Može li papa u Srbiju

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li će papa biti pozvan da poseti Srbiju povodom obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta kojim je car Konstantin priznao hrišćanstvo kao religiju u Rimskom carstvu.

Proslava bi trebalo da se održi 2013. godine u Nišu, rodnom mestu cara Konstantina. Sagovornici su bili Živica Tucić, direktor Verske informativne agencije iz Beograda, i Mirko Đorđević, publicista koji se bavi pitanjima religije.

Bilo je reči o tome zašto nijedan papa do sada nije posetio Srbiju, ko se zalaže za posetu sadašnjeg pape Benedikta, a ko se protivi, o sporu između Pravoslavne i Katoličke crkve oko kardinala Stepinca, da li bi papa trebalo da se pokloni u Jasenovcu i u Srebrenici, da li bi Srpska pravoslavna crkva mogla da pozove papu da poseti Srbiju ukoliko bi se tome protivila Moskovska patrijaršija, da li bi eventualni poziv papi izazvao raskol među pravoslavnim vernicima u Srbiji, kao i o tome može li srpski državni vrh da uputi poziv papi bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve.

Omer Karabeg: Ukoliko bi papa Benedikt prisustvovao skupu u Nišu, bilo bi to prvi put da jedan papa poseti Srbiju. Zašto do sada nijedan papa nije posetio Srbiju?

Živica Tucić: Nije bilo ni prilika za to, mada je prethodni papa posetio gotovo sve pravoslavne zemlje. Ovde je poslednjih godina nastalo izuzetno jako antikatoličko i antipapsko raspoloženje, prosto na granici histerije. Tu atmosferu ne šire samo verski nego i politički krugovi, desničarski i nacionalistički. Papa je postao simbol neprijateljstva prema srpskom narodu. Negativne emocije izaziva i predstojeća papina poseta Hrvatskoj i njegova namera da poseti grob kardinala Stepinca. U Hrvatskoj, naravno, postoji mit o Stepincu, a ovde, rekao bih, antimit. Šta je istina o Stepincu - to tek treba istražiti. Ali da se vratim eventualnoj papinoj poseti. Ovde se pogrešno smatra da je papi jako stalo da stigne do Beograda. To nije tačno. Njemu je stalo da se susretne sa ruskim patrijarhom. Srpska pravoslavna crkva nema tako važnu ulogu u pravoslavnom svetu. Znaju se glavni centri - s jedne strane imamo Carigradsku patrijaršiju koju slede sve grčke crkve, a s druge strane Moskovsku patrijaršiju koja sledi svoje interese i interese ruske države.

Mirko Đorđević: Sve doskora objašnjenja Srpske pravoslavne crkve zašto papa ne dolazi u Srbiju svodila su se na diplomatsku frazu da se nisu stekli uslovi za takvu posetu. Sada, kada je patrijarh Irinej u nekoliko navrata pomenuo mogućnost da do susreta sa papom dođe u Nišu povodom jubileja Milanskog edikta, ovo pitanje se otvorilo dosta histerično i politikantski usplahireno. Međutim, neke temeljne prepreke za tu posetu postoje. Podsetio bih da je znameniti srpski bogoslov Justin Popović, koji je nedavno proglašen za sveca, tvrdio da u istoriji ljudskog roda postoje tri kobna pada - Adamov, Judin i papin. Taj stav i danas podržava ogroman broj episkopa. Često se u redovima crkve može čuti: “Mi sa katolicima možemo sve, samo ne iz iste čaše“, ili “Mi pravoslavni molimo se za sve, ali ne sa svima“. Sva ta istorijska opterećenja i kontoverze oko katoličanstva utiču da je papina poseta Srbiji pod znakom pitanja.

Omer Karabeg: Ko se u ovom trenutku u Srpskoj pravoslavnoj crkvi najviše zalaže za papinu posetu?

Živica Tucić: Najviše se zalaže sam patrijarh. Mislim da bi i većina episkopa u tome dala podršku patrijarhu, ne baš velika većina, ali priličan broj.

