Državni sekretar u srpskom Ministarstvu za Kosovo, Oliver Ivanović, za RSE govori o tome koliko će trajati razgovori o Kosovu, mogu li se uskoro očekivati i neki sporazumi o setu praktičnih pitanja, kao i šta Srbija podrazumeva pod razgovorima o statusu i hoće li joj insistiranje na njima doneti novo usporavanje na putu ka EU.
Ivanović: Potpuno se slažem da je to bio konstruktivan razgovor. Nije sklopljen sporazum, ali su daleko odmakli u diskusiji po nekim pitanjima.
Ivanović: U našem slučaju to je malo drugačije. Pojasnili smo da će platforma biti zasnovana i da će se zasnivati na rješenjima koji postoje u Ustavu, da su obavezujuće dve skupštinske rezolucije donete u neposrednoj prošlosti i u programu Vlade. Mi znamo gde se krećemo.
Druga stvar je u Prištini. Oni baš ne mogu da se pohvale dokumentima koji ih vezuju jer je to međunarodni protektorat, koji ne odlučuje samostalno i suvereno o mnogim stvarima.
Mediji očekuju da dobiju i najsitnije detalje, čak i pikanterije iz razgovora ovakvog tipa. Ako bi takvi razgovori bili vođeni javno, bojim se da bi to stvorilo potrebu kod učesnika u pregovorima da pregovore vode zaradi publike, a ne zaradi onoga što je suština. Dobra mera između transparentnosti, koja je nesumnjivo u krajnjem i potrebna, i konstruktivnosti bi trebala da da rezultat da na sledećim razgovorima dobijamo neke dogovore koji će biti potpisani.
Ivanović: Vlada je zadužena da vodi ovaj tip pregovora, a u okviru Vlade i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Samu platformu pravi pregovarački tim i ona mora biti usaglašena sa stavovima Vlade, u direktnom kontaktu sa premijerom i predsjednikom.
Pregovarački timovi Prištine i Beograda u Briselu, mart 2011.
Ivanović: To je stvar procene. Šef pregovaračkog tima ima svoja ovlašćenja, bez obzira kojeg je političkog ranga. Nisu istog političkog nivoa, ali ni pokrajina nije što i Srbija. Ono što šef pregovaračkog tima, u ime Srbije, bude ponudio, ponudila je čitava Srbija.
Ivanović: Mnogo će biti tema, mnogo je tema već u ovom trenutku i mnogo je tema koje će se pojaviti tokom vremena i tražiće rešavanje. Zato mislim da će naši razgovori biti jedna konstanta. Samo je pitanje kakvi će biti pregovarački timovi jer nije isključeno da će tokom vremena pregovarački timovi biti promenjeni i zamenjeni nekim novim. Sigurno je da tema i problema ima dosta, da je potreba ogromna, a da tu potrebu Albanci, u ovom trenutku, ne shvataju. Oni ovo rade jer je to mišljenje međunarodne zajednice. Vremenom će i oni shvatiti tu potrebu i onda će mnogo iskrenije, sa mnogo više elana i sa mnogo više konstruktivnosti ući u ove pregovore.
Ivanović: Kada obe strane budu spremne da rešavaju ova teška pitanja, onda će se ta pitanja otvoriti. Izbeći se ne mogu. U ovom trenutku naša pozicija definiše Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Srbije. Kosovski Albanci misle da su nezavisni. Ako bi sada tu temu načeli i upuštali se u neke diskusije po pitanju našeg ili njihovog viđenja statusa, mislim da ne bismo rešavali ništa drugo. Siguran sam da bi takav početak doživeo fijasko već na prvoj sednici.
Ivanović: To je tako osetljivo pitanje da je sasvim razumljivo da postoje različite vizije, pa i putevi koje pojedinci ili grupe nude. Biće razlika po tom pitanju i nikada ne možemo očekivati da će se ostvariti puni konsenzus oko te teme. Za očekivati je da velika većina u Srbiji misli onako kako misli Vlada, a o tome odlučuju izbori. Izbori su dali za pravo ovoj Vladi jer je deo opozicije podržavao ovakav koncept. Mislim da dvije trećine, većina, misli na taj način. Imaćemo sledeće godine izbore pa ćemo videti s kakvim će se konceptima pojaviti sadašnja opozicija, ali i oni koji čine vladajuću koaliciju danas.
