Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić podneo je
ostavku, potvrđeno je u njegovoj stranci G17 plus. Nekolio sati ranije, premijer Mirko Cvetković, parlamentu je i zvanično uputio zahtev za rezrešenje Dinkića, a o tome je trebalo da se raspravlja na prvoj narednoj sednici.
U obrazloženju, Dinkić je naveo da je jedan od razloga za podnošenje ostavke, želja da ubrza postupak svog izlaska iz vlade i da ne bi opterećivao rad Skupštine, u kojoj će najverovatnije nastaviti karijeru. Kakav god ishod krize u koju je vlada zapala bio, analitičari procenjuju da su odnosi u koaliciji ozbiljno narušeni, a da će se njihovo međusobno nepoverenje preliti i na građane kada naredni put izađu na birališta.
Zahtev za smenu Mlađana Dinkića sa čela ministarstva ekonomije i pozicije potpredsednika Vlade, manje je šokirala njegove kolege iz G17 plus od kritika koje je premijer Mirko Cvetković izneo na njegov rad, optuživši ga za visoku nezaposlenost u zemlji, uprkos značajnim budžetskim sredstvima koja su u te svrhe uložena.
Nakon svega što je rečeno i učinjeno na relaciji glavne vladajuće Demokratske stranke i njihovog partnera G17, postavlja se pitanje da li će i kako moći da nastave saradnju, jer G17, kako stvari trenutno stoje, do daljeg ostaje u vladi.
Željko Ivanji, foto: Vesna Anđić
„Teško je u ovom trenutku reći da li će ta sardanja biti nadalje dobra, imajući u vidu da su izjave premijera za nas iznenađenje... Zapravo je optužio Mlađana Dinkića za nezaposlenost, što je potpuno smešno i prosto neverovatno da to kaže jedan premijer, to je potpuno netačan podatak. To je ono, dakle, što je svakako zabrinjavajuće. Naravno da je postojala i opcija da Vlada dalje ne nastavi sa radom i da padne ali, prosto mi nismo mogli da dozvolimo da vlada padne, jer ne bi želeli da Srbiju gurnemo u zagrljaj Tomislava Nikolića“, rekao nam je poslanik G17 Željko Ivanji.
Nepoverljivi su i u DS-u. Poslanik i član izvršnog odbora demokrata Srđan Milivojević, kaže da, šta god se dogodilo, njihova namera ostaje ostvarivanje punog mandata i zacrtanih ciljeva.
„Vlada Srbije formirana je oko zajedničkih principa oko kojih su se složile sve stranke koje su tada učestvovale u formiranju vlade. Svako ko želi da odstupi od tih pet principa, to može da uradi u bilo kom trenutku, ali će onda snositi konsekvence pred biračima. Ono što je važno napomenuti kada je reč o budućim onosima jeste da DS ima nameru da ostvari zacrtane ciljeve i pun mandata i da pokaže da smo sposobni da u zemlji održimo stabilnost i da ni jedan pojedinac i ni jedna politička stranka nisu jači od interesa države“, kaže Milivojević.
Zahtevu za smenu Mlađana Dinkića, prethodila je u dva dana dva puta izneta ocena da vlada nema autoritet i kritika da premijer Cvetković nema autonomiju u vođenju vlade, odnosno, da su svi konci vlasti u rukama predsednika Borisa Tadića.
Borba za političke poene
Lider trećeg koalicionog partnera, Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, smatra da arsenal teških reči koje su prethodnih dana razmenjene u vrhu koalicije, šalje lošu sliku o Vladi. Ipak dodaje da za sada nema potrebe za održavanjem izbora, a da rekonstrukcija koju očekuje narednih nedelja, nema direktne veze sa Dinkićevom smenom.
„Ovde je suština da li državni organi Srbije funkcionišu. Dok oni funkcionišu i dok postoji parlamentarna većina, nema formalnih razloga za održavanje bilo kakvih vandrednih izbora“, rekao je Dačić.
Kakav god ishod bio, politički analitičar Slobodan Vučetić procenjuje da su poslednja dešavanja, u svakom slučaju destabilizovala vladu, a da je Boris Tadić, kao lider najveće vladajuće partije, propustio priliku da predupredi takav razvoj događaja.
„Moglo se i trebalo pokušati da se povede razgovor, povodom zahteva G17 da se izvrši radikalna obnova vlade, a, ako taj razgovor ne bi uspeo, onda bi došlo do raspleta koji bi bio manje iznenađenje. Odjednom, čujemo ocenu premijera Cvetkovića da bi Dinkića zadesila ista sudbina i da se razgovaralo o radu vlade u okviru razgovora o rekonstrukciji, jer, navodno, on nije uspešan ministar. To nikada ranije nije rekao, a drugo, pre mesec i po dana, u sred žestokih rasprava o potrebi rekonstrukcije vlade, Cvetković je rekao da njegova vlada radi skladno, da radi dobro i da tim koji pobeđuje ne treba menjati“, ocenio je Vučetić.