Mirko Đorđević: Belodano je jasno da se patrijarah Irinej decidirano opredelio za tu posetu koja bi, po mom mišljenju, u ovom trenutku više koristi donela srpskoj državi i crkvi, nego samome papi. Međutim, krug oko raščinjenog vladike Artemija - koliko je njegovih pristalica različite su procene - žestoko se protivi papinoj poseti. Protive se i neke crkvene i paracrkvene organizacije, koje demonstriraju ispred Patrijaršije, kao i deo političke i intelektualne elite, čiji predstavnici potpisuju peticije u odbranu Artemija i njegove politike.

Živica Tucić: Sigurno je da se papinoj poseti protivi deo episkopa, ali oni ne nastupaju otvoreno. S druge strane, dobar deo episkopa ne zna kako da se opredeli. U pitanju je neobaveštenost i neznanje.

Omer Karabeg: Kakav je stav mitropolita Amfilohija koji je dosta moćan u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Mirko Đorđević: Stav mitropolita Amfilohija ne možemo precizno odrediti, jer on izbegava da se izjašnjava o tome, ali ne treba zaboraviti da je on u veoma bliskim odnosima sa velikodstojnicima Ruske pravoslavne crkve, čiji se veliki deo protivi papinoj poseti Srbiji.

Živica Tucić: Ja mislim da mitropolit Amfilohije nije antiekumenski orijentisan. On je u više navrata bio gost Vatikana i, koliko se sećam, pozitivno se izražavao o Katoličkoj crkvi. Ja mislim da on, kao i dobar deo Sinoda Srpske pravoslavne crkve, nisu protiv te posete. Međutim, da se razumemo, to ne bi bila poseta Srbiji, to bi bilo učestvovanje na jednoj međunarodnoj crkvenoj konferenciji. Uostalom, pitanje je da li bi papa i došao. Srpska pravoslavna crkva kasni sa pripremama obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta. Još uvek nema nikakvog programa, a papine se posete planiraju dve-tri godine unapred. Inače, ne poziva se papa, poziv se upućuje Rimokatoličkoj crkvi da pošalje nekoga, a ona onda odlučuje ko će je predstavljati - da li papa ili, na primer, kardinal Kurt Koh, koji zastupa crkvu u spoljnim odnosima. Nije Vatikan nikada rekao da je papa spreman da dođe u Srbiju.

Simbolički čin velikih razmera

Omer Karabeg: Koliko ima istine u tvrdnjama da se neki krugovi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi protive papinoj poseti pre svega zbog namere Vatikana da kardinala Stepinca proglasi za sveca? On je, inače, već proglašen blaženim. Papi se, takođe, zamera što će juna ove godine prilikom posete Hrvatskoj obići grob kardinala Stepinca.

Mirko Đorđević: Slažem se da o kardinalu Stepincu postoje i mit i antimit, ali mnogi izbegavaju da pomenu da je Stepinčeva blizina u određenim momentima sa Pavelićevom državom imala pandan i na pravoslavnom istoku gde je bilo mnogo jerarha, koji su bili bliski onima koji su se borili protiv saveznika. Mislim da papinu posetu ne bi trebalo opterećivati problemima u vezi sa Stepincem, treba gledati napred, a ne nazad. Ako bi papa posetio Srbiju, on bi sigurno našao načina da se odredi ne samo prema mutnim vremenima Drugog svetskog rata, nego i prema onome što se posle njega dogodilo. Ne treba zaboraviti da se na Balkanu nakon Jasenovca dogodila i Srebrenica i da u tim mračnim vremenima crkve na Balkanu nisu bile samo posmatrači i svedoci zločina, nego su pružale čak i duhovnu logistiku za tako nešto.


Živica Tucić: Što se tiče Stepinca, meni je jedna osoba vrlo bliska vrhu Katoličke crkve rekla da ne veruje da će skoro doći do njegove kanonizacije. U ovom trenutku u Vatikanu se o tome ne razmišlja. Sigurno je da se Stepinac nije snašao u situaciji u kojoj je bio, sigurno je da se i mnogi drugi nisu snašli i pitanje je kako bismo se i mi snašli. Ali to nije nikakvo opravdanje za njega. Ja mislim da Stepinac ne zaslužuje toliki značaj kakav mu se pridaje i mislim da odnos prema njemu ne sme da bude kriterijum i merilo naših odnosa.