Nova energija
Ivanović: Ne mislim da će usporavati do trenutka dok ne krene ona puna predizborna kampanja, ali nije za očekivati da u vreme predizborne kampanje neko putuje u Brisel i tamo održava ove sastanke. Mi uvažavamo važnost samih pregovora. Ni kosovski Albanci nisu hteli da otvorimo pregovore pre njihovih izbora, upravo to uvažavajući. Naša strana se složila da se izbori odlože dok oni ne konstituišu svoje institucije tamo. Srbija mora imati i legitimne predstavnike, a mesec dana uoči izbora je delikatno davati baš puni legitimitet za ovako ozbiljno pitanje, kao što su pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca.
Ivanović: Mišljenja sam da jedna institucija Ministarstva za Kosovo i Metohiju ne treba da se ruši ili postavlja svako malo i da svaka Vlada traži neko svoje rešenje kako će se baviti temom Kosova. Mislim da je potrebno da se ovo Ministarstvo održi kao takvo. Bio sam protiv formiranja Ministarstva pre nekoliko godina, jer je Koordinacioni centar u tom trenutku važio za veoma dobro pozicioniranu instituciju, i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti, i kao takav bio prihvaćen kao sagovornik.
Ako je neko nezadovoljan radom Koordinacionog centra, on ne treba da menja instituciju, treba da promeni ljude. Ako je neko nezadovoljan radom Ministarstva za Kosovu i Metohiju, onda on treba sve nas da posmenjuje i da dovede nove ljude koji će raditi bolje, ako je to uopšte moguće u ovakvoj situaciji.
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nije kadrovski osposobljeno da preuzme na sebe potpunu odgovornost za ovako teško pitanje jer pregovori izlaze iz okvira onoga za šta je Ministarstvo predviđeno. Kosovo i Metohija su tako osetljiva tema da se njome moraju baviti sva ministarstva Vlade. Malo preciznije i malo uže se tim temama bavi Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i ono bi trebalo da obavlja punu koordinaciju svih ministarstava. Nismo baš uvek uspešni u tome i za ove tri godine mogao bih sebi, ali i drugima, dati puno kritika za ono što smo uradili.
Ivanović: Mislim da nismo uspeli da se nametnemo kao koordinatori, ali to je deo naše kadrovske sposobnosti ili nesposobnosti. Sada će reorganizacija dati neke rezultate ili neku novu energiju, pa ćemo videti.
Ivanović: Vrlo često srećem šefove misija dole i molim ih za nekoliko stvari. Prva stvar je velika opreznost u davanju izjava jer ih mi obično tumačimo pogrešno. Drugo, sever Kosova nije najveći problem na Kosovu i Metohiji. Neki nedostaci u vladavini prava su nešto što smeta i nama. Centar organizovanog kriminala i korupcije nije u Mitrovici, nego u Prištini. Očekujem od njih da se skoncentrišu na mesta gde se tako nedozvoljene radnje zapravo generišu.
Reka Ibar koji deli Mitrovicu na severni i južni deoVladavina prava je poboljšanje uslova života na severu i mora da bude inicijativa samih Srba sa severa ili Vlade Srbije. Ukoliko ih, makar i iz najboljih namera, iniciraju kosovski Albanci u vlasti Prištine, ili pak neki stranac, kod nas na severu to izaziva automatsku reakciju, što znači da takva akcija neće biti prihvaćena i samim tim nema ni nula posto šansi da bude implementirana. Imam utisak da ti ljudi ponekada, ili ne žele da razumeju, ili imaju neke svoje planove, što opravdava strah i sumnju Srba. Možda pak nisam dovoljno jasan u stavovima kada im to objašnjavam.
Ivanović: Mi imamo dijametralno suprotne stavove po pitanju učešća na izborima ili učešća u Vladi. Ako već učestvujete u Vladi, očekujem od Vas da ustanete i kažete šta je protivno srpskim interesima. Morate smoći hrabrosti da ustanete jer zastupate interese ljudi koje predstavljate u tim institucijama, kada ste već tamo. Nisam u principu protiv učešća na izborima ili u institucijama, ali to ne smije da bude samostalna odluka. Kredibilitet na Kosovu nikada nije uspelo da ostvari samoučešće na izborima.
