„Kosovo je zenica našeg oka, naš Jerusalim, o njemu noću sanjamo”.
Ovo nisu reči Slobodana Miloševića sa Gazimestana 1989. godine, ovo je izjava aktuelnog šefa srpske diplomatije, Vuka Jeremića 2011. godine.
Pokušaji osporavanja kosovske nezavisnosti sprovode se, pre svega, preko srpskih političara na severu Kosova, koji se upinju da pokažu kako i dalje žive u Srbiji.
Za razliku od severa, Srbi južno od Ibra, prihvatili su realnost, a uticaj Beograda slabi.
Srbi na severu Kosova odbijaju integraciju u kosovske institucije zbog mnogih povlastica koje im pruža Beograd, navodi poslednji izveštaj Međunarodne krizne grupe za Kosovo. Sa druge strane, kosovski zvaničnici navode da je integracija ove zajednice dugo godina bila prioritet Vlade Kosova, te da će tako biti u budućnosti.
Beograd, od završetka rata na Kosovu pa do danas, izdvaja budžetska sredstva kako bi finansirao socio-ekonomske aktivnosti Srba koji žive na Kosovu. Mediji prenose da Vlada Srbije godišnje na Kosovu utroši 250 miliona evra.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, navodi da će institucije Srbije nastaviti da finansiraju obrazovanje i zdravstvo, ali i ostale projekte koji su u interesu Srba na Kosovu.
Logika Beograda
Ivanović kaže da investicije iz Beograda ne predstavljaju smetnju za integraciju Srba u kosovske institucije. Ali, kako navodi, Beograd je učinio mnogo više za Srbe na Kosovu, nego što to čini Priština.
Oliver Ivanović„Mislim da to održava srpsku zajednicu dole. U stanju u kojem oni žive, kada se osećaju nebezbedni, kada nemaju nikakvu ekonomsku perspektivu, kada im se ne nudi mogućnost da se zapošljavaju u pokrajinskim institucijama u Prištini, onda je ovo jedina mogućnost da oni prežive ovu situaciju. Nikome od njih nije zabranjeno da dobiju sredstva za socijalna davanja, ili neke infrastrukturne projekte, ako to institucije iz Prištine nude“, kaže Ivanović.
A kosovski politički analitičar, Behlul Beqaj, smatra da podrškom Srba na Kosovu, Beograd zapravo ne ulazi u konflikt sa kosovskim vlastima, već na taj način održava svoju vlast u Beogradu.
„Ukoliko je to, po mom sudu, osnovni razlog, onda sve ostalo postaje kolateralna šteta jedne pogrešne koncepcije, ali smatram da je to prvobitni cilj. Ukoliko procenjujemo dosadašnju politiku koja je bila, koliko-toliko uspešna u smislu održavanja te vlasti, iz ugla interesa onih koji su tu politiku podržavali, može se reći da je bila uspešna. Ali, ukoliko realno procenimo perspektivu Srba koji su bili instrument u rukama srpske vlasti, može se reći da su oni zapravo gubitnici u perspektivi“, ocenjuje Beqaj.
Sa druge strane, zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuçi, navodi da je pristup kosovskih institucija bio i ostao pozitivan kada su u pitanju napori za integraciju Srba, ali ocenjuje da kosovske institucije neće slediti logiku Beograda, kako bi osvojili Srbe putem finansijskih sredstava.
„Naše reakcije su uvek bile da budemo u pozitivnom smislu privlačni za lokalni narod. Naravno, deo našeg rada su i investicije za socio-ekonomski razvoj. Ali, za tako nešto, pre nego što donesemo odluke, moramo da imamo i lokalne partnere, ljude koji rade potpuno transparentno i prate logistiku institucija Kosova. Nije logika da se srpska zajednica osvoji materijalnim sredstvima. Oni su ravnopravni građani Republike Kosovo. Naš razvoj treba uvek biti izbalansiran na celoj teritoriji Republike, ali i za sve ostale zajednice”, kaže Kuçi.
Ovo nisu reči Slobodana Miloševića sa Gazimestana 1989. godine, ovo je izjava aktuelnog šefa srpske diplomatije, Vuka Jeremića 2011. godine.
Pokušaji osporavanja kosovske nezavisnosti sprovode se, pre svega, preko srpskih političara na severu Kosova, koji se upinju da pokažu kako i dalje žive u Srbiji.
Za razliku od severa, Srbi južno od Ibra, prihvatili su realnost, a uticaj Beograda slabi.
Srbi na severu Kosova odbijaju integraciju u kosovske institucije zbog mnogih povlastica koje im pruža Beograd, navodi poslednji izveštaj Međunarodne krizne grupe za Kosovo. Sa druge strane, kosovski zvaničnici navode da je integracija ove zajednice dugo godina bila prioritet Vlade Kosova, te da će tako biti u budućnosti.
Beograd, od završetka rata na Kosovu pa do danas, izdvaja budžetska sredstva kako bi finansirao socio-ekonomske aktivnosti Srba koji žive na Kosovu. Mediji prenose da Vlada Srbije godišnje na Kosovu utroši 250 miliona evra.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, navodi da će institucije Srbije nastaviti da finansiraju obrazovanje i zdravstvo, ali i ostale projekte koji su u interesu Srba na Kosovu.
Logika Beograda
Ivanović kaže da investicije iz Beograda ne predstavljaju smetnju za integraciju Srba u kosovske institucije. Ali, kako navodi, Beograd je učinio mnogo više za Srbe na Kosovu, nego što to čini Priština.
A kosovski politički analitičar, Behlul Beqaj, smatra da podrškom Srba na Kosovu, Beograd zapravo ne ulazi u konflikt sa kosovskim vlastima, već na taj način održava svoju vlast u Beogradu.
„Ukoliko je to, po mom sudu, osnovni razlog, onda sve ostalo postaje kolateralna šteta jedne pogrešne koncepcije, ali smatram da je to prvobitni cilj. Ukoliko procenjujemo dosadašnju politiku koja je bila, koliko-toliko uspešna u smislu održavanja te vlasti, iz ugla interesa onih koji su tu politiku podržavali, može se reći da je bila uspešna. Ali, ukoliko realno procenimo perspektivu Srba koji su bili instrument u rukama srpske vlasti, može se reći da su oni zapravo gubitnici u perspektivi“, ocenjuje Beqaj.
Sa druge strane, zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuçi, navodi da je pristup kosovskih institucija bio i ostao pozitivan kada su u pitanju napori za integraciju Srba, ali ocenjuje da kosovske institucije neće slediti logiku Beograda, kako bi osvojili Srbe putem finansijskih sredstava.
„Naše reakcije su uvek bile da budemo u pozitivnom smislu privlačni za lokalni narod. Naravno, deo našeg rada su i investicije za socio-ekonomski razvoj. Ali, za tako nešto, pre nego što donesemo odluke, moramo da imamo i lokalne partnere, ljude koji rade potpuno transparentno i prate logistiku institucija Kosova. Nije logika da se srpska zajednica osvoji materijalnim sredstvima. Oni su ravnopravni građani Republike Kosovo. Naš razvoj treba uvek biti izbalansiran na celoj teritoriji Republike, ali i za sve ostale zajednice”, kaže Kuçi.