Ono što Šešeljevi radikali ponavljaju već godinama moglo bi i da se obistini. Sada je među onima koji veruju da bi se Vojsilav Šešelj uskoro mogao naći na slobodi čak i direktorka Fonda za humanitrno pravo Nataša Kandić, koja misli da bi to mglo da se dogodi možda i za mesec, dva.
Iako ne očekuje da će Šešelj dobiti malu kaznu, podseća da je on već osam godina u Sheveningenu, i da će uz bilo kakvu kaznu uskoro biti pušten na slobodu.
“Kazna ne može biti duža od 12 ili 13 godina i onda bi on opet imao pravo da izađe na slobodu, a ono što je ceo postupak pokazao to je traljavost, tu se promenio veliki broj pravnika, menjali su se i tužioci i pokazalo se da je ona najjača ekipa, sa tužiocima koji su započeli postupak, sada prešla na predmet Karadžić i onda je sve to oslabilo taj slučaj i dalo prostor Šešelju da često gospodari situacijom. Zatim je pokazano da je pretresno veće vrlo podeljeno, da postoji veliko razumevanje za njegove zahteve upravo zbog činjenice da se sam brani“, kaže Kandićeva.
Odgovor na Šešeljev zahtev da bude oslobođen svih tačaka optužnice pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. mogao bi biti donet u narednih nekoliko nedelja.
To može trajati čak i nekoliko meseci u složenijim slučajevima, kaže Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala.
“Sudije u ovoj tzv. međupresudi ne iznose mišljenje da li je on kriv ili nevin i ne iznosi se onda ni broj godina. Sud može samo skuniti ili neke tačke optužnice ili odrediti da ostaju sve tačke. Nakon izricanja te međupresude možemo očekivati od sudija, ukoliko se ne ukine optužnica, da odrede koliko će vremena odbrana da traje. Po sadašnjim kalkulacijama Haškog tribunala očekuje se da predmet može trajati i do 2012. ukoliko se bude iznosila odbrana”, objašnjava Jelačićeva.
Šešeljevi radikali, koji već dugo iščekuju njegov povratak, sada su obazrivi. Čekamo sudsku odluku, kaže nam Zoran Krasić, član pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja.
“Znate, postoji stara srpska izreka koja kaže prvo skoči pa reci hop. Ali je činjenica je da u javnosti Srbije vi više nikoga ne možete da ubedite da je Vojislav kriv nego sad svi licitiraju sa datumom kada će Vojislav da se vrati”, tvrdi Krasić.
O tome da li je Vojislav Šešelj kriv ilustruju i njegove izjave iz perioda 90-ih kada je prema tužilaštvu njegovo "zalaganje za obnovu četništva doprinelo udruženom zločinačkom poduhvatu zato što je zagovaralo homogenu srpsku državu, Veliku Srbiju, i silu kao sredstvo da se to postigne".
Nije se libio ni da u zabavnim emisijama na morbidno brutalan način govori o žrtvama izazivajući time najniže strasti kod publike.
U vojvođanskom selu Hrtkovci 6. maja 1992. na mitingu Srpske radikalne stranke javno je pročitan spisak sa imenima 17 meštana hrvatske nacionalnosti kojima je zaprećeno da se isele, dok je 20 porodica nasilno izbačeno iz domova, što je takođe deo haške optužnice protiv Vojislava Šešelja.
Istoričar Nikola Samardžić kaže da niko nje bio u stanju kao Šešelj da definiše srpsku politiku čije su žrtve ogromne.
„Šešeljevu politiku u izvesnim segmentima i danas prihvataju i sprovode i naši politički lideri i građanstvo. Ne mislim samo na Karlobag, Ogulin, Karlovac, Viroviticu nego mislim na taj čitav sistem vrednosti, to antizapadno, antiameričko, antidemokratsko, antiliberalno usmerenje. Ja mislim da njegova uverenja intimno deli većina naših političkih lidera i većina našeg građanstva tako da je njemu priridno mesto ponovo u našem političkom sistemu“, kaže Samardžić.
Ostaće zapamćeno i njegovo ležanje ispred džipova koje je koristila stranka kako bi onemogućio policiju da ih oduzme, nemalo puta ga je obezbeđenje iznosilo iz skupštinske sale jer nije hteo da napusti govornicu, mahao je pištoljem na studente. Prolivanje vode u parlamentu bilo je za njega tek sitnica. Često se političkim protivnicima obraćao sa omalovažavajem.
Kolike će biti promene koje bi Šešeljev povratak proizveo na srpskoj političkoj sceni. Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik Politike kaže ne dramatično velike.