Nakon zahteva za smenu Dinkića, nameće se i pitanje da li je potezom premijera „odvrnut ventil“ usled unutar koalicionih tenizija, čime je kriza prevaziđena ili je pak načinjen korak ka prevremenim izborima. Glavni urednik politike, Dragan Bujošević, veruje da vlada trenutno ne želi izbore.
„Pokušaće da izbore pomere što bliže onom roku kada su redovni. To će pokušati da urade, a koliko u tome mogu da uspeju, to ćemo videti. Ono čime će dokazivati da ne treba sada da bude izbora, jeste raposred na putu ka EU, a koji treba ispuniti u ovoj godini i to će biti glavni argument . Da li će vlada sada prodisati novim plućima, verovatno da hoće. Šanse za to su, pretpostavljam, pola-pola. Jer, posle ovoga će morati da spadnu tenzije i optuživanja i stvarno mislim da će u roku od dve nedelje Mirko Cvetković izaći sa spiskom onih ministara koji to više neće biti“, smatra glavni urednik Politike.
Postavlja se pitanje kako bi nepoverenje koje međusobno iskazuju članovi vladajuće koalicije, moglo da se odrazi na birače. Direktorka istraživanja Ipsos Strateškog marketinga, Svetlana Logar, ukazuje da iskustvo i brojna istraživanja javnog mnjenja, pokazuju da su najveći padovi poverenja građana u vlade, beleženi upravo kada nesuglasice postanu javne.
„Građani očekuju da se vlada bavi problemima, da se bavi državom, građanima... pogotovo u situaciji kada je zaista velika kriza, kao što je u ovom trenutku, građani u potpunosti gube poverenje, jer je njihov doživljaj uglavnom bio uvek u takvim situacijama da je to borba za političke poene, pogotovo kada se to dešava ovako u vreme za koje možemo, i ako vlada opstane do kraja mandata, da jeste predizborna godina. Mogu istorijski da vam navedem da je Demokratska opozicija Srbije, koja je imala neverovatnu popularnost kod građana, prvi pad imala kada je bila prva otvorena nesuglasica između Zorana Đinđića i Vojsilava Koštunice oko hapšenja Slobodana Miloševića“, ocenila je Svetlana Logar.
ostavku, potvrđeno je u njegovoj stranci G17 plus. Nekolio sati ranije, premijer Mirko Cvetković, parlamentu je i zvanično uputio zahtev za rezrešenje Dinkića, a o tome je trebalo da se raspravlja na prvoj narednoj sednici.
U obrazloženju, Dinkić je naveo da je jedan od razloga za podnošenje ostavke, želja da ubrza postupak svog izlaska iz vlade i da ne bi opterećivao rad Skupštine, u kojoj će najverovatnije nastaviti karijeru. Kakav god ishod krize u koju je vlada zapala bio, analitičari procenjuju da su odnosi u koaliciji ozbiljno narušeni, a da će se njihovo međusobno nepoverenje preliti i na građane kada naredni put izađu na birališta.
Zahtev za smenu Mlađana Dinkića sa čela ministarstva ekonomije i pozicije potpredsednika Vlade, manje je šokirala njegove kolege iz G17 plus od kritika koje je premijer Mirko Cvetković izneo na njegov rad, optuživši ga za visoku nezaposlenost u zemlji, uprkos značajnim budžetskim sredstvima koja su u te svrhe uložena.
Nakon svega što je rečeno i učinjeno na relaciji glavne vladajuće Demokratske stranke i njihovog partnera G17, postavlja se pitanje da li će i kako moći da nastave saradnju, jer G17, kako stvari trenutno stoje, do daljeg ostaje u vladi.
„Teško je u ovom trenutku reći da li će ta sardanja biti nadalje dobra, imajući u vidu da su izjave premijera za nas iznenađenje... Zapravo je optužio Mlađana Dinkića za nezaposlenost, što je potpuno smešno i prosto neverovatno da to kaže jedan premijer, to je potpuno netačan podatak. To je ono, dakle, što je svakako zabrinjavajuće. Naravno da je postojala i opcija da Vlada dalje ne nastavi sa radom i da padne ali, prosto mi nismo mogli da dozvolimo da vlada padne, jer ne bi želeli da Srbiju gurnemo u zagrljaj Tomislava Nikolića“, rekao nam je poslanik G17 Željko Ivanji.
Nepoverljivi su i u DS-u. Poslanik i član izvršnog odbora demokrata Srđan Milivojević, kaže da, šta god se dogodilo, njihova namera ostaje ostvarivanje punog mandata i zacrtanih ciljeva.
