Azijske berze opet su platile cienu straha da SAD ulazi u novu recesiju, nakon što je u ponedeljak Wall Street zabeležio najveći gubitak od kraja 2008. godine.
Pad svih indeksa nastavio se i u utorak.
Japanski Nikkei 255 pao je 2,8 posto, južnokorejski Kospi izgubio je 5,3 posto a hongkonški Hang Seng 6 posto.
Treba naglasiti kako je Nikkei 225 prvi put nakon razornog potresa i tsunamija pao ispod 9000 bodova.
Najveći pad vrednosti deonica u utorak su zabeležile izvozne kompanije, pa je tako Honda pala za 6 posto, a elektronska firma Sharp 5,8 posto.
Južnokorejski indeks Kospi nakratko je pao čak 8,6 posto zbog čega je u jednom trenutku trgovanje bilo zaustavljeno.
Vrednost deonica proizvođača čipova Hynix Semiconductera pala je 10 posto, a Samsung se srozao 7,6 posto.
Hongkonškom indeksu Hang Seng vrednost je pala čak 23 posto u odnosu na vrhunac koji je beležio u novembru prošle godine.
Koliko daleko sve ovo može da ide?
“Ljudi prodaju sve u naletu emocija, jer ih ponese atmosfera, umesto da razmišljaju racionalno. Panika je postala sveprisutna", kaže Chris Weston iz Melbourna.
Svetske berze su ušle u jedan začarani krug gde reagiraju jedna na drugu, a čak ako se neka i oporavi, ostali spoljni faktori atmosferu opet vraćaju u stanje panike.
Investitor ispre prikaza kretanja berze Taiyuan, provincija Shanxi, 20. januar 2011.
Nema sumnje da američki i evropski dug zadaju glavobolje investitorima, kao i snižavanje američkog kreditnog rejtinga.
"No ono što potresa tržište je strah o rastu, to jest nedostatku istog. Investitori beže jer misle da SAD i Evropa neće moći rešiti teret duga ako ekonomija opet uspori. No svojim ponašanjem ne pomažu oporavku, već obrnuto", kaže Kathleen Gaffney iz Loomis Saylesa.
Jeremy Friesen iz Societe Generale najviše je iznenađen velikim padom cene nafte.
"Potražnja nije pala posljednjih dana, reč je samo o spekulaciji da će se to dogoditi", kazao je on.
Istovremeno, zlato i švajcarski franak kao utočišta u doba krize i dalje neumoljivo jačaju.
Azija najranjivija
Analitičari smatraju da je azijska ekonomija, uprkos svemu u stabilnom i velikom rastu te dobrim prognozama da će se to nastaviti, najranjivija na ovakva previranja na svetskom tržištu.
Recesija u SAD-u i Evropi bi značila smanjenje izvoznog tržišta i doslovno prepolovljen rast. Istovremeno, zbog pada na berzi za očekivati je i smanjenje potrošnje na domaćem tržištu.
Kada dođe do znatnih padova, Azija se nikad ne može u potpunosti distancirati. I njihov će rast biti unakažen.
Azijske ekonomije sad će morati iznova procijeniti svoje projekcije rasta. Singapur je to napravio još u ponedeljak, te je projektovani rast za ovu godinu smanjio na 5-6 posto, s očekivanih 7 posto.
Stoga je za očekivati da će azijske berze u narednim nedeljama i dalje prvenstveno reagovati na događanja na Wall Streetu i igrati svojevrsni ping pong s američkim trgovcima.
Pad svih indeksa nastavio se i u utorak.
Japanski Nikkei 255 pao je 2,8 posto, južnokorejski Kospi izgubio je 5,3 posto a hongkonški Hang Seng 6 posto.
Treba naglasiti kako je Nikkei 225 prvi put nakon razornog potresa i tsunamija pao ispod 9000 bodova.
Najveći pad vrednosti deonica u utorak su zabeležile izvozne kompanije, pa je tako Honda pala za 6 posto, a elektronska firma Sharp 5,8 posto.
Južnokorejski indeks Kospi nakratko je pao čak 8,6 posto zbog čega je u jednom trenutku trgovanje bilo zaustavljeno.
Vrednost deonica proizvođača čipova Hynix Semiconductera pala je 10 posto, a Samsung se srozao 7,6 posto.
Hongkonškom indeksu Hang Seng vrednost je pala čak 23 posto u odnosu na vrhunac koji je beležio u novembru prošle godine.
Koliko daleko sve ovo može da ide?
“Ljudi prodaju sve u naletu emocija, jer ih ponese atmosfera, umesto da razmišljaju racionalno. Panika je postala sveprisutna", kaže Chris Weston iz Melbourna.
Svetske berze su ušle u jedan začarani krug gde reagiraju jedna na drugu, a čak ako se neka i oporavi, ostali spoljni faktori atmosferu opet vraćaju u stanje panike.
"No ono što potresa tržište je strah o rastu, to jest nedostatku istog. Investitori beže jer misle da SAD i Evropa neće moći rešiti teret duga ako ekonomija opet uspori. No svojim ponašanjem ne pomažu oporavku, već obrnuto", kaže Kathleen Gaffney iz Loomis Saylesa.
Jeremy Friesen iz Societe Generale najviše je iznenađen velikim padom cene nafte.
"Potražnja nije pala posljednjih dana, reč je samo o spekulaciji da će se to dogoditi", kazao je on.
Istovremeno, zlato i švajcarski franak kao utočišta u doba krize i dalje neumoljivo jačaju.
Azija najranjivija
Analitičari smatraju da je azijska ekonomija, uprkos svemu u stabilnom i velikom rastu te dobrim prognozama da će se to nastaviti, najranjivija na ovakva previranja na svetskom tržištu.
Recesija u SAD-u i Evropi bi značila smanjenje izvoznog tržišta i doslovno prepolovljen rast. Istovremeno, zbog pada na berzi za očekivati je i smanjenje potrošnje na domaćem tržištu.
Kada dođe do znatnih padova, Azija se nikad ne može u potpunosti distancirati. I njihov će rast biti unakažen.
Azijske ekonomije sad će morati iznova procijeniti svoje projekcije rasta. Singapur je to napravio još u ponedeljak, te je projektovani rast za ovu godinu smanjio na 5-6 posto, s očekivanih 7 posto.
Stoga je za očekivati da će azijske berze u narednim nedeljama i dalje prvenstveno reagovati na događanja na Wall Streetu i igrati svojevrsni ping pong s američkim trgovcima.