Omer Karabeg: Kao jedan od uslova da se papi uputi poziv pominje se i potreba da se on pokloni žrtvama u Jasenovcu. Da li je uopšte mogućno to tražiti od pape?

Mirko Đorđević: U principu to je mogućno i ne sumnjam da je to ostvarivo, jer sam lično imao prilike da u razgovoru sa papom Jovanom Pavlom Drugim iz njegovih usta čujem: “Kako da ne? Sve žrtve zaslužuju da ja kleknem u znak pijeteta“. A da li će do toga doći - u to nisam siguran, jer je naboj i sa jedne i sa druge strane dobio političku konotaciju, koja ovu posetu otežava. Crkve na Balkanu nisu bile nevine ni u Drugom svetskom ratu, ni u nedavnim ratovima na području bivše Jugoslavije. Ni Katolička, ni Pravoslavna.

Omer Karabeg: Gospodine Tuciću, očekujete li da papa oda počast jasenovačkim žrtvama?

Živica Tucić: On bi to mogao da učini, ali prilikom posete Beogradu i Srbiji, ne prilikom njegovog eventualnog učešća na skupu u Nišu 2013. godine, na kome će biti i mnogi drugi verski poglavari. Sigurno bi on ovde, možda u Svetosavskom hramu, mogao da izrazi žaljenje za sve tragedije koje je donela istorija. Ne postoji samo Jasenovac, nego i brojna druga mesta.

Mirko Đorđević: Mislim da bi papina poseta Jasenovcu, ali i Srebrenici, bila simbolički čin velikih razmera. To bi bio veliki ekumenski znak u duhu one crkvene himne “Raduju se nebesa i kliče zemlja cela“. Nisam siguran koliko su i naš pravoslavni istok i katolički zapad spremni na takav korak, koji bi bio velik za sve a, čini mi se, posebno za Srbiju.

Omer Karabeg: Gospodine Đorđeviću, vi ste rekli da se Ruska pravoslavna crkva protivi da papa Benedikt bude pozvan na skup u Nišu 2013. godine. Da li bi poziv papi mogao da bude upućen bez saglasnosti Ruske pravoslavne crkve?

Mirko Đorđević: Formalno da. I poželjno bi bilo. Ali nisam siguran kako bi u trećem Rimu, odnosno u Moskvi, to doživeli.

Živica Tucić: Ja uopšte ne verujem da se Moskovska patrijaršija u to meša. Ja imam suprotne informacije. Ovde je ta informacija puštena zbog toga da bi neki imali alibi za svoje protivljenje papinoj poseti.

Mirko Đorđević: Nije reč o zvaničnom protivljenju u vidu nekog saopštenja, ja govorim o raspoloženju koje postoji u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Omer Karabeg: Da li bi eventualni poziv papi mogao da izazove raskol među vernicima Srpske pravoslavne crkve, kako to tvrde protivnici papine posete?

Živica Tucić: Ne bi bilo raskola. Sigurno je da postoji jedan deo vernika, episkopa i sveštenika, pogotovo monaha, koji bi se protivili toj poseti, verovatno bi i demonstrirali, možda bi neki i ugrozili bezbednost pape. Ja ne mogu da procenim koliki je taj procenat, da li je to 10 ili 20 posto. Međutim, i u Grčkoj je bilo protivnika papinoj poseti, pa je do nje došlo. Ali, ja ne mislim da na dolasku pape treba insistirati po svaku cenu. Ako bi cena takvog susreta bila stvaranje zle krvi i podela, onda je bolje to ostaviti sledećim generacijama.

Mirko Đorđević: Mi upravo imamo jedan raskol, koji je vezan za papinu posetu. To je sukob sa vladikom Artemijem, koji je crkva okarakterisala kao raskol. Da li je to raskol - ne znam, ja ne volim reč raskol, jer to su rane koje teško zaceljuju. Ali, da bi bilo otpora i demonstracija - toga bi sigurno bilo.

