U Beogradu je počelo suđenje vođi desničarskog pokreta “Obraz”, Mladenu Obradoviću, optuženom za organizovanje nereda tokom Parade ponosa 10. oktobra 2010. godine. Obradović je tvrdio da nije kriv, a aktivistima za ljudska prava je u njegovom izlaganju najviše pažnje privuklo uporno pozivanje na pravoslavlje i Srpsku pravoslavnu crkvu.
140 povređenih, velika materijalna šteta i ružna slika koja je iz Srbije poslata u svet - bilans je pokušaja huligana da spreče održavanje Parade ponosa.
Kao kolovođa označen je Mladen Obradović, lider desničarskog pokreta „Obraz“, organizacije poznate po učešću u nasilnim protestima nakon proglašenja nezvisnosti Kosova i hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, prekidanju brojnih tribina i performansa, pretnji homoseksualcima...
U oštrim izjavama, neretko okarakterisanim kao govor mržnje, prednjačio je upravo Obradović.
„U Beogradu nećemo dozvoliti propagiranje nikakvih nakaznih vrednosti kao što je homoseksualizam. Širenje zla u ovom gradu ne može da prođe... Znaju oni vrlo dobro da ih mi čekamo!“, rekao je Obradović tokom jednog skupa „Obraza“.
Ta organizacija, istovremeno se predstavlja kao hrišćanska i veoma bliska Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako je bilo i na prvom pojavljivanju Obradovića pred sudijama, kojima je rekao da oni nisu organizovali nasilje, već molitve u beogradskim crkvama.
"Tačno je da smo bili protiv Parade ponosa, ali zbog moralnih razloga. Mi kao hrišćani nikoga ne mrzimo, pa nismo ni mogli da podstičemo mržnju. Nismo planirali nikakvo nasilje, nego moleban u Vaznesenjskoj crkvi, koja je najbliža mestu održavanja parade, jer smo hteli da do njih dopre molitva i zamiriše tamjan, da čuju zvona i pojanje", rekao je Obradović nakon čitanja optužnice koja ga tereti da je organzovao kretanje i komunikaciju grupa koje su divljale beogradskim ulicama u pokušaju da spreče prijavljeni i odobreni skup.
Njegov branilac, advokat Goran Petronijević, izjavio je da namerava da dokaže da Obradović i „Obraz“, iako su iznosili svoje stavove o LGBT populaciji, nisu i učestvovali u nasilju. Nerede su, kaže, izazvali provokatori.
„Objasnio je svoju ulogu u svemu tome. Svoju nameru i nameru svojih ljudi, da nikada, ni u jednom trenutku, nije bilo nikakvog traga nasilju, razgovora o nasilju, pozivanja na nasilje, niti je nasilje vršeno. Čuli ste i od njega, a nadam se da će se i malo i država time baviti ko to u stvari vrši nasilje na ulicima u takvim trenucima i takvim situacijama... Očigledna je i čudna koincidencija da se na takvim skupovima uvek pojavljuju neke grupe maskiranih za koje niko ne zna ko su. One izvrše akte nasilja, sukobe policiju i demostrante, i posle toga se sklanjaju“, kaže advokat Petronijević.
Zabrinjava pozivanje na Crkvu
Upravo pozivanje Mladena Obradovića i organizacije na čijem je čelu na Pravoslavlje i Srpsku pravoslavnu crkvu, privuklo je najviše pažnje Staši Zajović iz anti-ratne organizacije „Žene u crnom“. Naša sagovornica bila je među retkim aktivistima za ljudska prava, koji su uspeli da uđu u sudnicu Višeg suda u Beogradu.
„Jako je zabrinjavajuća činjenica da se stalno poziva na SPC, da se duhovnost želi prikazati na jedan krajnje licemeran način, jer mi znamo da se radi o jednoj manipulaciji duhovnošću, da se on prikazuje kao neki heroj i žrtva, kao jedan nenasilni, Gandijevski tip, a mi, „Žene u crnom“, obraćale smo se državnim institucijama i imamo dokaze o tome da je Mladen Obradović rukovodio velikim brojem akcija koje su bile uperene protiv nas i organizator nasilja nad nama“, kaže Staša Zajović.
Suđenje Obradoviću i još 13-oro optuženih za nasilničko ponašanje, privuklo je veliku pažnju. Osim porodice i medija, ispred sudnice gurao se veliki broj mladih u jaknama sa obeležjima „Obraza“, pa i natpisima „Srbija Srbima“.
Na mnogim reverima stajao je bedž sa likom Vojsilava Šešelja, a mogle su se videti i javne ličnosti, poznate po protivljenju Paradi ponosa.
Prethodne dane, obeležilo je međutim još nekoliko procesa na kojima se sudilo upravo za nasilništvo, poput paljenje džamije 2004. godine, a pred sud je trebalo da bude izveden i lider još jednog desničarskog pokreta, ali je to odloženo zbog štrajka advokata.
Veliki broj procesa, čiji je cilj sankcionisanje nasilja, Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, vidi kao pozitivan pomak.
„Pozitivno je jer se izgleda nazire da su pravosuđe i tužilaštvo rešili da se neke stvari privedu kraju... Da li je tome doprinelo neko od suđenja koja su bila veoma brza, poput suđenja za ubistvo Brisa Tatona, posle koga pravosuđe više nema opravdanje da govori da suđenje ne može u jednom brzom i kratom vremenskom periodu da bude završeno, to ćemo videti. Ali, dosta toga je na pritisku javnosti, stručne javnosti, organizacija koje se bore protiv nasilja i ovakvih pojava... Videćemo koliko će sve to biti efikasno“, ocenio je Antonijević, pravnik Jukoma.