Iza takvih ljudi, ili grupacija ljudi i političke opcije, mora da stoji vlast Beograda, jer im u protivnom srpsko stanovništvo ne veruje. Ako im narod ne veruje, čemu onda učešće u takvim institucijama? Njihovo iskustvo je veoma loše. Oni nisu uspeli da urade ništa oko telefonije, struje, registarskih tablica. Nisam čuo da su se izjasnili protiv takvih poteza. Ako te poteze podržavaju, onda je pitanje koga predstavljaju.
Kiparski ili irski model
Ivanović: Rekao bih da mi svoju politiku moramo prilagoditi nastaloj situaciji jer bi činjenica, da je 20.000 Srba izašlo i glasalo za kakve-takve političke partije dole, trebala da bude ozbiljna opomena. Bio sam mišljenja da mi to moramo razmotriti na nekom forumu, ali do danas takav forum nije održan i nisam bio u prilici da kažem ovo što govorim sada.
Mislim da smo zbog neaktivnosti, ne samo u ovom periodu, nego unazad 10 godina, uspeli da pomognemo jednoj kampanji koja se vodila protiv Srba. Ta kampanja je imala dva elementa. U 1999. godini i nešto iza toga, stalno su nam suflirali kako Beograd ne vodi računa o Srbima na Kosovu i da se Beograd ne brine za to. Kada su videli da to baš i nije uspelo, da jednostavno Srbi ne veruju takvoj kampanji, onda su plasirali drugu opciju, a to je da Srbi severno od Ibra imaju drugačiji koncept i da oni zapravo ne misle o Srbima ispod. Moram priznati da su neki neodgovorni političari i pomogli da se takav osećaj stvori kod Srba južno. Sada su se Srbi južno od Ibra upecali na udicu i stalno ističu razlike koje nesumnjivo postoje zbog geografske pozicije, ali to nisu tako velike razlike da bi ih oni produbljivali.
Bojim se da sve to ukazuje na potrebu da mi moramo sesti i formulisati autentičan politički stav o budućnosti. Ali naš stav ne može biti drugačiji, bar ne bitno drugačiji od stavova zvaničnog Beograda. Često vidim sebe kao čoveka koji radi u Vladi, ali i živim dole, pa mi je dosta teško da u jednoj rečenici govorim o oba stava jer se oni ponekada malo razlikuju.
Ivanović: Interes EU je da se istovremeno priključi kompletan zapadni Balkan i postane punopravni član EU. Nerešeno pitanje zapadnog Balkana je nukleus i potencijal novih sukoba, što znači vrlo visok nivo mogućih bezbednosnih problema, koje mogu zemlje Evrope da imaju.
To što se Evropa trudi da mi napredujemo, trebamo joj biti jako zahvalni zbog toga, ali to nije samo čista dobra volja, već i interes. Iz razgovora sa najvišim zvaničnicima EU, nikada nisam čuo da je Srbiji neko postavljao takav uslov.
EU nema svoj stav jer 22 zemlje imaju jedno mišljenje po pitanju statusa Kosova, a pet zemalja sasvim drugačije. Oni imaju princip konsenzusa i jednoglasna odluka se ne može doneti. Bitno je, kao i u odnosima između nas i Prištine, da mi u pozitivnoj klimi krećemo ka Briselu i EU, a odluku o tome donećemo kada sve strane budu spremne za tako nešto. Često sam govorio da mislim da će se ovde primeniti kiparski ili irski model.
Ivanović: Govore oni koji su iz grupe 22, ali ne postoji alternativa tome. Ko god bude Srbiji postavljao uslov da se odrekne dela svoje teritorije, mislim da rizikuje da izgubi Srbiju, a samim tim i zapadni Balkan na evropskom putu. U tom slučaju, jačaće one snage koje su protiv Evropske unije generalno. Čak i oni koji podržavaju ideju da Srbija mora da bude deo evropskih integracija i Evropske unije, jednoga dana će, u tom slučaju, izgubiti tlo pod nogama.
Ivanović: Suština srpskog zahteva jeste da se to svakako istraži jer je to obaveza prema porodicama nestalih i kidnapovanih, ali to je i bazični princip zadovoljavanja pravde. Tamo se dogodilo nešto i to više niko ne može da ignoriše. Koja će to institucija da radi?
