Kraj bekstva haškog optuženika

(Fotogalerija: Lazarevo - mesto u kojem je uhapšen Mladić)

Zoran Glavonjić

Ratko Mladić, najtraženiji begunac na svetu, uhapšen je bez pružanja otpora nakon 16 dugih godina skrivanja. Haški optuženik o kom su kružile priče kao o nedodirljivom čoveku okruženom bivšim specijalcima spremnim na sve pronađen je sam u kući vojvođanskog sela, čime je srušen mit o beskompromisnom beguncu sa širokom mrežom podrške.

„Svaka čast, našli ste onog kog ste tražili'", rekao je Ratko Mladić policajcu koji je nešto posle pet sati ujutro ušao u kuću u kojoj se krio u selu Lazarevu kod Zrenjanina.

Dva pištolja koja je imao uz sebe nije ni pokušao da upotrebi, a policijskim operativcima pokazao je ličnu kartu na ime Ratko Mladić koja je istekla 1999. Priča o velikom broju jataka i gustim prstenovima obezbeđenja bila je prazna priča, rekao je ministar policije Ivica Dačić.

„U proteklim godinama Ratko Mladić je bio sam. On je živeo sam sa svojim bratom. Usamljen, bez finansijskih sredstava, veoma teško je živeo“, naveo je Dačić.

Ratko Mladić pronađen je u maloj kući rođaka na kraju sela, u kojoj se u poslednje vreme krio u tami sobe iza roletni i zarđale kapije. Tog jutra pretresena je i obližnja kuća njegove rođake Radmile Mladić, koja je za RSE rekla da je sa još nekoliko komšija bila privedena u policiju.

“Rekli su nam da idemo na 15 minuta da damo izjavu, a mi smo čekali od devet do tri. A što se tiče pretresa u kući, sve je bilo korektno. Jedino sam se plašila za mog bolesnog muža, to sam policiji rekla kada su mi u kuću ušli. To jedino, a sve ostalo je uredu bilo… Mene su pitali kao i sve druge, šta bi drugo. Rekla sam da nisam znala da je on tu kod rođaka bio. Normalno, šta bih drugo rekla… Nisam imala pojma o tome, kako možete uopšte to i da me pitate”, rekla je ona.

Prilikom hapšenja Mladić nije bio maskiran, bio je višeslojno obučen sa kačketom na glavi, i jedino što ga je razlikovalo od ranijih fotografija iz vremena vojne karijere je to da je vidno ostario i fizički oronuo. Desna ruka mu je ukočena što je, kako se navodi iz zvaničnih izvora, posledica nekoliko moždanih udara.

Pre hapšenja, tokom skrivanja se najčešće predstavljao kao Milorad Komadić. Za javnost, naviknutu na priče o beskompromisnom beguncu, način na koji je završio bekstvo prilično je iznenađenje.

Sužen manevarski prostor

Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, rekao je za RSE da je očekivao baš ovakav kraj priče o bekstvu Ratka Mladića.

„Mene nije iznenadilo to da su ga pronašli u kući nekog rođaka kao bespomoćnog starca. Priča da je nedodirljiv, da ima mnogo ljudi koji će da izginu za njega ne pije vodu praktično od 2003. ili 2004. godine. Mislim da je stvaran mit o Mladiću kao o čoveku koji zna dobro da se sakrije i koji je obezbeđen stotinom specijalaca. Ta legenda je poprilično njega čuvala“, zaključuje Mijatović.

Akcija u kojoj je uhapšen Mladić, prema podacima stručnjaka za bezbednost, bila je 35. velika potraga za njim. Za razliku od prethodnih slučajeva, ovog puta samo najuži krug ljudi iz Bezbednosno informativne agencije Srbije znao je za nju, dok je policiji koja ga je privela rečeno da će asistirati u rutinskoj akciji pretresa.

Florans Artman, bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, rekla je za RSE da je Ratko Mladić mogao da bude uhapšen mnogo ranije, ali da srpske vlasti tada nisu bile spremne na to.

“Znalo se gde se nalazio. Ja sam radila sa ljudima koji su skupljali informacije o tome gde je on, ali su nam te informacije uvek iz Srbije potvrđivane sa zakašnjenjem od godinu dana ili dve. U stilu ‘jeste on bio tada tamo, ali više nije.’ Poslednji put kada je viđen bilo je to u Vojvodini u kući sličnoj onoj u kojoj je sada pronađen, znali smo njegove navike, da živi usamljeno bez mešanja sa drugim ljudima, da igra karte u dvorištu i tako dalje…” kazala je Artman.

Proteklih godina, posebno hapšenjem haškog optuženika Radovana Karadžića, potvrđena je politička volja da se Ratko Mladić uhapsi. Tajna služba i policija počele su da rade svoj posao i uhapšeni su Mladićevi jataci, kaže Zoran Mijatović, zbog čega mu je sve više sužavan manevarski prostor.

“Tako su polako ljudi koji su mu davali podršku odlazili od njega. Kada je Ratko Mladić izgubio ono što je osnovno kod skrivanja, pre svega mrežu podrške, i kada je nestala finansijska potpora ništa mu drugo nije preostalo nego da se skloni u okrilje bliže ili dalje rodbine”, zaključio je Mijatović.

Posle svega, jedini koji još ne veruju da je svoje bekstvo na neslavan način Ratko Mladić završio u Lazarevu su upravo meštani ovog vojvođanskog sela.

“Ovo je sve montirano, mislim da je samo ovde doveden i snimljen, i kao priveden, a da je uhapšen mnogo ranije! On ovde nije bio, sto posto…"
“Ma šta ima da kažem, namešteno je, eto šta je. Pa smešno je sve to, nema ovo selo 10.000 ljudi, nego 2.500. Znali bi mi da je on bio ovde. Ma ajde beži.”

RSE: Jeste li znali tog Milorada Komadića, kako se predstavljao Ratko Mladić?

“"Da, da, svi su znali. Ma smešno, mislim ajde. U Lazarevu ne postoji to prezime. Komadić ne postoji."
"A ja sam Milorad Drljača. Milorada Komadića nema. Ja znam sve u Lazarevu, ja sam moler. Znači Milorada Komadića nema..."