Tekst: Richard Solash, priredio: Dragan Štavljanin
SAD, najveća svetska ekonomija, suočava se sa nezamislivim. Ukoliko se Republikanci i Demokrate ne dogovore u Kongresu da povise granicu državnog zaduživanja, Vašington će ubrzo ostati bez novca za izmirivanje obaveza.
To bi moglo da izazove negativne efekte po celu globalnu ekonomiju. Nakon sedmica debate, rivalskih predloga, noćnih govora – ostalo je samo nekoliko dana pre nego što se „dužnički plafon ne sruči“ na Vašington u slučaju izostanka dogovora.
Najbogatija i najmoćnija zemlja sveta klizi ka bankrotu ukoliko se Republikanci i Demokrate ne dogovore do utorka, 2. avgusta da podignu prag zaduživanja vlade koji sada iznosi 14.3 hiljada milijardi dolara.
SAD su jedna od nekoliko zemalja koje imaju takozvani “prag zaduživanja”, koji se mora periodično podizati u Kongresu što omogućava vladi da pozajmljuje više novca za finansiranje već dogovorenih stavki u budžetu.
To je do sada bio uglavnom rutinski proces. U poslednjih 50 godina to je učinjeno 80 puta – od toga, 7 puta u vreme mandata Džordža Buša (George W. Bush).
Međutim, neslaganje Republikanaca, koji imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa, a koji traže drastičnije rezanje državnih troškova kao uslova za podizanje granice zaduživanja – blokiralo je Kongres.
Demokrate, koje imaju većinu u Senatu, saopštavaju da će blokirati svaku inicijativu Republikanaca za koju procene da je, kako ističu, ekstremna i nerealna.
Predsednik SAD Barak Obama (Barack) je upozorio u ponedeljak u televizijskom obraćanju naciji da bi izostanak dogovora o podizanju praga zaduiživanja, ozbiljno uzdrmao zemlju.
On je optužio Republikance da pokušavaju da nametnu svoj stav, uporno insistirajući da je jedini put drastično rezanje troškova.
Obama je upozorio da u slučaju izostanka dogovora, SAD neće imati dovoljno novca za plaćanje prinadležnosti veteranima i ostale socijalne benefite, zatim za isplate po osnovu ugovora vlade sa hiljadama raznih institucija.
Takođe, “time bi po prvi put bio smanjen naš najviši – AAA – kreditini rejting a investitori širom sveta će se pitati da li mogu računati na Sjedinjene Države“
Spasavanje ekonomije ili ustavna kriza
Amerika ne može da ne ispunjava svoje obaveze, ponavljao je predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner (John Boehner) kao odgovor na Obamin govor.
"Uvek sam verovao da što je veća vlada, ljudi od nje imaju manje koristi. Trenutno je naša vlada prevelika i preskupa, a to neće omogućiti ekonomiji puni oporavak. Rešenje je dodatno ne pojačavati krizu. Trošite li više nego što imate, morate ograničiti troškove", istakao je Bejner.
Šanse za izlazak iz ćorsokaka su dodatno smanjene nakon što su izbila na videlo neslaganja unutar samog republikanskog kampa i Bejner nije uspeo da dobiju potrebnu podršku za svoj predlog.
Ekonomisti se slažu da ako se Vašington “probudi” 3. avgusta bez dogovora, posledice će biti dramatične, jer Obamina administracija neće imati mogućnosti da isplaćuje razna potraživanja.
Što je još važnije, kako je ukazao i sam predsednik SAD, to bi moglo da utiče na kreditni pad rejtinga zemlje.
U tom slučaju došlo bi do odliva stranog kapitala, pada dolara i povećanja kamatnih stopa, a što bi se pogubno odrazilo na krhki oporavak domaće privrede i moglo bi da izazove globalni finansijski “cunami”, na šta je upozorila i nova šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde) u intervjuu američkoj televiziji PBS.
Nova direktorka MMF-a Kristin Lagard, 30. maj 2011.
"Postoji velika zabrinutost. Globalna ekonomija nedvosmisleno zavisi od američke jer je ona najveća na svetu. To bi verovatno podrazumevalo pad dolara i verovatno sumnje mnogih da li on može i dalje da bude glavna rezervna valuta", kaže ona.
Čarls Rouli (Charles Rowley), profesor ekonomije na Univerzitetu Džordž Meson (George Mason) u blizini Vašingtona, ističe da bi negativne posledice po globalnu ekonomiju mogle biti velike, ako investitori izgube poverenje u sposobnost SAD da izvršava svoje finansijske obaveze.
"Najozbiljnija posledica bila bi veoma brzo širenje ‘zaraze’ širom sveta, jer je SAD najveća globalna ekonomija. Mnogo ljudi i banaka je kupilo američke dogovore i zavise od toga da li će Vašington izvršavati svoje obaveze. Dakle, to sa čim se sada suočava evrozona je ‘mačji kašalj’ u slučaju nepovljnog raspelta u SAD", kaže Rouli.
Ukoliko Kongres ne bude u stanju da postigne sporazum, čuju se mišljenja da bi Obama trebalo da preduzme jednostrani potez.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) je ustalasao duhove izjavom prošle sedmice - na pitanje šta bi on uradi u slučaju izostanka dogovora - da bi podigao prag zaduživanja na osnovu 14 amandmana Ustava SAD i “primorao sudove da me zaustave”.
U ovom amandmanu, koji je ratifikovan pre više od sto godina nakon Građanskog rata u SAD, ističe se da “validnost javnog duga SAD…neće biti dovedena u pitanje”.
Međutim, pravni stručnjaci nemaju jedistven stav da li se ova odredba može primeniti na sadašnju krizu.
