Na stadionu u Melburnu prilikom prijateljske utakmice reprezentacije Srbije i Australije grupa srpskih navijača razvila je u jednom trenutku transparent sa likom haškog optuženika uz poruku „sloboda za Ratka Mladića“.
„Australija uz Mladića“ - tako taj incident opisuje jedan list u Beogradu. Kao da je pisalo „Napred naši“ ili slična navijačka parola.
I kao što je informacija prenesena hladnim novinarskim jezikom, tako je hladno propraćena na stadionu, a i kod kuće. Nikom ništa. Niko nije reagovao od odgovornih ljudi, niti od igrača. Nikome nije ništa zasmetalo.
Pitali smo dramaturga Gorčina Stojanovića autora sportskih kolumni da li bi bilo logično očekivati da neko reaguje.
Pristalica Ratka Mladića na jednom od protesta u Beogradu - iz arhive
„Bilo bi logčno da se očekuje da neko od zvaničnika reaguje, da li neko od funkcionera ili neko iz Fudbalskog saveza ili nadležnog Ministarstva, ali kod nas, sa druge strane, to nije logično očekivati. Dogodilo se da građani Srbije čekaju da se to đubre izbaci iz kuće, da onda provetre i zatvore vrata i da se prave da nikakvog đubreta tu i nije bilo. Dominantna srpska tema je nesuočavanje sa prošlošću, odnosno netačnom suočavanju sa prošlošću, pa se to lomi na fudbalu jer su stadioni oduvek bili neka vrsta oglasne table za kojekakve ideje“, odgovara Stojanović.
Milan Antonijević iz nevladine organizacije Jukom kaže da država toleriše javni govor mržnje, da ne reaguje na takve, gotovo svakodnevne incidente.
„Zbog isticanja transparenata koji veličaju one koji su optuženi za ratni zločin nismo do sada imali reakciju tužilaštava ili državnih organa koji bi trebalo ovo makar da osude“, smatra Antonijević.
Uprkos tome što je fudbalski teren zapamćen kao mesto gde su simbolično i započeli jugoslevnski ratovi, nastavlja Antonijević, mi još nismo raskinuli tu vezu između onih koji vode navijače i nečega što je promocija ratnih zločina.
Naravno da je ovaj incident samo poslednji u nizu sličnih. Svakodnevno se mogu videti parole „Nož, žica, Srebrenica“, pa i na poslednjem mitingu radikala u Beogradu, grafiti „Mladić-heroj“ „Sloboda za generala“... Svojevremeno su na bilbordima nevladine organizacije Inicijativa mladih na kojima je na godišnjicu genocida u Srebrenici pisalo “Srebrenica, da znas, da pamtiš“ dopisivani grafiti mržnje.
„Ustavni sud jeste zabranio delovanje Nacionalnog stroja, videćemo šta će biti sa 1389 i Našima, ali to se radi o nekim organizovanim esktremističkim grupama a ja mislim da je naš problem u društvu kao takvom. U društvu koje nije pokrenulo, u trenutku hapšenja Mladića, priču o tome za šta je odgovoran, za šta je optužen pred Haškim tribunalom, da se o zločinima i Sudu ne otvaraju debate između grupe neistomišljenika pa da se ostavlja mladima da biraju šta im se više svidi. Treba iz javnog diskursa potpuno isključiti negiranje zločina“, kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih.
Između dve Srbije
A šta se, čak i na televizijama koje spadaju među one malobrojne koje nisu bile zaražene takozvanim patriotskim odnosno ratnohuškačkim novinarstvom, može čuti pod firmom dijaloga, ukrštanja različitih mišljenja, ilustrovaćemo jednim najsvežijim primerom.
Slušate šta su gledaoci nakon hapšenja Ratka Mladića mogli da čuju od profesora Koste Čavoškog i bivše novinarke Ljiljane Bulatović o Haškom sudu i o čoveku koji je optužen za najstrašniji zločin na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, genocid u Srebrenici.
Čavoški: Haški sud je jedino za balkanske domoroce i afričke crnce u Ruandi osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti, dakle u pitanju je jedna rasna predrasuda.
Bulatović: Uhapšen je Ratko Mladić, general časti.
Čavoški: On je heroj, general, čovek koji je branio svoj narod koji je dobio sve bitke i koji j uspeo, zajedno sa dr radovanom Karadžićem i celim rukovodstvom, da konstituiše republiku Srpsku.
(Insert iz emisije sa B92 u kojoj su Čavoški i Bulatović veličali Mladića)
Ove reči ostale su izgovorene a šta su već uveliko kontaminirani gledaoci izabrali između ova dva sagovornika sa jedne i Nataše Kandić iz Fonda za humanitarno pravo „Nije dobro u jednoj ovakvoj emisiji da profesor Pravnog fakulteta priča o nelegitimnom Haškom sudu, pa šta će sutra misliti njegovi studenti...“
i Borke Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju (dve kultne antiratne i antinacionalističke beogradske adrese) sa druge strane, nije baš teško pogoditi.
