Bramerc pohvalio Beograd u UN, Tadić traži datum od EU

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pohvalio je u govoru pred Savetom bezbednosti vlasti Srbije zbog hapšenja Ratka Mladića, ali i naglasio da očekuje da bude uhapšen i Goran Hadžić.

U istom danu, podstaknut pozitivnim ocenama o saradnji sa Hagom, predsednik Boris Tadić u Briselu traži tačan datum za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora o pridruživanju sa EU. Evropski zvaničnici, međutim, upozoravaju da hapšenje Mladića, iako bitan, nije i jedini uslov za sledeći korak u evrointegracijama.

Na slobodi je još jedan haški begunac, nisu usvojeni svi neophodni zakoni, tu je i reforma pravosuđa, te regionalna saradnja koja uključuje dijalog sa Prištinom i odnose sa BiH.

Glavni haški tužilac Serž Bramerc korigovao je pisani izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom i pred Savetom bezbednosti pohvalio vlasti u Beogradu zbog hapšenja Ratka Mladića.

Ipak, zatražio je punu istragu o tome kako je ovaj haški optuženik 16 godina uspešno izbegavao pravdu, kao i hapšenje poslednjeg begunca Gorana Hadžića.

„Srbija sada ima važnu ulogu da pomogne javnosti da shvati zašto je Mladić uhapšen i zašto mu se mora suditi. U pisanom izveštaju bili smo kritični prema nadležnima u Srbiji da su načinili propuste u lociranju begunaca. Hapšenjem Mladića Srbija je napravila značajan korak i ispunila jednu od ključnih obaveza prema Haškom tribunalu. Iako je ovo hapšenje odličan rezultat, ipak ostaje činjenica da je Mladić bio u bekstvu 16 godina. To otvara važno pitanje kako je bilo moguće da izbegava hapšenje toliko vremena. Pozdravljanmo najave srpskih vlasti da će istražiti ko je i kako podržavao Mladića i da će biti kažnjeni svi koji su to činili. Tražimo da ovo bude prioritet. Takođe, zahtevamo da bude uhapšen i poslednji begunac Goran Hadžić“, naveo je Bramerc.

Dok je glavni haški tužilac pred Savetom bezbednosti menjao ocenu o saradnji Srbije, predsednik Boris Tadić krenuo je u diplomatsku ofanzivu.

Podstaknuti pozitivnim signalima nakon hapšenja najtraženijeg haškog optuženika, vlasti u Beogradu najavljuju ubrzan proces evrointegracija.

U Briselu od predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, Tadić traži dobijanje statusa kandidata i datum početka pristupnih pregovora. Iako smatra da je Tadićev zahtev legitiman, izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin upozorava da se ne bi trebalo zaletati.

„Samo dobijanje datuma za početak pregovora ne znači ništa ako Srbija u međuvremenu ne napreduje toliko da bi bila u stanju da otvara pojedina poglavlja“, poručio je Kacin.

Vruće leto

No hapšenje Ratka Mladića u evropskim prognozama srpskih zvaničnika bacilo je u pozadinu druge uslove koje zemlja mora da ispuni pre početka pregovora. Tako i zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenjuje da Bramercove ocene, koje su do pre nekoliko nedelja bile negativne, sada predstavljaju prekretnicu za zemlju.

„Biće mnogo bolje i mislim da je ovo prava stvar. Završili smo veliki posao i sada idemo napred“, rekao je Vekarić.

Iako će se svi, od Beograda do Brisela, složiti sa ovakvom ocenom, na slobodi je još uvek poslednji optuženik Goran Hadžić. Kada je reč o nehaškim uslovima, uz neophodne reforme, tu je i regionalna saradnja, dijalog sa Kosovom, koji za sada po oceni evropskih zvaničnika teče dobro, ali se i to pitanje jednom mora trajno rešiti, te odnosi sa BiH.

Ipak, predsednik Srbije je uoči posete Briselu izjavio da Beograd ne traži ništa što nisu dobile i druge zemlje, te naveo primer Hrvatske koja je dobila i status kandidata, i datum početka pregovora, iako tada još nije izručila generala Antu Gotovinu.

Jelko Kacin, međutim, navodi da Beograd zahteve ne bi trebalo da usmerava ka Briselu već ka sopstvenim institucijama jer je na njima odgovornost za dalji napredak ka Evropi.

“Od kako je Hrvatska počela sa pregovorima usvojeni su neki drugi kriterijumi, odnosno preduslovi koji govore o tome da je zemlja toliko napredovala da može otvoriti poglavlje. Zato samo Mladić u Hagu za Srbiju ne znači mnogo. Odnosno, znači da više nema prepreke koja je bila personificirana u stavu Holandije i nekih drugih država koje su blokirale Srbiju, ali ono što sledi se sve mora uraditi u Srbiji, u harmonizaciji pravnog reda Srbije”, poručio je on.

Evropska komisija će već u drugoj polovini juna početi da izrađuje mišljenje i 12. oktobra može se očekivati zvaničan stav o tome hoće li Srbija dobiti preporuku za kandidaturu i eventualno članstvo.

I domaći analitičari saglasni su u oceni da je hapšenjem Mladića ispunjen deo političkih uslova, ali da dobijanje statusa kandidata nije politička, već odluka zasnovana na objektivnim kriterijumima, koji uključuju reforme u brojnim oblastima, poput pravosuđa, ekonomije, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, te donošenje i primenu brojnih zakona, kaže nam Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose.

„Bojim se da je zadatak veoma obuhvatan i zahtevan, i u tom kontekstu bi bilo od izuzetnog značaja da se instutucije u Srbiji ne uljuljkaju pozitivnim pomacima vezanim za hapšenje Mladića obzirom da je to bio neophodan, ali ne i dovoljan uslov kako bismo dobili zeleno svetlo za kandidaturu. Mislim da bi Vladu Srbije, parlament i sve ostale institucije trebalo da očekuje jedno zaista vruće leto u kojem bi mnogi započeti, a neki čak i ne započeti, poslovi trebalo da se dovrše ukoliko želimo da vidimo pomake u daljim integracijama u Evropsku uniju“, ocenila je Joksimović.

Vlast u Beogradu se u poslednjih deset godina isključivo vezivala za datume. Uz brojne pogrešne procene ne bi trebalo da čudi što je optimizam i raspoloženje građana prema EU znatno opalo. Umesto datuma, savetuju stručnjaci, trebalo bi se okrenuti sprovođenju procesa koji zemlju vode ka uređenom društvu i sistemu, ne zato da bi se zadovoljio Van Rompej ili neko drugi u Briselu, već građani Srbije.