I danas u Srbiji ista ideološka konfuzija

Fotogalerija: 20 godina od martovskih demonstracija, FOTO: Vesna Anđić

Branka Mihajlović

Devetog marta 1991. godine pre tačno 20 godina u Beogradu su bile najmasovnije antimiloševićevske demonstracije predvođene liderom SPO-a Vukom Draškovićem.

Bilo je to vreme neposredno uoči početka ratova, odnosno raspada tadašnje Jugoslavije. Pokušaj srvgavanja Miloševića sa vlasti nije uspeo. Tenkovi su izasli na ulice Beograda, da bi ubrzo zatim zasipani cvećem odlazili na ratišta širom bivše države.

Pod antimiloševićevskom zastavom tog 9. marta našli su se ljudi najrazličitije političke orijentacije, od žestokih nacionalista koji su uzvikivali policiji „Idite na Pakrac“, koji su pevali „Ko to kaže ko to laže Srbija je mala, nije mala, nije mala tri put ratovala i opet će i opet će..“ itd. do onih koji su klicali Studiju B i Jutelu.

Bili su izmešani građanski orijentisani pacifisti, monarhisti, republikanci, bivši komunisti, liberali, jugonostalgičari, zagovornici Velike Srbije...To se videlo i po parolama koje su uzvikivane, po obeležjima koja su nošena. Devetog marta 1991. čule su se parole:



Vuk Drašković i njegov SPO je danas slabiji od bivših Miloševićevih, sada Dačićevih socijalista. Uglavnom ga nigde nema osim, kao i svake godine, kada se približi 9. mart.

Simpatizeri SPO na Trgu Republike uzvikivali su obeležavajući 20. godišnjicu devetomartovske pobune, stare parole: "Svi, svi,svi!", "Hoćemo kralja!", "Bando crvena!", ali i nove : "Dole Vlada!" i "Dole žuti!".

Nosili su zastave Srbije, EU i SPO, šubare i šajkače sa kokardama. Njihov lider Vuk Drašković danas poručuje da je za taj dan, 9.mart, vredelo živeti ali da "Srbiji 9. marta, 20 godina kasnije, preti Srbija sa Ušća" - gde je 1991. održan "kontra-miting" pristalica tadašnje vlasti, aludirajući na Nikolićeve narodnjake.

Simbol izgubljenih bitaka

Na 20. godišnjicu 9. marta našim sagovornicima postavili smo pitanje - da li je ideološka konfuzija kod tadašnjih protivnika Miloševićevog režima na političkoj sceni Srbije i danas prisutna ili se ona profilisala? Na to pitanje dobili smo različite odgovore.

„Sastav tog pobunjenog dela naroda tada je bio veoma šarolik. Tu su bili i sinovi četnika i sinovi partizana i liberali i pacifisti i borbeni nacionalisti i nacionalne demokrate, to je bila jedna mešavina kao ova koju sada gledamo u Egiptu. Prošlo je 20 godina i Srbija počinje da dobija obrise političke kompozicije zapadnih društava u kojima postoji levica, desnica, ekstremna desnica", kaže Milan Milošević, hroničar političke scene Srbije u nedeljniku Vreme.

RSE: Šta je sa Vukovim sledbenicima? Gde su oni danas?

Milošević: Oni su rasuti po raznim partijama, oni su doživeli slom u odlučujućem trenutku 2000. godine, kada su doživeli slom i oni protiv kojih su se borili. I oni su sada simbol mnogih slavnih bitaka koje smo sve do jedne izgubili.

Književnik Filip David kaže, međutim, da on prepoznaje sličnu ideološku konfuziju i danas.

"Sada kada gledam iz ove perspektive šta se događalo 9. m

"Zapravo da nije postavljena jasna alternativa onom režimu koji je trebalo da se smakne. I to je i dan danas ostao jedan od problema", kaže Filip David.

arta, ali i šta se događalo u vreme onih velikih demonstracija 1996.-97., vidi se zapravo da nije postavljena jasna alternativa onom režimu koji je trebalo da se smakne. I to je i dan danas ostao jedan od problema jer, zapravo, prave alternative nema. Nema je ni opozicija. Što se ideologije tiče, političkog sistema, tu vlada jedna velika konfuzija. Nije to samo problem Srbije. Evo i ove demonstracije u Hrvatskoj, Žarko Puhovski (zagrebački profesor) je dobro to opisao, a to se odnosi i na situaciju u Srbiji, udružuje se ekstremna levica i ekstremna desnica protiv vlasti, protiv Evropske unije", smatra David.

Na pitanje u jednom od mnogobrojnih intervjua Vuka Draškovića ovih dana - da li i danas u pozadini državne politike stoji isti čovek kao i 1991. godine, Dobrica Ćosić, on je odgovorio potvrdno.

“Dobrica je ...stožer ratnog huškanja i odbrane ratnih zločina, glavni dirigent antievropskog orkestra u Akademiji nauka, među piscima, vladikama, u mnogim medijima, u vlasti i opoziciji, kako za vreme rata tako i sada”, naveo je Drašković.