Bili smo zainteresovani da Savet bezbednosti formira neku instituciju koja će se time baviti ili da Haški tribunal dobije proširenje mandata i da se bavi ovim pitanjem ili da se proširi mandat EULEX-u. Odluku ne možemo da prejudiciramo ili da bitno utičemo na nju, ali u zavisnosti od toga koliko će se brzo doneti odluka i koliko će se brzo garantovati funkcionalnost tog organa, saznaćemo kolika je dobra volja međunarodne zajednice da istraži ove zločine.
RSE: Prva runda razgovora između Beograda i Prištine u Briselu je prošla u jednoj opuštenoj, normalnoj i civilizovanoj atmosferi. Sagovornici su dotakli i teme matičnih knjiga, katastra, telekomunikacija, avio saobraćaja i nagovestili da se relativno brzo mogu naći rešenja koja bi zadovoljila obe strane za ovu grupu praktičnih problema. Kakav je Vaš utisak? Šta možemo očekivati za dve nedelje, kada se ponovo sastanu timovi?
Ivanović: Potpuno se slažem da je to bio konstruktivan razgovor. Nije sklopljen sporazum, ali su daleko odmakli u diskusiji po nekim pitanjima.
RSE: Srpska strana nema nikakvu platformu koja je usvojena u najvišem zakonodavnom telu, u Skupštini. Da li mislite da je problem što javnost ne zna stubove platforme za razgovore sa Kosovom, a ne zna ni Parlament?
Ivanović: U našem slučaju to je malo drugačije. Pojasnili smo da će platforma biti zasnovana i da će se zasnivati na rješenjima koji postoje u Ustavu, da su obavezujuće dve skupštinske rezolucije donete u neposrednoj prošlosti i u programu Vlade. Mi znamo gde se krećemo.
Druga stvar je u Prištini. Oni baš ne mogu da se pohvale dokumentima koji ih vezuju jer je to međunarodni protektorat, koji ne odlučuje samostalno i suvereno o mnogim stvarima.
Mediji očekuju da dobiju i najsitnije detalje, čak i pikanterije iz razgovora ovakvog tipa. Ako bi takvi razgovori bili vođeni javno, bojim se da bi to stvorilo potrebu kod učesnika u pregovorima da pregovore vode zaradi publike, a ne zaradi onoga što je suština. Dobra mera između transparentnosti, koja je nesumnjivo u krajnjem i potrebna, i konstruktivnosti bi trebala da da rezultat da na sledećim razgovorima dobijamo neke dogovore koji će biti potpisani.
RSE: Ko je tvorac te platforme?
Ivanović: Vlada je zadužena da vodi ovaj tip pregovora, a u okviru Vlade i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Samu platformu pravi pregovarački tim i ona mora biti usaglašena sa stavovima Vlade, u direktnom kontaktu sa premijerom i predsjednikom.
RSE: Šef pregovaračkog tima za Kosovo je potpredsednica Vlade. Na srpskoj strani je to politički direktor Ministarstva spoljnih poslova. Ne čini li Vam se da nema simetrije u visini funkcija?
Ivanović: To je stvar procene. Šef pregovaračkog tima ima svoja ovlašćenja, bez obzira kojeg je političkog ranga. Nisu istog političkog nivoa, ali ni pokrajina nije što i Srbija. Ono što šef pregovaračkog tima, u ime Srbije, bude ponudio, ponudila je čitava Srbija.
RSE: Izjavili ste pre nekoliko dana da razgovori između Beograda i Prištine mogu da traju čak i 10 godina. Zašto mislite da toliko dugo mogu da traju pregovori?
Ivanović: Mnogo će biti tema, mnogo je tema već u ovom trenutku i mnogo je tema koje će se pojaviti tokom vremena i tražiće rešavanje. Zato mislim da će naši razgovori biti jedna konstanta. Samo je pitanje kakvi će biti pregovarački timovi jer nije isključeno da će tokom vremena pregovarački timovi biti promenjeni i zamenjeni nekim novim. Sigurno je da tema i problema ima dosta, da je potreba ogromna, a da tu potrebu Albanci, u ovom trenutku, ne shvataju. Oni ovo rade jer je to mišljenje međunarodne zajednice. Vremenom će i oni shvatiti tu potrebu i onda će mnogo iskrenije, sa mnogo više elana i sa mnogo više konstruktivnosti ući u ove pregovore.