“Oduzeće naprednjacima neki procenat glasova, mislim minimalan i povećaće broj glasova Srpske radikalne stranke, ne mislim za neki dramatično bitan procenat ali dovoljno bitan da omogući radikalima da ostanu parlamentarna stranka”, ocenjuje Bujošević.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
Iako ne očekuje da će Šešelj dobiti malu kaznu, podseća da je on već osam godina u Sheveningenu, i da će uz bilo kakvu kaznu uskoro biti pušten na slobodu.
“Kazna ne može biti duža od 12 ili 13 godina i onda bi on opet imao pravo da izađe na slobodu, a ono što je ceo postupak pokazao to je traljavost, tu se promenio veliki broj pravnika, menjali su se i tužioci i pokazalo se da je ona najjača ekipa, sa tužiocima koji su započeli postupak, sada prešla na predmet Karadžić i onda je sve to oslabilo taj slučaj i dalo prostor Šešelju da često gospodari situacijom. Zatim je pokazano da je pretresno veće vrlo podeljeno, da postoji veliko razumevanje za njegove zahteve upravo zbog činjenice da se sam brani“, kaže Kandićeva.
Odgovor na Šešeljev zahtev da bude oslobođen svih tačaka optužnice pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. mogao bi biti donet u narednih nekoliko nedelja.
Po sadašnjim kalkulacijama Haškog tribunala očekuje se da predmet može trajati i do 2012. ukoliko se bude iznosila odbrana.
To može trajati čak i nekoliko meseci u složenijim slučajevima, kaže Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala.
“Sudije u ovoj tzv. međupresudi ne iznose mišljenje da li je on kriv ili nevin i ne iznosi se onda ni broj godina. Sud može samo skuniti ili neke tačke optužnice ili odrediti da ostaju sve tačke. Nakon izricanja te međupresude možemo očekivati od sudija, ukoliko se ne ukine optužnica, da odrede koliko će vremena odbrana da traje. Po sadašnjim kalkulacijama Haškog tribunala očekuje se da predmet može trajati i do 2012. ukoliko se bude iznosila odbrana”, objašnjava Jelačićeva.
Šešeljevi radikali, koji već dugo iščekuju njegov povratak, sada su obazrivi. Čekamo sudsku odluku, kaže nam Zoran Krasić, član pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja.
“Znate, postoji stara srpska izreka koja kaže prvo skoči pa reci hop. Ali je činjenica je da u javnosti Srbije vi više nikoga ne možete da ubedite da je Vojislav kriv nego sad svi licitiraju sa datumom kada će Vojislav da se vrati”, tvrdi Krasić.
O tome da li je Vojislav Šešelj kriv ilustruju i njegove izjave iz perioda 90-ih kada je prema tužilaštvu njegovo "zalaganje za obnovu četništva doprinelo udruženom zločinačkom poduhvatu zato što je zagovaralo homogenu srpsku državu, Veliku Srbiju, i silu kao sredstvo da se to postigne".
Nije se libio ni da u zabavnim emisijama na morbidno brutalan način govori o žrtvama izazivajući time najniže strasti kod publike.
U vojvođanskom selu Hrtkovci 6. maja 1992. na mitingu Srpske radikalne stranke javno je pročitan spisak sa imenima 17 meštana hrvatske nacionalnosti kojima je zaprećeno da se isele, dok je 20 porodica nasilno izbačeno iz domova, što je takođe deo haške optužnice protiv Vojislava Šešelja.
Istoričar Nikola Samardžić kaže da niko nje bio u stanju kao Šešelj da definiše srpsku politiku čije su žrtve ogromne.
„Šešeljevu politiku u izvesnim segmentima i danas prihvataju i sprovode i naši politički lideri i građanstvo. Ne mislim samo na Karlobag, Ogulin, Karlovac, Viroviticu nego mislim na taj čitav sistem vrednosti, to antizapadno, antiameričko, antidemokratsko, antiliberalno usmerenje. Ja mislim da njegova uverenja intimno deli većina naših političkih lidera i većina našeg građanstva tako da je njemu priridno mesto ponovo u našem političkom sistemu“, kaže Samardžić.
Ostaće zapamćeno i njegovo ležanje ispred džipova koje je koristila stranka kako bi onemogućio policiju da ih oduzme, nemalo puta ga je obezbeđenje iznosilo iz skupštinske sale jer nije hteo da napusti govornicu, mahao je pištoljem na studente. Prolivanje vode u parlamentu bilo je za njega tek sitnica. Često se političkim protivnicima obraćao sa omalovažavajem.
Kolike će biti promene koje bi Šešeljev povratak proizveo na srpskoj političkoj sceni. Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik Politike kaže ne dramatično velike.
“Oduzeće naprednjacima neki procenat glasova, mislim minimalan i povećaće broj glasova Srpske radikalne stranke, ne mislim za neki dramatično bitan procenat ali dovoljno bitan da omogući radikalima da ostanu parlamentarna stranka”, ocenjuje Bujošević.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
