ne bi priznale brljotine u reformi pravosuđa koje sada ispravljaju niti bi se dohvatile pisanja zakona o restituciji.
Da li je onda reč o lošoj percepciji Brisela ili ipak o lošim đacima. Borivoje Erdeljan, predsednik Foruma za međunarodne odnose i spoljnopolitički komentator misli da je po sredi nešto treće.
“Sve je to okrenuto domaćoj upotrebi, najvećim delom, ja ne apsolviram EU, ne smatram da su oni apsolutni anđeli, ali još manje smo mi anđeli. Dakle, kako se izbori približavaju i kako istraživanja pokazuju da je manje raspoloženje građana prema Evropi, to je onda sve povezano u jedan sistem spojenih sudova, jer ovdašnjim političarima nažalost mislim da je najpreča briga njihova sopstvena politička održivost”, kaže Erdeljan.
Milić: Blefiranje i zastrašivanje bez pokrića
Onima koji pažljivo ičitavaju političke poruke pažnju je privukla i izjava ministra Rasima Ljajića, zaduženog za saradnju sa Haškim tribunalom, koji pomalo razočarano pomalo ljutito poručuje Briselu da je trebalo odmah da kažu da je uslov za EU zapravo Kosovo a ne haški optuženici. Ove izjave prati i najniža do sada podrška građana integraciji Srbije u EU od samo 53 odsto. Da li su i građani, poput njihovih predstavnika, ljuti na EU pitali smo Užičane.
(Audio: Užičani o EU, autor: Novka Ilić)
Režiser Stevan Filipović kaže da ovdašnji političari manipulišu javnim mnenjem od situacije do situacije.
“Nekad im odgovara da postoji ta vrsta uslovljavanja, jer im je to izgovor da urade nešto što nije populistički potez, hapšenje ratnih zločinaca ili tako nešto, a s druge strane svaka takva izjava domaćih političara prvenstveno služi, ne verujem kao poruka EU jer se ne komunicira na taj način sa EU, nego je neko postizanje poena na lokalnom nivou”, kaže Filipović.
Zgrada Vlade Srbije, foto: Vesna Anđić
Promenjena retorika prema EU se nekako poklopila sa zaoštravanjem krize na severu Kosova i jasnim porukama iz ključnih evropskih zemalja da nema promena granica na Balkanu i da bi Priština i Beograd trebalo da reše probleme poštujući granice Kosova.
Zato ima i onih, poput samostalne poslanice Vesne Pešić, koja u autorskom tekstu na sajtu Peščanika pita: Da li najnovije izjave Dragana Đilasa treba razumeti tako da se Tadić razočarao u EU i da se vraća na onaj provereni životni smisao – na Kosovo?
Ovo ponašanje je kombinacija predizbornog marketinga i nepostojanja dalje strategije za čvrst stav koji je EU u ovom slučaju zauzela, ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
„Iznenađuje jedna doza rizika s kojom visoki zvaničnici Demokratske stranke ulaze u predizbornu kampanju, mislim da nam takva doza populizma nikako ne treba, da nam uopšte ne trebaju takve banalizacije onoga što su pozitivne vrednosti i dešavanja u EU. I mislim da je u pitanju jedno blefiranje prema EU i zastrašivanje koje nema nikakvo pokriće, nema alternativu i složila bih se sa ocenom drugih analitičara da ta cela prilično površna i tvrdoglava akcija lako može da se završi tako što će Beograd ostati i bez Kosova i bez ubrzanog puta u EU“, zaključuje Milićeva.
Do juče su srpski zvaničnici hrlili ka EU, polažući sve na kartu dobijanja pozitivnog mišljenja na jesen za status kandidata. Danas se ne libe da Briselu dele packe i lekcije kako se to zaboga ponaša prema Beogradu.
Poruka prilično oštra i za gradonačelnika Beograda i drugog čoveka u Tadićevoj Demokratskoj stranci Dragana Đilasa, poznatog po svojoj arogantnoj retorici.