RSE: Srbija kaže da će u trenutku, kada budu blizu rešavanja svih ovih tehničkih problema, na red doći i tema statusa Kosova. Kada se kaže da hoćemo razgovore o statusu, šta se pod tim misli?
Ivanović: Kada obe strane budu spremne da rešavaju ova teška pitanja, onda će se ta pitanja otvoriti. Izbeći se ne mogu. U ovom trenutku naša pozicija definiše Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Srbije. Kosovski Albanci misle da su nezavisni. Ako bi sada tu temu načeli i upuštali se u neke diskusije po pitanju našeg ili njihovog viđenja statusa, mislim da ne bismo rešavali ništa drugo. Siguran sam da bi takav početak doživeo fijasko već na prvoj sednici.
RSE: Ima li konsenzusa među Srbima u Srbiji i Srbima na Kosovu? I srpske zajednice na Kosovu čini se nisu jedinstvene?
Ivanović: To je tako osetljivo pitanje da je sasvim razumljivo da postoje različite vizije, pa i putevi koje pojedinci ili grupe nude. Biće razlika po tom pitanju i nikada ne možemo očekivati da će se ostvariti puni konsenzus oko te teme. Za očekivati je da velika većina u Srbiji misli onako kako misli Vlada, a o tome odlučuju izbori. Izbori su dali za pravo ovoj Vladi jer je deo opozicije podržavao ovakav koncept. Mislim da dvije trećine, većina, misli na taj način. Imaćemo sledeće godine izbore pa ćemo videti s kakvim će se konceptima pojaviti sadašnja opozicija, ali i oni koji čine vladajuću koaliciju danas.
Nova energija
RSE: Hoće li skorašnja predizborna kampanja dovesti do usporavanja pregovaračkog procesa?
Ivanović: Ne mislim da će usporavati do trenutka dok ne krene ona puna predizborna kampanja, ali nije za očekivati da u vreme predizborne kampanje neko putuje u Brisel i tamo održava ove sastanke. Mi uvažavamo važnost samih pregovora. Ni kosovski Albanci nisu hteli da otvorimo pregovore pre njihovih izbora, upravo to uvažavajući. Naša strana se složila da se izbori odlože dok oni ne konstituišu svoje institucije tamo. Srbija mora imati i legitimne predstavnike, a mesec dana uoči izbora je delikatno davati baš puni legitimitet za ovako ozbiljno pitanje, kao što su pregovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca.
RSE: Pre nekoliko dana na sednici Skupštine Srbije poslanik Pastor je upitao zašto postoji Ministarstvo za Kosovo, kada sve poslove u vezi sa Kosovom vrši Ministarstvo inostranih poslova. Predsednik Tadić je u Skupštini Srbije, braneći Jeremića na raspravi posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, rekao da se praktično u njegovom kabinetu kreira politika oko Kosova. Kako Vi sada, kao drugi čovek Ministarstva, reagujete na ovo?
Mislim da nismo uspeli da se nametnemo kao koordinatori, ali to je deo naše kadrovske sposobnosti ili nesposobnosti.
Ivanović: Mišljenja sam da jedna institucija Ministarstva za Kosovo i Metohiju ne treba da se ruši ili postavlja svako malo i da svaka Vlada traži neko svoje rešenje kako će se baviti temom Kosova. Mislim da je potrebno da se ovo Ministarstvo održi kao takvo. Bio sam protiv formiranja Ministarstva pre nekoliko godina, jer je Koordinacioni centar u tom trenutku važio za veoma dobro pozicioniranu instituciju, i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti, i kao takav bio prihvaćen kao sagovornik.
Ako je neko nezadovoljan radom Koordinacionog centra, on ne treba da menja instituciju, treba da promeni ljude. Ako je neko nezadovoljan radom Ministarstva za Kosovu i Metohiju, onda on treba sve nas da posmenjuje i da dovede nove ljude koji će raditi bolje, ako je to uopšte moguće u ovakvoj situaciji.