„Vlada Srbije formirana je oko zajedničkih principa oko kojih su se složile sve stranke koje su tada učestvovale u formiranju vlade. Svako ko želi da odstupi od tih pet principa, to može da uradi u bilo kom trenutku, ali će onda snositi konsekvence pred biračima. Ono što je važno napomenuti kada je reč o budućim onosima jeste da DS ima nameru da ostvari zacrtane ciljeve i pun mandata i da pokaže da smo sposobni da u zemlji održimo stabilnost i da ni jedan pojedinac i ni jedna politička stranka nisu jači od interesa države“, kaže Milivojević.
Zahtevu za smenu Mlađana Dinkića, prethodila je u dva dana dva puta izneta ocena da vlada nema autoritet i kritika da premijer Cvetković nema autonomiju u vođenju vlade, odnosno, da su svi konci vlasti u rukama predsednika Borisa Tadića.
Borba za političke poene
Lider trećeg koalicionog partnera, Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, smatra da arsenal teških reči koje su prethodnih dana razmenjene u vrhu koalicije, šalje lošu sliku o Vladi. Ipak dodaje da za sada nema potrebe za održavanjem izbora, a da rekonstrukcija koju očekuje narednih nedelja, nema direktne veze sa Dinkićevom smenom.
„Ovde je suština da li državni organi Srbije funkcionišu. Dok oni funkcionišu i dok postoji parlamentarna većina, nema formalnih razloga za održavanje bilo kakvih vandrednih izbora“, rekao je Dačić.
Kakav god ishod bio, politički analitičar Slobodan Vučetić procenjuje da su poslednja dešavanja, u svakom slučaju destabilizovala vladu, a da je Boris Tadić, kao lider najveće vladajuće partije, propustio priliku da predupredi takav razvoj događaja.
„Moglo se i trebalo pokušati da se povede razgovor, povodom zahteva G17 da se izvrši radikalna obnova vlade, a, ako taj razgovor ne bi uspeo, onda bi došlo do raspleta koji bi bio manje iznenađenje. Odjednom, čujemo ocenu premijera Cvetkovića da bi Dinkića zadesila ista sudbina i da se razgovaralo o radu vlade u okviru razgovora o rekonstrukciji, jer, navodno, on nije uspešan ministar. To nikada ranije nije rekao, a drugo, pre mesec i po dana, u sred žestokih rasprava o potrebi rekonstrukcije vlade, Cvetković je rekao da njegova vlada radi skladno, da radi dobro i da tim koji pobeđuje ne treba menjati“, ocenio je Vučetić.
Bujošević: Posle ovoga će morati da spadnu tenzije i optuživanja i stvarno mislim da će u roku od dve nedelje Mirko Cvetković izaći sa spiskom onih ministara koji to više neće biti.
Nakon zahteva za smenu Dinkića, nameće se i pitanje da li je potezom premijera „odvrnut ventil“ usled unutar koalicionih tenizija, čime je kriza prevaziđena ili je pak načinjen korak ka prevremenim izborima. Glavni urednik politike, Dragan Bujošević, veruje da vlada trenutno ne želi izbore.
„Pokušaće da izbore pomere što bliže onom roku kada su redovni. To će pokušati da urade, a koliko u tome mogu da uspeju, to ćemo videti. Ono čime će dokazivati da ne treba sada da bude izbora, jeste raposred na putu ka EU, a koji treba ispuniti u ovoj godini i to će biti glavni argument . Da li će vlada sada prodisati novim plućima, verovatno da hoće. Šanse za to su, pretpostavljam, pola-pola. Jer, posle ovoga će morati da spadnu tenzije i optuživanja i stvarno mislim da će u roku od dve nedelje Mirko Cvetković izaći sa spiskom onih ministara koji to više neće biti“, smatra glavni urednik Politike.
Postavlja se pitanje kako bi nepoverenje koje međusobno iskazuju članovi vladajuće koalicije, moglo da se odrazi na birače. Direktorka istraživanja Ipsos Strateškog marketinga, Svetlana Logar, ukazuje da iskustvo i brojna istraživanja javnog mnjenja, pokazuju da su najveći padovi poverenja građana u vlade, beleženi upravo kada nesuglasice postanu javne.
„Građani očekuju da se vlada bavi problemima, da se bavi državom, građanima... pogotovo u situaciji kada je zaista velika kriza, kao što je u ovom trenutku, građani u potpunosti gube poverenje, jer je njihov doživljaj uglavnom bio uvek u takvim situacijama da je to borba za političke poene, pogotovo kada se to dešava ovako u vreme za koje možemo, i ako vlada opstane do kraja mandata, da jeste predizborna godina. Mogu istorijski da vam navedem da je Demokratska opozicija Srbije, koja je imala neverovatnu popularnost kod građana, prvi pad imala kada je bila prva otvorena nesuglasica između Zorana Đinđića i Vojsilava Koštunice oko hapšenja Slobodana Miloševića“, ocenila je Svetlana Logar.