Tea Obreht, Beograđanka sa njujorškom adresom, dobitnica je ovogodišnje britanske "Orandž" (Orange) nagrade za svoj prvi roman ''Tigrova žena“ (The Tiger's Wife) o nedavnim sukobima na Balkanu.
Obrehtova je sa svojih 25 godina najmlađa autorica koja je dobila ovu nagradu, koja se već 16 godina dodeljuje ženama-autoricama iz celog sveta.
"'Tigrova žena' je izvanredna knjiga“, rekla je predsedavajuća žirija Betani Hjuz.
"Serijom magičnih priča uspela je da oživi tragediju hroničnog konflikta na Balkanu", dodala je ona.
"Zašto smo došli do Tee Obreht? To je zbog toga što je tolko originalna. Ona je veoma uzbudljiva spisateljica i jako je pristupačna. Njeno pisanje je odlično, ali, takođe, postoji neka vrsta alhemije u ovoj knjizi. Kada pročitate knjigu promeniće se vaš način mišljenja o svetu i način na koji vidite stvari", istakla je Hjuz.
Radnja se događa u nenaoružanoj balkanskoj zemlji koja se oporavlja od civilnog rata, a glavni pripovedač je doktorka Natalia Stefanovic čiji je voljeni deda, takođe lekar, nedavno preminuo.
Priča govori o naporima koje ona ulaže kako bi dostavila vakcine u sirotište koristeći razrađene narodne pripovetke koje joj je ipričao njen deda.
Jedna od njih govori o gluvom muškarcu i nemoj ženi koju zlostavlja njen muž koji se u šumi sprijateljuje sa odbeglim tigrom, a druga govori o vampiru poznatom pod imenom Besmrtni Čovek koji donosi smrt drugima, iako je sam besmrtan.
Knjiga počinje opisom ritualne posete naratorice i njenog dede zološkom vrtu još u vreme kada je ona bila mlada.
Obrehtovoj je engleski, zapravo, drugi jezik, ali je počela da ga uči kao veoma mala još sa sedam godina. U martu kada je predstavljala knjigu “Tigrova žena” u knjižari u Mineapolisu ispričala je:
"Rođena sam u Jugoslaviji onda kada je to bila Jugoslavija. Sada je to Srbija, rođena sam u Beogradu. Ali i ja sam poput mnogih ljudi mešovitog porekla, bila sam u Bosni, imamo kuću u Hrvatskoj, tako da se radnja knjige dešava na čitavom ovom prostoru. Grad u kome se dešava deo sa tigrom inspirisan je Beogradom".
Knjiga uskoro i na srpsko-hrvatskom jeziku
Do svoje sedme godine, Tea je živela u Beogradu sa majkom, dedom, koji je bio katolik iz Slovenije i bakom, muslimankom iz Bosne. Njen otac nije nikad bio tu, kaže ona.
Kada je 1992. godine izbio rat u bivšoj Jugoslaviji, porodica se najpre iselila na Kipar, a onda u Kairo gde je Tea, koja je iz Diznijevih crtića već pomalo znala engleski, krenula u englesku školu.
Kada su se svi ratovi već završili 1997., baka i deda su se vratili u Beograd, a Tea i njena majka su emigrirale u Sjedinjene Države.
Neko vreme su živjele u predgrađu Atlante, da bi se konačno preselile u Palo Alto u Kaliforniji.
Tea Obreht na proslavi Orange ( nagrade za književnost) koju je dobila za svoj roman "Tigrova žena" u Royal Festival Hall u Londonu, 08. jun 2011.
Tea Obreht je diplomirala na Univerzitetu Južna Kalifornija, a titulu magistra umetnosti stekla je na Univerzitetu Kornel, gdje je počela pisati svoju prvu knjigu nazvanu "Tigrova žena".
Na Kipru je provela mnogo vremena čitajući i pišući jer se, kako kaže, nije mogla socijalizirati na pravi način.
Danas je vesela i društvena i seća se svog djetinjstva kao vrlo sretnog.
"Mislim da tek sad počinjem osećati neke od posledica. Selidbe svake tri do četiri godine su učinile to da mi je postalo izuzetno lako ostavljati ljude iza sebe. Smatram da kada sazrete i kada vam počne biti stalo do prijatelja i mentora, morate se zaista potruditi da održite te veze", kaže ona.
"Orandž" nagrada učvrstila je Obrehtovu u odrednici čudo od spisateljice. Ona je počela da radi na "Tigrovoj ženi", tokom kursa kreativnog pisanja na Univerzitetu Kornel, kada je imala 22 godine.
Prošle godine, na listi magazina "Njujorker", bila je među prvima na listi 20 najboljih pisaca mlađih od 40 godina.
Galvna faoritkinja za nagradu „Orandž“ u vrednosti od 30 000 funti bila je Ema Donahju za roman ''Soba“. U užem izboru bili su i Aminata Forna za ''Uspomene ljubavi“, Ema Henderson za ''Grejs Vilijams govori glasno“, Nikol Kraus za ''Veliku kuću“ i Ketlin Vinter za ''Anabel“.
