Svi srpski funkcioneri koji su postali imućniji bar za iznos viši od godišnje prosečne plate moraju o tome da obaveste Agenciju za borbu protiv korupcije. Taj rok je istekao, a Agencija je zagušena prijavama promena u imovinskim kartama funkcionera jer su mnogi čekali poslednji dan da svoju zakonsku obavezu izmire.
Ono što je od privrede u Srbiji još ostalo – grca u krizi i nelikvidnosti. Oko 16.000 preduzeća otišlo je u stečaj, a 63.000 firmi ima blokirane račune. Sasvim je, međutim, drugačija slika u politici, pa neka neko kaže da politička partija i funkcija nije najbolje preduzeće u neuređenom partokratskom raju zvanom Srbija. Za samo godinu dana, više od 2000 srpskih političara uvećalo je svoj imetak za više od 3800 evra, koliko iznosi prosečna godišnja plata u zemlji.
Profesora Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije, stoga pitamo da li je politika u Srbiji unosan biznis.
“Politika kod nas jeste unosan biznis. Često, nažalost, vidimo da se lični ili grupni interesi predstavljaju kao opšti, a posledica toga je da pojedini političari stiču velike koristi i bogatstva, pa čak i nešto što se može nazvati luksuzom”, kaže Čupić.
Da je politika u Srbiji najunosniji biznis smatra i beogradski vox populi:
“Unosan je bisnis, naravno, inače se politikom ne bi ni bavili. – Mislim da jeste jer vidim da svi političari imaju velike firme i da oni upravljaju ovim gradom i ovom državom. – Oni najbolje zarađuju. – Naši političari zarađuju previše. – Politika je njim OK biznis, a vama i meni – kako bog da”.
Ukoliko bude stekla opravdane sumnje u legalnost povećanja imetka funkcionera, Agencija će alarmirati državne organe – poresku upravu i Specijalno tužilaštvo, od kojih će tražiti da ispitaju ispunjavanje poreskih obaveza, odnosno, porekla tog uvećanog imetka. Razume se, kaže Čedomir Čupić, da će Agencija i nadzirati tu aktivnost ovlašćenih državnih organa.
Kvarna politička klasa
Uprkos obavezama koje nalaže Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo je i političara koji su se o njih oglušili, a među njima čak i ministara i poslanika, kaže Čupić. Sa Agencijom, međutim, izgleda da nema šale. Dokaz je činjenica da je ona već ranije pokrenula prekršajni postupak protiv potpredsednika vlade Božidara đelića i ministra Olivera Dulića jer nisu preneli upravljačka prava u svojim preduzećima u zakonskom roku od 30 dana od izbora na funkciju.
Prekršajne prijave Agencija je iz istih razloga napisala i protiv dvojice poslanika – Čedomira Jovanovića i Dragana Todorovića. Todorović je propust priznao, dok je Jovanović u saopštenju demantovao navode Agencije da nije poslao dokaz o prenosu upravljačkih prava u svom preduzeću na nevezano lice. Čupić, međutim, tvrdi:
Obaveštenje Agencije za borbu protiv korupcije o obavezi prijavljivanja imovine
„To nije poslato, prema tome – ta tvrdnja nije tačna. U Agenciji je to i provereno. Uzgred, bismo čak mogli imati i neke dodatne probleme vezane za način na koji nam se telefonom obraćala njegova (Jovanovićeva) advokatska kancelarija. Agencija nikome telefonom ne daje podatke, pa ni funkcionerima. Svaki funkcioner mora da dođe i da mu se u Agenciji pokaže izveštaj. S obzirom da je izveštaj materijalni dokument, funkcioner o kome je reč video bi da ne postoji papir za koji on tvrdi da je poslat. Nije dovoljno samo da vi Agenciji napišete da ste preneli upravljačka prava; vi to, razume se, morate i materijalno dokazati. Dakle, njihove izjave bez dokumenata ništa ne znače. A pošto je Jovanovićeva advokatska kancelarija reagovala na jedan vrlo neprimeren način, tu se mogu dogoditi i neki drugi postupci. Ja stoga opominjem javno sve funkcionere da ne pokušavaju da vrše bilo kakav pritisak na ljude iz Agencije jer je to krivično delo“, opominje Čupić.
Građani Srbije odavno su shvatili da su oni koje do juče pas nije imao za šta da ujede, što bi se narodski reklo, nakon samo nekoliko godina političke sinekure, stekli ogromne imetke. Otuda čak i neki ozbiljni analitičari smatraju da bi politikom trebalo da se bave ljudi koji su već materijalno ostvareni jer bi tako bili mnogo manje koruptibilni, odnosno, građani mnogo manje okradani.
