Kada se kaže Trepča, svima je jasno da se radi o nekadašnjem rudarsko-industrijskom kombinatu na severu Kosova. Tokom 80-tih, kombinat je zapošljavao oko 20.000 radnika i raspolagao sa gotovo 70 posto svih mineralnih bogatstva bivše Jugoslavije.
Jedan ekonomist je svojevremeno opisao Trepču kao „kolosalni konglomerat“, sastavljen od više od četrdeset rudnika, ljevaonica i drugih preduzeća, koji ostvaruje oko 25 posto celokupne regionalne industrijske proizvodnje, čime je Trepča spadala među glavne izvoznike u SFRJ.
Sasvim je jasno da je Trepča, kao društveno poduzeće, imala svoju imovinu na prostoru cele bivše države.
Iz Kosovske agencije za privatizaciju tvrde da oko 55 kosovskih društvenih preduzeća ima nešto više od 170 imovina ili aktiva u državama bivše Jugoslavije.
Ylli Kaloshi, portparol Agencije za privatizaciju, kaže da sva imovina, koja pripada društvenim preduzećima sa Kosova, predstavlja kosovsko bogatstvo, ali dodaje da se od početka rada ova agencija suočavala sa mnogim problemima u vezi ovog pitanja, te je stoga i zatražila pomoć Vlade Kosova.
„Kosovska agencija za privatizaciju od početka rada je imala problema sa pristupom imovini kosovskih preduzeća, koja se nalaze van teritorije Kosova. Problema s pristupum našoj imovini je naročito bilo u Crnoj Gori i Srbiji“, pojašnjava Kaloshi.
Kosovska agencija za privatizaciju je već imala kontakata sa Crnom Gorom u vezi imovina društvenih preduzeća oko koje se vode sudski procesi – a to su imovine Rekreatursa -Priština, koja ima svoje asete u Kamenovu, u - Budvi (3.3 hektara), i imovina Industrije zamrznutog mesa – Kosovo Polje, sa asetima u različitim gradovima Crne Gore.
Međutim, kako navode iz Agencije, sudske vlasti u Crnoj Gori odbijaju da priznaju Kosovsku Agenciju za privatizaciju kao stranka u postupku u vezi sa ovim društvenim preduzećima, odbacujući subjektivitet ove Agencije. Stoga je Agencija angažovala advokatsku firmu iz Crne Gore, kako bi ih predstavljala u vezi ova dva slučaja.
Identifikacija imovine
Uzimajući u obzir poteškoće kroz koje Agencija prolazi, kada je u pitanju povratak kosovske imovine, nadležni su zatražili pomoć od ostalih kosovskih institucija, kako bi se prevazišli problemi i rešio pristup ovim imovinama:
Kosovo, industrija, ilustracija„Agencija je nedavno formirala zajedničku komisiju sa Vladom Kosova. Trenutno se radi na identifikaciji imovine kosovskih preduzeća van Kosova, kao i na zajedničkom rešavanju problema. U budućnosti, razmotriće se mogućnosti da se razgovara sa svim zemljama kako bi se rešio ovaj problem”, kaže Kaloshi.
Dodaje da je pravo Kosova da raspolaže imovinom društvenih preduzeća Kosova, određeno i u Ustavu Kosova i u Ahtisarijevom planu. Iako su nadležni iz Komisije identifikovali imovinu, tačne adrese još uvek nisu poznate.
Na osnovu dokumenta Komisije Agencije za privatizaciju i Ministarstva vanjskih poslova, imovine, u vidu zgrada, kancelarija, zemljišta i slično, u Srbiji najviše imaju preduzeća Jatex, Trepča i Marketing Export.
U Crnoj Gori se nalazi imovina Fabrike mesa iz Prištine, Mreža trgovine iz Peći, Jatexa i Trepče. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini se takođe nalazi imovina Jatexa i Trepče, dok je u Makedoniji imovina preduzeća Emin Duraku, UNIKOPROJECT, EXIMKOS i drugo.
Povratak imovine Kosovu je veoma važan, kaže menadžer kombinata Trepča, Ferat Shala, tražeći od kosovskih institucija da pod hitno poduzmu konkretne korake.
„Trepča se nalazi u fazi restrukturiranja i revitalizacije. Veoma je važno da je sva imovina i aseti Trepče pod menadžmentom domaćih institucija Kosova“, kaže Shala.
Sa druge strane, ekonomista Musa Ljimani smatra da je povratak imovine kosovskih preduzeća u novonastalim okolnostima složen proces, ali dodaje da se o tome mora razgovarati.
„Kosovo, a naročito kombinat Trepča, je imalo svoje asete u zemljama regiona, i prema tome Kosovo je investiralo u tim mestima. Stoga je zakonsko i ekonomsko pravo da, ukoliko se investiralo, traži ono što Kosovu pripada, što takođe važi i za imovinu ostalih Republika, koja se nalazi na Kosovu“, navodi Ljimani.
Inače, društvena preduzeća su formirana na osnovu Zakona o preduzećima i Zakonu udruženih radnika Jugoslavije. Od NATO intervencije na Kosovu 1990. godine, ova preduzeća je prvo administrirao UNMIK, a od 2002.