Vreme je da se zid sruši

Omer Karabeg: Koliko bi papino prisustvo na skupu u Nišu, kome će prisustovati i poglavari najvećeg broja pravoslavnih crkava u svetu, doprinelo jačanju procesa pomirenja između katoličanstva i pravoslavlja?

Živica Tucić: Nije sigurno da će prisustvovati drugi patrijarsi i poglavari crkava. Ako bi zaista do toga došlo, u šta sumnjam, jer ima premalo vremena da se to pripremi, sigurno bi to bio znak da se Evropa nalazi na zajedničkom brodu. Vernicima u Evropi je dosta podela, oni shvataju da moramo da sarađujemo, da ne smemo da se vređamo, nego da se uvažavamo i poštujemo.

Mirko Đorđević: Skup u Nišu bi pokazao da je jedinstvo hrišćanstva moguće, naravno - jedinstvo u različitosti, i da je moguće odbaciti mitove i predrasude koji opterećuju naše odnose.

Omer Karabeg: Šta bi papina poseta značila za samu Srbiju?

Živica Tucić: Značila bi međunarodno priznanje i potvrdu da je ona demokratska zemlja, koja poštuje sve svoje građane raznih veroispovesti.

Mirko Đorđević: Papina poseta bi u svetu popravila imidž Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Pokazala bi da između pravoslavnih i katolika ima mnogo više toga što ih spaja, nego onoga što ih razdvaja. Pokazala bi da treba srušiti ne samo Berlinski zid, nego i onaj koji je među hrišćanima podignut daleke 1054. godine, kada je došlo do velike šizme, velikog raskola, razdvajanja Evrope i sveta na katolički zapad i pravoslavni istok. Vreme je da se taj zid sruši.

Omer Karabeg: Može li rukovodstvo Srbije, bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve, pozvati papu da kao šef vatikanske države poseti Srbiju?

Živica Tucić: To je teoretski moguće, međutim država ne bi rizikovala da papa dođe u Srbiju, a da ga ne primi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, mada bi to bio veliki minus za crkvu, a ne za državu. Inače, bilo je slučajeva da papa dolazi u neku zemlju na poziv države. Recimo, bivši papa Jovan Pavle Drugi posetio je pre desetak godina Grčku na poziv državnog vrha te zemlje.

Mirko Đorđević: Bilo je takvih poziva i ranije. I Milošević je slao pozive papi. Ali odgovor Vatikana je bio da papa ne želi da poseti državu bez saglasnosti većinske hrišćanske crkve. Jer ako bi to bila samo kurtoazna državna poseta, a ne poseta koja simbolizuje jedinstvo hrišćana, papa bi izneverio svoju vlastitu misiju.

Omer Karabeg: I na kraju, verujete li da će papa 2013. godine posetiti Srbiju?

Živica Tucić: Ja ne verujem da će papa doći. Mislim da će doći kardinal Kurt Koh i da će to biti svečani skup, koji će se dešavati više u Beogradu, nego u Nišu. Mislim da se sa pripremama jako zakasnilo. Crkva isuviše dugo taktizira oko toga da li da uputi poziv. Ako se takva odluka i donese poziv će, kao što sam već rekao, biti upućen Katoličkoj crkvi da pošalje nekoga na tu svečanost. A Vatikan će da proceni da li će to biti papa ili neko drugi. Još jednom da kažem, ne verujem da će papa doći, jer se kasni sa pozivom. Osim toga, u Srbiji je oko njegove posete stvorena loša atmosfera, pa mu se iz njegovog okruženja skreće pažnja da bi njegov dolazak u Srbiju mogao izvazati napetost među vernicima, a papa to nastoji da izbegne.

Mirko Đorđević: Da li će papa doći ne mogu reći, ali moje je čvrsto uverenje da papa treba da dođe i da Srpska pravoslavna crkva treba da mu uputi poziv i poruči mu da srpski patrijarh želi da s njim razmeni bratski celov u Nišu.

Sve ispod toga, bilo da se radi o poseti kardinala ili crkvenih delegacija, bila bi crkvena diplomatija, koja ne daje velike rezultate. U crkvi su bitni veliki koraci.