Altman: Zbivanja na severu Kosova nisu logična

Potez kosovskih vlasti i reakcija Srba na severu Kosova ugrožavaju nastavak dijaloga. To je bez ikakve logike, jer je u interesu svih da se postigne sporazum, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina.

RSE: Šta je u pozadini incidenata, odnosno kako vidite kontekst u kome se dešavaju, s obzirom da su Beograd i Priština nakon nekoliko meseci razgovora u Briselu bili blizu dogovora o nekim tehničkim pitanjima?

Altman: Da, za mene je iznenađujuće da je došlo do incidenata u trenutku kada smo napokon videli neke pozitivne znake u razgovorima Beograda i Prištine koji su nagoveštavali konkretne rezultate, odnosno dogovore. Ostaje mi nejasno zašto se kosovska policija odlučila za ovu akciju u ovom trenutku. Takođe, začuđen sam ovako nasilno reakcijom grupe Srba koji su zapalili prelaz Jarinje. To se može delimično objasniti činjenicom da su mnogi Srbi na severu Kosova protiv ovih razgovora Beograda i Prištine. U svakom slučaju, ovi događaji će se negativno odraziti na nastavak dijaloga.

RSE: Kosovske vlasti navode kao obrazloženje za akciju uspostavljanje kontrole i reda, pre svega kada je reč o carinama. Predsednik Srbije Tadić pak ističe da je to samo izgovor za nastojanje Prištine, kako je rekao, da „ovlada severom Kosova“.

Altman: Potez kosovskih vlasti ugrožava nastavak dijaloga, ali i reakcija Srba na severu Kosova. Postavlja se pitanje zašto to čine, jer je u interesu svih da se postigne sporazum.

RSE: Kada je reč o paljenju prelaza Jarinje prošle noći, zvanični Beograd je to osudio ističući da to nije u interesu Srba. Istovremeno, vlasti na Kosovu optužuju zvaničnike u Srbiji da stoje iza ovog incidenta. S treće strane, pojedine opozicione, nacionalističke stranke u Srbiji tvrde da, zapravo, Priština stoji iza toga u nastojanju da kompromituje međunarodnu poziciju Srbije.

Altman: Za sada nije jasno da li je ta grupa delovala samostalno u paljenju prelaza, ili ju je neko instruirao. Činjenica je da je tom prilikom napadnuto nekoliko srpskih novinara. Stoga ne verujem da zvanični Beograd stoji iza ovog incidenta, jer, u suprotnom, novinari ne bi bili izloženi neprijatnostima.

Razgovori u obostranom interesu

RSE: Osim poslednjeg incidenta, činjenica je da su od samog početka ovih tenzija, Srbi na severu Kosova nastojali da blokiraju razmeštanje kosovske policije, što ukazuje da su se dobro organizovali. Da li u tom smislu deluju samostalno ili imaju, makar, indirektnu podršku Beograda, imajući u vidu da su ne samo da Priština već i međunarodna zajednica odranije kritikovale Srbiju zbog uspostavljanju parallenih struktura na severu Kosova.

Altman: Može se pretpostaviti da ih je Beograd ohrabrio da to učine, jer nije u njegovom interesu da kosovska policija preuzme dva kontrolna punkta. Međutim, spaljivanjem prelaza Jarinje otišlo se korak dalje i to, kao i ubistvo jednog pripadnika kosovske policije, jeste negativno po imidž Srbije.

RSE: Kada je reč o poziciji međunarodne zajednice, Evropska unija nije reagovala sa odobravanjem na potez kosovskih vlasti, mada pojedini zvaničnici EULEX-a smatraju da one u osnovi imaju pravo da uspostave kontrolu na celoj teritoriji. Američka ambasada u Beogradu saopštava da akcija kosovske policije nije koordinisana sa Vašingtonom, mada je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da su pojedini krugovi u američkoj adminsitraciji možda ohrabrili Prištinu na ovakav potez.

Altman: Ne možemo u ovom slučaju da govorimo o Evropskoj uniji kao celini, jer nisu sve njene članice priznale Kosovo. Evropske države koje su priznale Kosovo smatraju da njegove vlasti imaju pravo da uspostave kontrolu na celoj teritoriji, mada pojedine, kao što je Nemačka, ističu da to ne treba učiniti na silu već pregovorima. Dakle, ne verujem da je EU ohrabrila kosovsku policiju da zauzme ova dva punkta. Ne mislim ni da je zvanični Vašington podstakao Prištinu da to učini. Doduše, ima pojedinih radikalnijih glasova unutar administracije koji smatraju da kosovske vlasti imaju pravo da to urade, ali to nije zvanični stav SAD.

RSE: Kako će se to odraziti na buduću poziciju EULEX-a, koja je od samog početka, na neki način, nejasna, imajući u vidu činjenicu da nisu sve članice EU priznale Kosovo. Da li će biti ponovo ojačana uloga KFOR i misije UN, na čemu insistira Beograd.