Ukoliko bude proglašen krivim, vođi „Obraza“, koji je u pritvoru od 10. oktobra 2010. godine, preti kazna i do 12 godina zatvora.
140 povređenih, velika materijalna šteta i ružna slika koja je iz Srbije poslata u svet - bilans je pokušaja huligana da spreče održavanje Parade ponosa.
Kao kolovođa označen je Mladen Obradović, lider desničarskog pokreta „Obraz“, organizacije poznate po učešću u nasilnim protestima nakon proglašenja nezvisnosti Kosova i hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, prekidanju brojnih tribina i performansa, pretnji homoseksualcima...
U oštrim izjavama, neretko okarakterisanim kao govor mržnje, prednjačio je upravo Obradović.
„U Beogradu nećemo dozvoliti propagiranje nikakvih nakaznih vrednosti kao što je homoseksualizam. Širenje zla u ovom gradu ne može da prođe... Znaju oni vrlo dobro da ih mi čekamo!“, rekao je Obradović tokom jednog skupa „Obraza“.
Ta organizacija, istovremeno se predstavlja kao hrišćanska i veoma bliska Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Tako je bilo i na prvom pojavljivanju Obradovića pred sudijama, kojima je rekao da oni nisu organizovali nasilje, već molitve u beogradskim crkvama.
"Tačno je da smo bili protiv Parade ponosa, ali zbog moralnih razloga. Mi kao hrišćani nikoga ne mrzimo, pa nismo ni mogli da podstičemo mržnju. Nismo planirali nikakvo nasilje, nego moleban u Vaznesenjskoj crkvi, koja je najbliža mestu održavanja parade, jer smo hteli da do njih dopre molitva i zamiriše tamjan, da čuju zvona i pojanje", rekao je Obradović nakon čitanja optužnice koja ga tereti da je organzovao kretanje i komunikaciju grupa koje su divljale beogradskim ulicama u pokušaju da spreče prijavljeni i odobreni skup.
Njegov branilac, advokat Goran Petronijević, izjavio je da namerava da dokaže da Obradović i „Obraz“, iako su iznosili svoje stavove o LGBT populaciji, nisu i učestvovali u nasilju. Nerede su, kaže, izazvali provokatori.
„Objasnio je svoju ulogu u svemu tome. Svoju nameru i nameru svojih ljudi, da nikada, ni u jednom trenutku, nije bilo nikakvog traga nasilju, razgovora o nasilju, pozivanja na nasilje, niti je nasilje vršeno. Čuli ste i od njega, a nadam se da će se i malo i država time baviti ko to u stvari vrši nasilje na ulicima u takvim trenucima i takvim situacijama... Očigledna je i čudna koincidencija da se na takvim skupovima uvek pojavljuju neke grupe maskiranih za koje niko ne zna ko su. One izvrše akte nasilja, sukobe policiju i demostrante, i posle toga se sklanjaju“, kaže advokat Petronijević.
Zabrinjava pozivanje na Crkvu
Upravo pozivanje Mladena Obradovića i organizacije na čijem je čelu na Pravoslavlje i Srpsku pravoslavnu crkvu, privuklo je najviše pažnje Staši Zajović iz anti-ratne organizacije „Žene u crnom“. Naša sagovornica bila je među retkim aktivistima za ljudska prava, koji su uspeli da uđu u sudnicu Višeg suda u Beogradu.
„Jako je zabrinjavajuća činjenica da se stalno poziva na SPC, da se duhovnost želi prikazati na jedan krajnje licemeran način, jer mi znamo da se radi o jednoj manipulaciji duhovnošću, da se on prikazuje kao neki heroj i žrtva, kao jedan nenasilni, Gandijevski tip, a mi, „Žene u crnom“, obraćale smo se državnim institucijama i imamo dokaze o tome da je Mladen Obradović rukovodio velikim brojem akcija koje su bile uperene protiv nas i organizator nasilja nad nama“, kaže Staša Zajović.
Veliki broj procesa, čiji je cilj sankcionisanje nasilja, Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, vidi kao pozitivan pomak.
Suđenje Obradoviću i još 13-oro optuženih za nasilničko ponašanje, privuklo je veliku pažnju. Osim porodice i medija, ispred sudnice gurao se veliki broj mladih u jaknama sa obeležjima „Obraza“, pa i natpisima „Srbija Srbima“.
Na mnogim reverima stajao je bedž sa likom Vojsilava Šešelja, a mogle su se videti i javne ličnosti, poznate po protivljenju Paradi ponosa.
Prethodne dane, obeležilo je međutim još nekoliko procesa na kojima se sudilo upravo za nasilništvo, poput paljenje džamije 2004. godine, a pred sud je trebalo da bude izveden i lider još jednog desničarskog pokreta, ali je to odloženo zbog štrajka advokata.
Veliki broj procesa, čiji je cilj sankcionisanje nasilja, Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, vidi kao pozitivan pomak.
„Pozitivno je jer se izgleda nazire da su pravosuđe i tužilaštvo rešili da se neke stvari privedu kraju... Da li je tome doprinelo neko od suđenja koja su bila veoma brza, poput suđenja za ubistvo Brisa Tatona, posle koga pravosuđe više nema opravdanje da govori da suđenje ne može u jednom brzom i kratom vremenskom periodu da bude završeno, to ćemo videti. Ali, dosta toga je na pritisku javnosti, stručne javnosti, organizacija koje se bore protiv nasilja i ovakvih pojava... Videćemo koliko će sve to biti efikasno“, ocenio je Antonijević, pravnik Jukoma.
Ukoliko bude proglašen krivim, vođi „Obraza“, koji je u pritvoru od 10. oktobra 2010. godine, preti kazna i do 12 godina zatvora.