"Tigrova žena" već je prevedena na nekoliko jezika, a uskoro će biti prevedena i naše jezike.
Obrehtova je sa svojih 25 godina najmlađa autorica koja je dobila ovu nagradu, koja se već 16 godina dodeljuje ženama-autoricama iz celog sveta.
"'Tigrova žena' je izvanredna knjiga“, rekla je predsedavajuća žirija Betani Hjuz.
"Serijom magičnih priča uspela je da oživi tragediju hroničnog konflikta na Balkanu", dodala je ona.
"Zašto smo došli do Tee Obreht? To je zbog toga što je tolko originalna. Ona je veoma uzbudljiva spisateljica i jako je pristupačna. Njeno pisanje je odlično, ali, takođe, postoji neka vrsta alhemije u ovoj knjizi. Kada pročitate knjigu promeniće se vaš način mišljenja o svetu i način na koji vidite stvari", istakla je Hjuz.
Radnja se događa u nenaoružanoj balkanskoj zemlji koja se oporavlja od civilnog rata, a glavni pripovedač je doktorka Natalia Stefanovic čiji je voljeni deda, takođe lekar, nedavno preminuo.
Prošle godine, na listi magazina "Njujorker", bila je među prvima na listi 20 najboljih pisaca mlađih od 40 godina.
Priča govori o naporima koje ona ulaže kako bi dostavila vakcine u sirotište koristeći razrađene narodne pripovetke koje joj je ipričao njen deda.
Jedna od njih govori o gluvom muškarcu i nemoj ženi koju zlostavlja njen muž koji se u šumi sprijateljuje sa odbeglim tigrom, a druga govori o vampiru poznatom pod imenom Besmrtni Čovek koji donosi smrt drugima, iako je sam besmrtan.
Knjiga počinje opisom ritualne posete naratorice i njenog dede zološkom vrtu još u vreme kada je ona bila mlada.
Obrehtovoj je engleski, zapravo, drugi jezik, ali je počela da ga uči kao veoma mala još sa sedam godina. U martu kada je predstavljala knjigu “Tigrova žena” u knjižari u Mineapolisu ispričala je:
"Rođena sam u Jugoslaviji onda kada je to bila Jugoslavija. Sada je to Srbija, rođena sam u Beogradu. Ali i ja sam poput mnogih ljudi mešovitog porekla, bila sam u Bosni, imamo kuću u Hrvatskoj, tako da se radnja knjige dešava na čitavom ovom prostoru. Grad u kome se dešava deo sa tigrom inspirisan je Beogradom".
Knjiga uskoro i na srpsko-hrvatskom jeziku
Do svoje sedme godine, Tea je živela u Beogradu sa majkom, dedom, koji je bio katolik iz Slovenije i bakom, muslimankom iz Bosne. Njen otac nije nikad bio tu, kaže ona.
Kada je 1992. godine izbio rat u bivšoj Jugoslaviji, porodica se najpre iselila na Kipar, a onda u Kairo gde je Tea, koja je iz Diznijevih crtića već pomalo znala engleski, krenula u englesku školu.
Kada su se svi ratovi već završili 1997., baka i deda su se vratili u Beograd, a Tea i njena majka su emigrirale u Sjedinjene Države.
Neko vreme su živjele u predgrađu Atlante, da bi se konačno preselile u Palo Alto u Kaliforniji.
Na Kipru je provela mnogo vremena čitajući i pišući jer se, kako kaže, nije mogla socijalizirati na pravi način.
Danas je vesela i društvena i seća se svog djetinjstva kao vrlo sretnog.
"Mislim da tek sad počinjem osećati neke od posledica. Selidbe svake tri do četiri godine su učinile to da mi je postalo izuzetno lako ostavljati ljude iza sebe. Smatram da kada sazrete i kada vam počne biti stalo do prijatelja i mentora, morate se zaista potruditi da održite te veze", kaže ona.
"Orandž" nagrada učvrstila je Obrehtovu u odrednici čudo od spisateljice. Ona je počela da radi na "Tigrovoj ženi", tokom kursa kreativnog pisanja na Univerzitetu Kornel, kada je imala 22 godine.
Prošle godine, na listi magazina "Njujorker", bila je među prvima na listi 20 najboljih pisaca mlađih od 40 godina.
Galvna faoritkinja za nagradu „Orandž“ u vrednosti od 30 000 funti bila je Ema Donahju za roman ''Soba“. U užem izboru bili su i Aminata Forna za ''Uspomene ljubavi“, Ema Henderson za ''Grejs Vilijams govori glasno“, Nikol Kraus za ''Veliku kuću“ i Ketlin Vinter za ''Anabel“.
"Tigrova žena" već je prevedena na nekoliko jezika, a uskoro će biti prevedena i naše jezike.