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju nije kadrovski osposobljeno da preuzme na sebe potpunu odgovornost za ovako teško pitanje jer pregovori izlaze iz okvira onoga za šta je Ministarstvo predviđeno. Kosovo i Metohija su tako osetljiva tema da se njome moraju baviti sva ministarstva Vlade. Malo preciznije i malo uže se tim temama bavi Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i ono bi trebalo da obavlja punu koordinaciju svih ministarstava. Nismo baš uvek uspešni u tome i za ove tri godine mogao bih sebi, ali i drugima, dati puno kritika za ono što smo uradili.
RSE: A možete li sada da ih date?
Ivanović: Mislim da nismo uspeli da se nametnemo kao koordinatori, ali to je deo naše kadrovske sposobnosti ili nesposobnosti. Sada će reorganizacija dati neke rezultate ili neku novu energiju, pa ćemo videti.
RSE: Plašite li se nekih ishitrenih poteza Vlade u Prištini, kada je u pitanju sever Kosova? Često u poslednje vreme možemo ćuti i ocene da je bezbednosna situacija, sve ukupno gledano, u redu, ali da na severu Kosova ima dosta kriminalnih grupa i da je tamo totalno bezakonje. Bojite li se da može doći do nekakvog ishitrenog poteza u smislu onoga što oni zovu zavođenje reda ili mislite da će Zapad nastojati da drži situaciju status quo, dok se u razgovorima ne postignu neka rešenja i ne dođe do te teme?
Ivanović: Vrlo često srećem šefove misija dole i molim ih za nekoliko stvari. Prva stvar je velika opreznost u davanju izjava jer ih mi obično tumačimo pogrešno. Drugo, sever Kosova nije najveći problem na Kosovu i Metohiji. Neki nedostaci u vladavini prava su nešto što smeta i nama. Centar organizovanog kriminala i korupcije nije u Mitrovici, nego u Prištini. Očekujem od njih da se skoncentrišu na mesta gde se tako nedozvoljene radnje zapravo generišu.
RSE: Liberalna stranka je uzela učešće na kosovskim izborima. Ušli su u Vladu i imaju tri ministarstva. Slobodan Petrović, inače Vaš kum, je potpredsednik. Da li ste vi sada, nakon što je on ušao u Vladu Kosova, postali ljuti politički protivnici ili ne?
Ivanović: Mi imamo dijametralno suprotne stavove po pitanju učešća na izborima ili učešća u Vladi. Ako već učestvujete u Vladi, očekujem od Vas da ustanete i kažete šta je protivno srpskim interesima. Morate smoći hrabrosti da ustanete jer zastupate interese ljudi koje predstavljate u tim institucijama, kada ste već tamo. Nisam u principu protiv učešća na izborima ili u institucijama, ali to ne smije da bude samostalna odluka. Kredibilitet na Kosovu nikada nije uspelo da ostvari samoučešće na izborima.
Iza takvih ljudi, ili grupacija ljudi i političke opcije, mora da stoji vlast Beograda, jer im u protivnom srpsko stanovništvo ne veruje. Ako im narod ne veruje, čemu onda učešće u takvim institucijama? Njihovo iskustvo je veoma loše. Oni nisu uspeli da urade ništa oko telefonije, struje, registarskih tablica. Nisam čuo da su se izjasnili protiv takvih poteza. Ako te poteze podržavaju, onda je pitanje koga predstavljaju.
Kiparski ili irski model
RSE: Kažete da je kontraproduktivno da partije dole same donose odluke, ali bi Beograd morao biti malo fleksibilniji u tom smislu. Ove godine je Beograd rekao da nema uslova da se izlazi na izbore, ali su neke partije ipak izašle. Da li smatrate da Beograd nedovoljno agilno ili nedovoljno zainteresovano prati situaciju na terenu?
Ivanović: Rekao bih da mi svoju politiku moramo prilagoditi nastaloj situaciji jer bi činjenica, da je 20.000 Srba izašlo i glasalo za kakve-takve političke partije dole, trebala da bude ozbiljna opomena. Bio sam mišljenja da mi to moramo razmotriti na nekom forumu, ali do danas takav forum nije održan i nisam bio u prilici da kažem ovo što govorim sada.
