Srbija preispituje izvoz oružja problematičnim regijama

Kriza na Bliskom istoku otvorila je pitanje sa kojim i kakvim državama Srbija sarađuje u oblasti vojne industrije. Ministarstvo odbrane ove zemlje tvrdi da je prekinulo sve vojne veze sa Gadafijevim režimom koji vrši masovnu odmazdu nad političkim protivnicima, ali nevladine orrganizacije upozoravaju na izvoz oružja u druge države sa autokratskom vlašću.

Nevladina organizacija "Žene u crnom" zatražila je na protestnom skupu u centru Beograda da se prekine sa naoružavanjem pojedinih država Bliskog istoka i severa Afrike, a naročito Libije sa kojom je vojna industrija Srbije u proteklih nekoliko godina ugovorila poslove vredne više od milijardu dolara.

Aktivistkinja ove mirovne organizacije Staša Zajović zatražila je da država Srbija jasno i nedvosmisleno osudi diktatorske i korumpirane režime u ta dva regiona, umesto što ime daje oružje u ruke.

„Ukoliko se neprestano dičimo da nam je izvoz oružja glavna privredna grana, a znamo da se to oružje izvozi u zemlje koje su krvoločni režimi i koji muče svoj narod, da ne govorimo koliko je to sramotno i nečovečno izvoziti oružje u Burmu gde civil ubijaju mirovne aktivistkinje, da se izvozi u Libiju Tunis ili Egipat”, navela je Zajović.

Dvadesetak aktivistkinja i aktivista nosili su transparente "Stop izvozu oružja Libiji" "Srbija izvozi mašineriju smrti", "Za mir u Libiji", "Solidarnost sa nenasilnim pokretom u Libiji" i "Solidarnost sa našim sestrama u Libiji, zemljama Magreba i Bliskog istoka".

"Ja sam i emotivno vezana za Magreb i prosto znajući da naša država izvozi oružje dole, želim da na taj momenat skrenemo pažnju jer ovim oružjem iz Srbije ubija se nedužan narod”, kaže jedna od naših sagovornica koja je učestvovala u protestu tražeći tražeći, sa ostalim protestantima, da Srbija strogo poštuje rezoluciju UN kojom se uvode sankcije libijskom režimu.

U Ministarstvu odbrane Srbije za RSE je rečeno da su zbog sukoba u Libiji koje su dovele do masovnih žrtava suspendovane sve zajedničke aktivnosti. S druge strane, nedavno je obznanjeno da je sklopljen ugovor od 400 miliona dolara za izgradnju tri vojne fabrike na severu Afrike.

U Skupštinskom odboru za odbranu i bezbednost smatraju da svaki izvoz oružja koje bi moglo da se upotrebi protiv civila bilo koje zemlje mora da se obustavi. Jedan od funkcionera Srpskog pokreta obnove, jedne od članica vladajuće koalicije.

„Mislim da svakako treba da sprečimo izvoz našeg oružja koje bi moglo biti upotrebljeno protiv civila zbog opstanka diktatora na vlasti. Inače veoma složena procedura za izdavanje svih potrebnih dozvola donosi se u nekoliko ministarstava. Sigurno je da će i Ministarstvo spoljnih poslova morati da preispita sve dosadašnje saglasnosti na osnovu novih informacija i činjenica koje dolaze iz zemalja gde se dešavaju oružani sukobi”, kaže Aleksandar Čotrić.

Tokom 2007. godine Srbija je izvezla naoružanja i opreme u vrednosti 75 miliona dolara, 2008. godine je prodaja porasla na 183 miliona, 2009. je dosegla 246 miliona, da bi se u 2010. godine popela na 247 miliona dolara. Postavlja se pitanje da li će državni organi, koji su nastavili da održavaju veze koje je miloševićevska Srbija uspostavila sa autokratskim režimima, biti prinuđene da poštuju međunarodne obaveze na embargo ukoliko se ustanove teške povrede međunarodnih prava i konvencija u kriznim izvoznim područjima.

Stopirani veliki poslovi

Bojan Dimitrijević nekadašnji pomoćnik ministra odbrane veruje da će Srbija morati nešto da promeni u dosadašnjoj praksi.

"Verovatno će sačekati razrešenje političkog problema u Libiji. U principu srpska namenska industrija i jeste okrenuta ka ovim tržištima i to su joj jedina perspektivna tržišta. To je reklo bi se neka” datost” srpske odbrambene industrije. Koliko ja znam tim projektima inače se nije daleko odmaklo u realizaciji i postoji određeni nivo saradnje koji u ovom trenutku može da bude stavljen na „stend baj”," kaže Dimitrijević.

Mada su neki protivnici Gadafijevog režima iz Libije tvrdili da u sukobi učestvuju i srpski piloti, Ministarstvo odbrane Srbije to negira. Vojni analitičar Aleksandar Radić upozorava da Srbija ne sme da krši međunarodne standarde, bez obzira što vojna industrija u izvozu oružja vidi ekonomski interes.

“I u takvim okolnostima nezamisliv je nastavak trgovine sa Libijom bez obzira što je to zemlja sa kojom još od početka sedamdesetih bila „vredan i stalan klijent” bivše Jugoslavije”, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

Iako Libija više nije glavni vojni partner Srbije, kao sedamdesetih godina prošlog veka, i dalje je ostala jedan od glavnih partnera u vojnoj saradnji. Tako je bila dogovorena saradnja na izgradnji vojne bolnice u Libiji, koja bi bila ekvivalent Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Srbija bi, tvrdi naš sagovornik osim u izgradnju, bila uključena i u opremanje bolnice i obuku kadrova.

Aleksandar Radić otkriva i da je razmatrana i mogućnost snabdevanja libijske armije pešadijskim naoružanjem koje se proizvodi u Srbiji, ali da su svi ti poslovi sada stopirani.

„U ovom trenutku su najveći gubitak poslovi koji su bili u izgledu. Bilo je i prethodnih godina poslova ali oni nisu bili velike vrednosti. Reč je remontu vojnih aviona „Galeb”, održavanje tih aviona. Poslova koji su vezani za školovanje. Dvadeset libijskih pilota je trebalo da „probije led” i da ponovo dođe na obuku. U izgledu su bili mnogo veći poslovi „teški” nekoliko stotina miliona dolara i to sada dolazi pod pitanje”, zaključuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

Potpredsednik Vlade Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija ne želi da se meša u unutrašnja pitanja Libije i da bivši predsednik SRJ Zoran Lilić koji je boravio u Libiji ovog vikenda nije zastupao državne stavove Srbije.