Bela kuća, za sada, odbacuje mogućnost jednostrane akcije. Ona bi mogla da spase američku ekonomiju, ali bi takođe izazvala ustavnu krizu.
SAD, najveća svetska ekonomija, suočava se sa nezamislivim. Ukoliko se Republikanci i Demokrate ne dogovore u Kongresu da povise granicu državnog zaduživanja, Vašington će ubrzo ostati bez novca za izmirivanje obaveza.
To bi moglo da izazove negativne efekte po celu globalnu ekonomiju. Nakon sedmica debate, rivalskih predloga, noćnih govora – ostalo je samo nekoliko dana pre nego što se „dužnički plafon ne sruči“ na Vašington u slučaju izostanka dogovora.
Najbogatija i najmoćnija zemlja sveta klizi ka bankrotu ukoliko se Republikanci i Demokrate ne dogovore do utorka, 2. avgusta da podignu prag zaduživanja vlade koji sada iznosi 14.3 hiljada milijardi dolara.
SAD su jedna od nekoliko zemalja koje imaju takozvani “prag zaduživanja”, koji se mora periodično podizati u Kongresu što omogućava vladi da pozajmljuje više novca za finansiranje već dogovorenih stavki u budžetu.
To je do sada bio uglavnom rutinski proces. U poslednjih 50 godina to je učinjeno 80 puta – od toga, 7 puta u vreme mandata Džordža Buša (George W. Bush).
Međutim, neslaganje Republikanaca, koji imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa, a koji traže drastičnije rezanje državnih troškova kao uslova za podizanje granice zaduživanja – blokiralo je Kongres.
Demokrate, koje imaju većinu u Senatu, saopštavaju da će blokirati svaku inicijativu Republikanaca za koju procene da je, kako ističu, ekstremna i nerealna.
Predsednik SAD Barak Obama (Barack) je upozorio u ponedeljak u televizijskom obraćanju naciji da bi izostanak dogovora o podizanju praga zaduiživanja, ozbiljno uzdrmao zemlju.
On je optužio Republikance da pokušavaju da nametnu svoj stav, uporno insistirajući da je jedini put drastično rezanje troškova.
Obama je upozorio da u slučaju izostanka dogovora, SAD neće imati dovoljno novca za plaćanje prinadležnosti veteranima i ostale socijalne benefite, zatim za isplate po osnovu ugovora vlade sa hiljadama raznih institucija.
Takođe, “time bi po prvi put bio smanjen naš najviši – AAA – kreditini rejting a investitori širom sveta će se pitati da li mogu računati na Sjedinjene Države“
Spasavanje ekonomije ili ustavna kriza
Amerika ne može da ne ispunjava svoje obaveze, ponavljao je predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner (John Boehner) kao odgovor na Obamin govor.
"Uvek sam verovao da što je veća vlada, ljudi od nje imaju manje koristi. Trenutno je naša vlada prevelika i preskupa, a to neće omogućiti ekonomiji puni oporavak. Rešenje je dodatno ne pojačavati krizu. Trošite li više nego što imate, morate ograničiti troškove", istakao je Bejner.
Šanse za izlazak iz ćorsokaka su dodatno smanjene nakon što su izbila na videlo neslaganja unutar samog republikanskog kampa i Bejner nije uspeo da dobiju potrebnu podršku za svoj predlog.
Ekonomisti se slažu da ako se Vašington “probudi” 3. avgusta bez dogovora, posledice će biti dramatične, jer Obamina administracija neće imati mogućnosti da isplaćuje razna potraživanja.
Što je još važnije, kako je ukazao i sam predsednik SAD, to bi moglo da utiče na kreditni pad rejtinga zemlje.
U tom slučaju došlo bi do odliva stranog kapitala, pada dolara i povećanja kamatnih stopa, a što bi se pogubno odrazilo na krhki oporavak domaće privrede i moglo bi da izazove globalni finansijski “cunami”, na šta je upozorila i nova šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde) u intervjuu američkoj televiziji PBS.
Čarls Rouli (Charles Rowley), profesor ekonomije na Univerzitetu Džordž Meson (George Mason) u blizini Vašingtona, ističe da bi negativne posledice po globalnu ekonomiju mogle biti velike, ako investitori izgube poverenje u sposobnost SAD da izvršava svoje finansijske obaveze.
"Najozbiljnija posledica bila bi veoma brzo širenje ‘zaraze’ širom sveta, jer je SAD najveća globalna ekonomija. Mnogo ljudi i banaka je kupilo američke dogovore i zavise od toga da li će Vašington izvršavati svoje obaveze. Dakle, to sa čim se sada suočava evrozona je ‘mačji kašalj’ u slučaju nepovljnog raspelta u SAD", kaže Rouli.
Ukoliko Kongres ne bude u stanju da postigne sporazum, čuju se mišljenja da bi Obama trebalo da preduzme jednostrani potez.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) je ustalasao duhove izjavom prošle sedmice - na pitanje šta bi on uradi u slučaju izostanka dogovora - da bi podigao prag zaduživanja na osnovu 14 amandmana Ustava SAD i “primorao sudove da me zaustave”.
U ovom amandmanu, koji je ratifikovan pre više od sto godina nakon Građanskog rata u SAD, ističe se da “validnost javnog duga SAD…neće biti dovedena u pitanje”.
Međutim, pravni stručnjaci nemaju jedistven stav da li se ova odredba može primeniti na sadašnju krizu.
Bela kuća, za sada, odbacuje mogućnost jednostrane akcije. Ona bi mogla da spase američku ekonomiju, ali bi takođe izazvala ustavnu krizu.