Zvanični podaci kosovskih institucija ukazuju na to da izvoz Srbije na Kosovo i dalje dominira.
Tokom 2010. godine, ukupna vrednost izvezene robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo bila je preko 300 miliona evra, a izvoz sa Kosova u ove dve zemlje je oko 4 miliona evra.
Predstavnici biznisa na Kosovu kažu da takav trend traje i ove godine.
Pitanje je nedelja kada će izvršne vlasti Kosova doneti odluku o recipročnosti kada je u pitanju uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo, najavili su predstavnici kosovske vlade, pošto su Srbija i Bosna još 2008. godine blokirale kosovske proizvode koji su bili sa pečatom Republike Kosova.
Portparol kosovske carine Adriatik Stavileci kaže da je uvoz robe iz Srbije u poslednje dve godine u porastu.
“U 2010. godini, uvoz iz Srbije je porastao za 22 posto u odnosu na 2009. godinu. U toku te godine, uvoz robe iz Srbije na Kosovo bio je u vrednosti od 209 miliona eura, dok je 2010. godine ta vrednost povećana na 255 miliona. Uglavnom su u pitanju prehrambeni proizvodi”, izjavio je Stavileci za RSE.
On je dodao i da je uvoz iz BiH povećan tokom poslednje dve godine, dok su proizvodi iz ove zemlje uglavnom za čišćenje.
Sa druge strane, predstavnici kosovskih preduzeća i stručnjaci za ekonomiju pozdravili su odluku Vlade Kosova za recipročne mere. Oni navode da je takve mere trebalo ranije da se uspostave, zato što je Kosovo pretrpelo mnoge gubitke od ove blokade.
Srbija i BiH imaju više da izgube
Agron Demi iz Instituta za napredne studije GAP kaže da bez obzira na činjenicu što je Kosovo deo raznih regionalnih sporazuma na kosovskom tržištu dugo postoji negativni trgovinski balans.
“Krajem 2010. godine Kosovo je zabeležilo trgovinski deficit od 2,1 milijarde evra u svim zemljama članicama CEFT-e i EU. Kosovo uvozi mnogo više nego što izvozi u zemlje regiona ili u zemlje EU. Samo 2010. godine iz Srbije je uvezena roba u vrednosti od 260 miliona eura, a iz BiH 83 miliona. Izvoz robe sa Kosova je u vrednosti od 4 miliona eura, što predstavlja visoki trgovinski deficit”, objasnio je Demi.
Poslednji podaci vanjske trgovine Kosova, objavljeni od strane Zavoda za statistiku, navode da je trgovinski deficit u februaru mesecu ove godine bio 123,2 miliona eura, u odnosu na 111,8 miliona eura godinu dana ranije.
Na osnovu tih podataka, najveći procenat uvozne robe je iz Srbije, 12.9, a iz BiH 2.3.
Predsednik Kosovske alijanse za preduzetništvo Agim Shahini kaže da je domaćim institucijama nedostajala spremnost kako bi poduzela recipročne mere.
“Ukoliko ove mere ne važe za celu teritoriju Kosova, onda neće postići željeni cilj. Ako se uvedu mere da roba sa akcizama ne uđe na carinskim prelazima 1 i 31, (prelazi u Leposaviću i Zubinom potoku na severu zemlje) ali da uđe na drugim prelazima, te ukoliko carina i kosovska policija nisu na tim prelazima, onda je besmisleno da kosovske institucije donesu takvu odluku”, kaže on.
Agron Demi kaže da je nepoštovanje sporazuma za slobodnu trgovinu od strane BiH Kosovu nanelo znatne gubitke. On dodaje da ukoliko Vlada Kosova ne uspostavi recipročne mere, situacija će se samo pogoršati.
“Srbija i Bosna će zbog zbog tih mera biti primorane da priznaju kosovske pečate, zato što one u ovom slučaju gube mnogo više. Srpska preduzeća koja izvoze svoju robu na Kosovo će vršiti pritisak na svoju vladu da priznaju kosovske pečate, u suprotnom izgubiće tržište, dok će Kosovo za kratko vreme pronaći alternative”, kaže Demi.
Inace, Kosovo ove godine predsedava Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini, kojim je 2010. predsedavala Srbija.