Kosovska agencija poverenja administrirala je svim društvenim preduzećima registrovanim na Kosovu od 31. decembra 1988 godine. Mandat ove Agencije bio je da privatizuje ta preduzeća, dok danas to radi Kosovska agencija za privatizaciju.
Jedan ekonomist je svojevremeno opisao Trepču kao „kolosalni konglomerat“, sastavljen od više od četrdeset rudnika, ljevaonica i drugih preduzeća, koji ostvaruje oko 25 posto celokupne regionalne industrijske proizvodnje, čime je Trepča spadala među glavne izvoznike u SFRJ.
Sasvim je jasno da je Trepča, kao društveno poduzeće, imala svoju imovinu na prostoru cele bivše države.
Iz Kosovske agencije za privatizaciju tvrde da oko 55 kosovskih društvenih preduzeća ima nešto više od 170 imovina ili aktiva u državama bivše Jugoslavije.
Ylli Kaloshi, portparol Agencije za privatizaciju, kaže da sva imovina, koja pripada društvenim preduzećima sa Kosova, predstavlja kosovsko bogatstvo, ali dodaje da se od početka rada ova agencija suočavala sa mnogim problemima u vezi ovog pitanja, te je stoga i zatražila pomoć Vlade Kosova.
„Kosovska agencija za privatizaciju od početka rada je imala problema sa pristupom imovini kosovskih preduzeća, koja se nalaze van teritorije Kosova. Problema s pristupum našoj imovini je naročito bilo u Crnoj Gori i Srbiji“, pojašnjava Kaloshi.
Kosovska agencija za privatizaciju je već imala kontakata sa Crnom Gorom u vezi imovina društvenih preduzeća oko koje se vode sudski procesi – a to su imovine Rekreatursa -Priština, koja ima svoje asete u Kamenovu, u - Budvi (3.3 hektara), i imovina Industrije zamrznutog mesa – Kosovo Polje, sa asetima u različitim gradovima Crne Gore.
Međutim, kako navode iz Agencije, sudske vlasti u Crnoj Gori odbijaju da priznaju Kosovsku Agenciju za privatizaciju kao stranka u postupku u vezi sa ovim društvenim preduzećima, odbacujući subjektivitet ove Agencije. Stoga je Agencija angažovala advokatsku firmu iz Crne Gore, kako bi ih predstavljala u vezi ova dva slučaja.
Identifikacija imovine
Uzimajući u obzir poteškoće kroz koje Agencija prolazi, kada je u pitanju povratak kosovske imovine, nadležni su zatražili pomoć od ostalih kosovskih institucija, kako bi se prevazišli problemi i rešio pristup ovim imovinama:
Dodaje da je pravo Kosova da raspolaže imovinom društvenih preduzeća Kosova, određeno i u Ustavu Kosova i u Ahtisarijevom planu. Iako su nadležni iz Komisije identifikovali imovinu, tačne adrese još uvek nisu poznate.
Na osnovu dokumenta Komisije Agencije za privatizaciju i Ministarstva vanjskih poslova, imovine, u vidu zgrada, kancelarija, zemljišta i slično, u Srbiji najviše imaju preduzeća Jatex, Trepča i Marketing Export.
U Crnoj Gori se nalazi imovina Fabrike mesa iz Prištine, Mreža trgovine iz Peći, Jatexa i Trepče. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini se takođe nalazi imovina Jatexa i Trepče, dok je u Makedoniji imovina preduzeća Emin Duraku, UNIKOPROJECT, EXIMKOS i drugo.
Povratak imovine Kosovu je veoma važan, kaže menadžer kombinata Trepča, Ferat Shala, tražeći od kosovskih institucija da pod hitno poduzmu konkretne korake.
„Trepča se nalazi u fazi restrukturiranja i revitalizacije. Veoma je važno da je sva imovina i aseti Trepče pod menadžmentom domaćih institucija Kosova“, kaže Shala.
Sa druge strane, ekonomista Musa Ljimani smatra da je povratak imovine kosovskih preduzeća u novonastalim okolnostima složen proces, ali dodaje da se o tome mora razgovarati.
„Kosovo, a naročito kombinat Trepča, je imalo svoje asete u zemljama regiona, i prema tome Kosovo je investiralo u tim mestima. Stoga je zakonsko i ekonomsko pravo da, ukoliko se investiralo, traži ono što Kosovu pripada, što takođe važi i za imovinu ostalih Republika, koja se nalazi na Kosovu“, navodi Ljimani.
Inače, društvena preduzeća su formirana na osnovu Zakona o preduzećima i Zakonu udruženih radnika Jugoslavije. Od NATO intervencije na Kosovu 1990. godine, ova preduzeća je prvo administrirao UNMIK, a od 2002.
Kosovska agencija poverenja administrirala je svim društvenim preduzećima registrovanim na Kosovu od 31. decembra 1988 godine. Mandat ove Agencije bio je da privatizuje ta preduzeća, dok danas to radi Kosovska agencija za privatizaciju.