Mislim da smo zbog neaktivnosti, ne samo u ovom periodu, nego unazad 10 godina, uspeli da pomognemo jednoj kampanji koja se vodila protiv Srba. Ta kampanja je imala dva elementa. U 1999. godini i nešto iza toga, stalno su nam suflirali kako Beograd ne vodi računa o Srbima na Kosovu i da se Beograd ne brine za to. Kada su videli da to baš i nije uspelo, da jednostavno Srbi ne veruju takvoj kampanji, onda su plasirali drugu opciju, a to je da Srbi severno od Ibra imaju drugačiji koncept i da oni zapravo ne misle o Srbima ispod. Moram priznati da su neki neodgovorni političari i pomogli da se takav osećaj stvori kod Srba južno. Sada su se Srbi južno od Ibra upecali na udicu i stalno ističu razlike koje nesumnjivo postoje zbog geografske pozicije, ali to nisu tako velike razlike da bi ih oni produbljivali.
Bojim se da sve to ukazuje na potrebu da mi moramo sesti i formulisati autentičan politički stav o budućnosti. Ali naš stav ne može biti drugačiji, bar ne bitno drugačiji od stavova zvaničnog Beograda. Često vidim sebe kao čoveka koji radi u Vladi, ali i živim dole, pa mi je dosta teško da u jednoj rečenici govorim o oba stava jer se oni ponekada malo razlikuju.
RSE: EU je Srbiji na putu ka evropskom klubu dodala i uslov Kosova. Gde je onda racionalna i pametna mera spoljnopolitičkog dela koji se zove kosovska politika, kako Srbija ne bi bila usporena na svojim evro-integracijama?
To što se Evropa trudi da mi napredujemo, trebamo joj biti jako zahvalni zbog toga, ali to nije samo čista dobra volja, već i interes.
To što se Evropa trudi da mi napredujemo, trebamo joj biti jako zahvalni zbog toga, ali to nije samo čista dobra volja, već i interes. Iz razgovora sa najvišim zvaničnicima EU, nikada nisam čuo da je Srbiji neko postavljao takav uslov.
EU nema svoj stav jer 22 zemlje imaju jedno mišljenje po pitanju statusa Kosova, a pet zemalja sasvim drugačije. Oni imaju princip konsenzusa i jednoglasna odluka se ne može doneti. Bitno je, kao i u odnosima između nas i Prištine, da mi u pozitivnoj klimi krećemo ka Briselu i EU, a odluku o tome donećemo kada sve strane budu spremne za tako nešto. Često sam govorio da mislim da će se ovde primeniti kiparski ili irski model.
RSE: Oni upravo govore da neće dozvoliti da se to dogodi.
Ivanović: Govore oni koji su iz grupe 22, ali ne postoji alternativa tome. Ko god bude Srbiji postavljao uslov da se odrekne dela svoje teritorije, mislim da rizikuje da izgubi Srbiju, a samim tim i zapadni Balkan na evropskom putu. U tom slučaju, jačaće one snage koje su protiv Evropske unije generalno. Čak i oni koji podržavaju ideju da Srbija mora da bude deo evropskih integracija i Evropske unije, jednoga dana će, u tom slučaju, izgubiti tlo pod nogama.
RSE: Izveštaj Dika Martija je bio u evropskom Parlamentu. Bila je žučna rasprava iza zatvorenih vrata, ali na kraju rasprave uspeli su da formulišu jedan konsenzus oko stava da se više ne može zabijati glava u pesak i da se mora otvoriti ozbiljna istraga. Kakav je stav Srbije? Na kom međunarodnom nivou treba istraga da se odvija i kako?
Ivanović: Suština srpskog zahteva jeste da se to svakako istraži jer je to obaveza prema porodicama nestalih i kidnapovanih, ali to je i bazični princip zadovoljavanja pravde. Tamo se dogodilo nešto i to više niko ne može da ignoriše. Koja će to institucija da radi?
Bili smo zainteresovani da Savet bezbednosti formira neku instituciju koja će se time baviti ili da Haški tribunal dobije proširenje mandata i da se bavi ovim pitanjem ili da se proširi mandat EULEX-u. Odluku ne možemo da prejudiciramo ili da bitno utičemo na nju, ali u zavisnosti od toga koliko će se brzo doneti odluka i koliko će se brzo garantovati funkcionalnost tog organa, saznaćemo kolika je dobra volja međunarodne zajednice da istraži ove zločine.