Tokom 2010. godine, ukupna vrednost izvezene robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo bila je preko 300 miliona evra, a izvoz sa Kosova u ove dve zemlje je oko 4 miliona evra.
Predstavnici biznisa na Kosovu kažu da takav trend traje i ove godine.
Pitanje je nedelja kada će izvršne vlasti Kosova doneti odluku o recipročnosti kada je u pitanju uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine na Kosovo, najavili su predstavnici kosovske vlade, pošto su Srbija i Bosna još 2008. godine blokirale kosovske proizvode koji su bili sa pečatom Republike Kosova.
Portparol kosovske carine Adriatik Stavileci kaže da je uvoz robe iz Srbije u poslednje dve godine u porastu.
“U 2010. godini, uvoz iz Srbije je porastao za 22 posto u odnosu na 2009. godinu. U toku te godine, uvoz robe iz Srbije na Kosovo bio je u vrednosti od 209 miliona eura, dok je 2010. godine ta vrednost povećana na 255 miliona. Uglavnom su u pitanju prehrambeni proizvodi”, izjavio je Stavileci za RSE.
On je dodao i da je uvoz iz BiH povećan tokom poslednje dve godine, dok su proizvodi iz ove zemlje uglavnom za čišćenje.
Sa druge strane, predstavnici kosovskih preduzeća i stručnjaci za ekonomiju pozdravili su odluku Vlade Kosova za recipročne mere. Oni navode da je takve mere trebalo ranije da se uspostave, zato što je Kosovo pretrpelo mnoge gubitke od ove blokade.
Srbija i BiH imaju više da izgube
Agron Demi iz Instituta za napredne studije GAP kaže da bez obzira na činjenicu što je Kosovo deo raznih regionalnih sporazuma na kosovskom tržištu dugo postoji negativni trgovinski balans.
“Krajem 2010. godine Kosovo je zabeležilo trgovinski deficit od 2,1 milijarde evra u svim zemljama članicama CEFT-e i EU. Kosovo uvozi mnogo više nego što izvozi u zemlje regiona ili u zemlje EU. Samo 2010. godine iz Srbije je uvezena roba u vrednosti od 260 miliona eura, a iz BiH 83 miliona. Izvoz robe sa Kosova je u vrednosti od 4 miliona eura, što predstavlja visoki trgovinski deficit”, objasnio je Demi.
Poslednji podaci vanjske trgovine Kosova, objavljeni od strane Zavoda za statistiku, navode da je trgovinski deficit u februaru mesecu ove godine bio 123,2 miliona eura, u odnosu na 111,8 miliona eura godinu dana ranije.
Shahini: Ukoliko recipročne mere ne važe za celu teritoriju Kosova, onda neće postići željeni cilj.
Predsednik Kosovske alijanse za preduzetništvo Agim Shahini kaže da je domaćim institucijama nedostajala spremnost kako bi poduzela recipročne mere.
“Ukoliko ove mere ne važe za celu teritoriju Kosova, onda neće postići željeni cilj. Ako se uvedu mere da roba sa akcizama ne uđe na carinskim prelazima 1 i 31, (prelazi u Leposaviću i Zubinom potoku na severu zemlje) ali da uđe na drugim prelazima, te ukoliko carina i kosovska policija nisu na tim prelazima, onda je besmisleno da kosovske institucije donesu takvu odluku”, kaže on.
Agron Demi kaže da je nepoštovanje sporazuma za slobodnu trgovinu od strane BiH Kosovu nanelo znatne gubitke. On dodaje da ukoliko Vlada Kosova ne uspostavi recipročne mere, situacija će se samo pogoršati.
“Srbija i Bosna će zbog zbog tih mera biti primorane da priznaju kosovske pečate, zato što one u ovom slučaju gube mnogo više. Srpska preduzeća koja izvoze svoju robu na Kosovo će vršiti pritisak na svoju vladu da priznaju kosovske pečate, u suprotnom izgubiće tržište, dok će Kosovo za kratko vreme pronaći alternative”, kaže Demi.
Inace, Kosovo ove godine predsedava Centralnoevropskim ugovorom o slobodnoj trgovini, kojim je 2010. predsedavala Srbija.