Jer, oni koji Mladića smatraju časnim generalom u Srbiji su i dalje u većini.
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.
„Australija uz Mladića“ - tako taj incident opisuje jedan list u Beogradu. Kao da je pisalo „Napred naši“ ili slična navijačka parola.
I kao što je informacija prenesena hladnim novinarskim jezikom, tako je hladno propraćena na stadionu, a i kod kuće. Nikom ništa. Niko nije reagovao od odgovornih ljudi, niti od igrača. Nikome nije ništa zasmetalo.
Pitali smo dramaturga Gorčina Stojanovića autora sportskih kolumni da li bi bilo logično očekivati da neko reaguje.
Milan Antonijević iz nevladine organizacije Jukom kaže da država toleriše javni govor mržnje, da ne reaguje na takve, gotovo svakodnevne incidente.
„Zbog isticanja transparenata koji veličaju one koji su optuženi za ratni zločin nismo do sada imali reakciju tužilaštava ili državnih organa koji bi trebalo ovo makar da osude“, smatra Antonijević.
Uprkos tome što je fudbalski teren zapamćen kao mesto gde su simbolično i započeli jugoslevnski ratovi, nastavlja Antonijević, mi još nismo raskinuli tu vezu između onih koji vode navijače i nečega što je promocija ratnih zločina.
Naravno da je ovaj incident samo poslednji u nizu sličnih. Svakodnevno se mogu videti parole „Nož, žica, Srebrenica“, pa i na poslednjem mitingu radikala u Beogradu, grafiti „Mladić-heroj“ „Sloboda za generala“... Svojevremeno su na bilbordima nevladine organizacije Inicijativa mladih na kojima je na godišnjicu genocida u Srebrenici pisalo “Srebrenica, da znas, da pamtiš“ dopisivani grafiti mržnje.
„Ustavni sud jeste zabranio delovanje Nacionalnog stroja, videćemo šta će biti sa 1389 i Našima, ali to se radi o nekim organizovanim esktremističkim grupama a ja mislim da je naš problem u društvu kao takvom. U društvu koje nije pokrenulo, u trenutku hapšenja Mladića, priču o tome za šta je odgovoran, za šta je optužen pred Haškim tribunalom, da se o zločinima i Sudu ne otvaraju debate između grupe neistomišljenika pa da se ostavlja mladima da biraju šta im se više svidi. Treba iz javnog diskursa potpuno isključiti negiranje zločina“, kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih.
Između dve Srbije
A šta se, čak i na televizijama koje spadaju među one malobrojne koje nisu bile zaražene takozvanim patriotskim odnosno ratnohuškačkim novinarstvom, može čuti pod firmom dijaloga, ukrštanja različitih mišljenja, ilustrovaćemo jednim najsvežijim primerom.
Slušate šta su gledaoci nakon hapšenja Ratka Mladića mogli da čuju od profesora Koste Čavoškog i bivše novinarke Ljiljane Bulatović o Haškom sudu i o čoveku koji je optužen za najstrašniji zločin na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, genocid u Srebrenici.
Čavoški: Haški sud je jedino za balkanske domoroce i afričke crnce u Ruandi osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti, dakle u pitanju je jedna rasna predrasuda.
Bulatović: Uhapšen je Ratko Mladić, general časti.
Čavoški: On je heroj, general, čovek koji je branio svoj narod koji je dobio sve bitke i koji j uspeo, zajedno sa dr radovanom Karadžićem i celim rukovodstvom, da konstituiše republiku Srpsku.
(Insert iz emisije sa B92 u kojoj su Čavoški i Bulatović veličali Mladića)
Ove reči ostale su izgovorene a šta su već uveliko kontaminirani gledaoci izabrali između ova dva sagovornika sa jedne i Nataše Kandić iz Fonda za humanitarno pravo „Nije dobro u jednoj ovakvoj emisiji da profesor Pravnog fakulteta priča o nelegitimnom Haškom sudu, pa šta će sutra misliti njegovi studenti...“
i Borke Pavićević iz Centra za kulturnu dekontaminaciju (dve kultne antiratne i antinacionalističke beogradske adrese) sa druge strane, nije baš teško pogoditi.
Jer, oni koji Mladića smatraju časnim generalom u Srbiji su i dalje u većini.
Sve o Ratku Mladiću
Sve o hapšenju optuženika za genocid i zločine protiv čovječnosti nakon 15 godina bježanja od pravde. Svjedočenja, analize, komentari, multimedija.