Altman: KFOR će svakako morati da ostane na Kosovu da bi garantovao mir i bezbednost. Istovremeno, međunarodna zajednica nastoji da blagovremeno predoči Srbiji da će njen put ka Evropskoj uniji biti blokiran sve dok se ne reši pitanje Kosova. To znači da Beograd mora da razgovara sa Prištinom kako bi se pronašlo neko rešenje. Istovremeno, i kosovske vlasti treba da uvide da je nužno da se kroz dijalog dođe do nekog dogovora, koji možda neće u potpunosti zadovoljiti njihove interese, ali je u svakom slučaju povoljniji nego ovi nemiri.

RSE: Kako će se ovi incidenti odraziti na nastavak dijaloga zakazanog za septembar. Njegova osnovna premisa je da se razgovara o tehničkim pitanjima kako bi se, između ostalog, upostavila klima međusobnog poverenja što može koristiti i za raspravu o ozbiljnijim pitanjima kada dođu na dnevni red. Međutim, sve dok ostaje nerešeno fundamentalno pitanje statusa u odnosima Beograda i Prištine, ovi incidenti uvek mogu lako da izbiju.

Altman: Obe strane su zainteresovane za ove razgovore, jer kosovske institucije žele pomak kada je reč o carinama, katastarskim knjigama, slobodi putovanja. Srbija svakako mora da bude zainteresovana za poboljšanje položaja Srba na Kosovu, uključujući i na severu. Stoga obema stranama treba da ide u prilog opuštenija atmosfera, a ne prepuna tenzija kao što je sada. Stoga su, po mom mišljenju, ova zbivanja bez ikakve logike.

U Briselu mogu postati oprezniji

RSE: Međutim, ima mišljenja da dok se ne reši pitanje statusa severa Kosova, neće biti moguć ni dogovor o tehničkim pitanjima.

Altman: Ono će doći na dnevni red, jer celo kosovsko pitanje pre svega zavisi od rešenja problema na severu. Međutim, sasvim je ispravan pristup da se najpre razgovara o tehničkim pitanjima, kao što su komunikacije, električna energija i ostala, jer od toga zavisi stvaranje povoljnije klime i za dijalog o suštinskim pitanjima. Ako bi se najpre razgovaralo o statusnim pitanjima, onda bi ovakvi incidenti bili učestali, jer su pozicije obe strane ušančene. Pozicija Beograda da se ne odriče Kosova, a Prištine koja ne prihvata ništa manje od potupnog suvereniteta i priznanja od strane Srbije – ne vodi rešenju. Zato treba da razgovaraju o lakšim pitanjima, a kasnije o težim.

RSE: Šta se može očekivati od nastavka dijaloga.

Altman: Ovi incidenti će svakao imati negativne posledice, jer će atmosfera za dijalog biti svakako zategnutija. To svakako ide u prilog Srbima sa severa Kosova, koji žele da blokiraju razgovore, ali i pojedinim političkim krugovima u Prištini koji smatraju da se time ona odriče suvereniteta nad delom teritorije.

RSE: Do tenzija na severu Kosova neposredno nakon što je Srbija izručila poslednja dva haška optuženika. Kosovo očito ostaje ključna prepreka za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Da li će evropski zvaničnici postaviti to pitanje - uključujući možda i da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao uslov – na kraju tog procesa, ili već u sledećoj fazi kada se narednih meseci očekuje da Beograd dobije status kandidata uključujući i datum za početak pregovora.

Altman: Nije dobro što su nekoliko meseci uoči sastanaka lidera EU, Srbija i Kosovo na dnevnom redu u negativnom smislu. To je pre svega problem za Srbiju, jer članstvo Kosova u Uniji sada nije aktuelno.

Brisel ne zahteva od Srbije direktno priznanje Kosova kao uslov za članstvo. Međutim, od nje se traži da postigne aranžman – poput Istočne i Zapadne Nemačke i slično – koji će omogućiti normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Očekujem da Srbija dobije status kandidata krajem ove ili početkom sledeće godine, ali će početak pregovora biti odložen. Čak i kada počnu, pitanje Kosova će se stalno povlačiti.

RSE: Da li će ovi incidenti obeshrabriti članice EU da odobre status kandidata Srbiji.

Altman: Ove tenzije joj svakako neće pomoći. Dobro je što su se Tadić i ostali srpski zvaničnici distancirali od paljenja prelaza Jarinje. Ako se pokaže da je ova grupa delovala samostalno, onda to ne bi trebalo da nanese veću štetu Srbiji.

Doduše, u Briselu mogu postati oprezniji. Takođe, postoji osećanje u evropskim krugovima da su Mladić i Hadžić izručeni tek sada, nekoliko meseci uoči donošenja odluke o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji. Ljudi se pitaju zašto se čekalo do poslednjeg trenutka i smatraju da je to previše očigledno. Sada je na redu pitanje Kosova i Beograd mora jasno da pokaže da je spreman na rešenje i da odustaje od stava da će Kosovo zauvek ostati pod njegovom upravom.