“Nas EU tretira kao najlošije đake u školi za EU, stalno nam drži lekcije a ponaša se nefer: propituje nas iz gradiva koje nije predviđeno školskim programom i nema ga u udžbenicima. EU je nepravedna jer primenjuje dvostruke aršine i diskriminiše Srbiju”, kazao je Đilas.
Erdeljan: Sve je to okrenuto domaćoj upotrebi, najvećim delom, ja ne smatram da su u EU apsolutni anđeli, ali još manje smo mi anđeli.
Tako je gradonačelnik na kraju, kao i mnogima pre, u jednom novinskom intervjuu, odbrusio i Evropskoj uniji, bez čijih kritika ovdašnje vlasti nikada ne bi priznale brljotine u reformi pravosuđa koje sada ispravljaju niti bi se dohvatile pisanja zakona o restituciji.
Da li je onda reč o lošoj percepciji Brisela ili ipak o lošim đacima. Borivoje Erdeljan, predsednik Foruma za međunarodne odnose i spoljnopolitički komentator misli da je po sredi nešto treće.
“Sve je to okrenuto domaćoj upotrebi, najvećim delom, ja ne apsolviram EU, ne smatram da su oni apsolutni anđeli, ali još manje smo mi anđeli. Dakle, kako se izbori približavaju i kako istraživanja pokazuju da je manje raspoloženje građana prema Evropi, to je onda sve povezano u jedan sistem spojenih sudova, jer ovdašnjim političarima nažalost mislim da je najpreča briga njihova sopstvena politička održivost”, kaže Erdeljan.
Milić: Blefiranje i zastrašivanje bez pokrića
Onima koji pažljivo ičitavaju političke poruke pažnju je privukla i izjava ministra Rasima Ljajića, zaduženog za saradnju sa Haškim tribunalom, koji pomalo razočarano pomalo ljutito poručuje Briselu da je trebalo odmah da kažu da je uslov za EU zapravo Kosovo a ne haški optuženici. Ove izjave prati i najniža do sada podrška građana integraciji Srbije u EU od samo 53 odsto. Da li su i građani, poput njihovih predstavnika, ljuti na EU pitali smo Užičane.
(Audio: Užičani o EU, autor: Novka Ilić)
Režiser Stevan Filipović kaže da ovdašnji političari manipulišu javnim mnenjem od situacije do situacije.
“Nekad im odgovara da postoji ta vrsta uslovljavanja, jer im je to izgovor da urade nešto što nije populistički potez, hapšenje ratnih zločinaca ili tako nešto, a s druge strane svaka takva izjava domaćih političara prvenstveno služi, ne verujem kao poruka EU jer se ne komunicira na taj način sa EU, nego je neko postizanje poena na lokalnom nivou”, kaže Filipović.
Promenjena retorika prema EU se nekako poklopila sa zaoštravanjem krize na severu Kosova i jasnim porukama iz ključnih evropskih zemalja da nema promena granica na Balkanu i da bi Priština i Beograd trebalo da reše probleme poštujući granice Kosova.
Zato ima i onih, poput samostalne poslanice Vesne Pešić, koja u autorskom tekstu na sajtu Peščanika pita: Da li najnovije izjave Dragana Đilasa treba razumeti tako da se Tadić razočarao u EU i da se vraća na onaj provereni životni smisao – na Kosovo?
Ovo ponašanje je kombinacija predizbornog marketinga i nepostojanja dalje strategije za čvrst stav koji je EU u ovom slučaju zauzela, ocenjuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
„Iznenađuje jedna doza rizika s kojom visoki zvaničnici Demokratske stranke ulaze u predizbornu kampanju, mislim da nam takva doza populizma nikako ne treba, da nam uopšte ne trebaju takve banalizacije onoga što su pozitivne vrednosti i dešavanja u EU. I mislim da je u pitanju jedno blefiranje prema EU i zastrašivanje koje nema nikakvo pokriće, nema alternativu i složila bih se sa ocenom drugih analitičara da ta cela prilično površna i tvrdoglava akcija lako može da se završi tako što će Beograd ostati i bez Kosova i bez ubrzanog puta u EU“, zaključuje Milićeva.