Nisko poverenje koje građani imaju u političku klasu najsnažniji je dokaz je da se u partokratskom srpskom društvu ulazak u politiku i zadobijanje političke funkcije bogato, ali nelegalno, kapitalizuju, kaže za radio Slobodna Evropa i sociolog Srećko Mihajlović.
“U svakom neuređenom društvu – a Srbija je neuređeno društvo – politika predstavlja dobar put za sticanje ne samo karijere, već i materijalnih dobara. Da nije tako, svakako ne bismo imali ovoliku jagmu za političkim funkcijama. Faktički, svaki partokratski režim – a naš to jeste – omogućava svima onima koji se nađu na dobitničkim mestima da kapitalizuju svoju funkciju na način koji nije niti legalan niti legitiman. Pritom, oni su u takvoj poziciji da mogu legalnost da zaobiđu, ali ostaje problem legitimnosti i to građani sankcionišu. Najbolje se to vidi na osnovu niskog poverenja koje građani Srbije imaju u političku klasu. Sa izuzetkom Predsednika Republike, sve ostale političke institucije i organizacije uživaju veoma nisko poverenje građana, a osnovni razlog je činjenica da nam je politička klasa korumpirana, odnosno, kvarna, što je klasično značenje reči ‘koruptivna’”, ocenjuje Mihajlović.
Ono što je od privrede u Srbiji još ostalo – grca u krizi i nelikvidnosti. Oko 16.000 preduzeća otišlo je u stečaj, a 63.000 firmi ima blokirane račune. Sasvim je, međutim, drugačija slika u politici, pa neka neko kaže da politička partija i funkcija nije najbolje preduzeće u neuređenom partokratskom raju zvanom Srbija. Za samo godinu dana, više od 2000 srpskih političara uvećalo je svoj imetak za više od 3800 evra, koliko iznosi prosečna godišnja plata u zemlji.
Profesora Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije, stoga pitamo da li je politika u Srbiji unosan biznis.
Čupić: Politika kod nas jeste unosan biznis. Često, nažalost, vidimo da se lični ili grupni interesi predstavljaju kao opšti, a posledica toga je da pojedini političari stiču velike koristi i bogatstva.
“Politika kod nas jeste unosan biznis. Često, nažalost, vidimo da se lični ili grupni interesi predstavljaju kao opšti, a posledica toga je da pojedini političari stiču velike koristi i bogatstva, pa čak i nešto što se može nazvati luksuzom”, kaže Čupić.
Da je politika u Srbiji najunosniji biznis smatra i beogradski vox populi:
“Unosan je bisnis, naravno, inače se politikom ne bi ni bavili. – Mislim da jeste jer vidim da svi političari imaju velike firme i da oni upravljaju ovim gradom i ovom državom. – Oni najbolje zarađuju. – Naši političari zarađuju previše. – Politika je njim OK biznis, a vama i meni – kako bog da”.
Ukoliko bude stekla opravdane sumnje u legalnost povećanja imetka funkcionera, Agencija će alarmirati državne organe – poresku upravu i Specijalno tužilaštvo, od kojih će tražiti da ispitaju ispunjavanje poreskih obaveza, odnosno, porekla tog uvećanog imetka. Razume se, kaže Čedomir Čupić, da će Agencija i nadzirati tu aktivnost ovlašćenih državnih organa.
Kvarna politička klasa
Uprkos obavezama koje nalaže Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo je i političara koji su se o njih oglušili, a među njima čak i ministara i poslanika, kaže Čupić. Sa Agencijom, međutim, izgleda da nema šale. Dokaz je činjenica da je ona već ranije pokrenula prekršajni postupak protiv potpredsednika vlade Božidara đelića i ministra Olivera Dulića jer nisu preneli upravljačka prava u svojim preduzećima u zakonskom roku od 30 dana od izbora na funkciju.
Prekršajne prijave Agencija je iz istih razloga napisala i protiv dvojice poslanika – Čedomira Jovanovića i Dragana Todorovića. Todorović je propust priznao, dok je Jovanović u saopštenju demantovao navode Agencije da nije poslao dokaz o prenosu upravljačkih prava u svom preduzeću na nevezano lice. Čupić, međutim, tvrdi:
„To nije poslato, prema tome – ta tvrdnja nije tačna. U Agenciji je to i provereno. Uzgred, bismo čak mogli imati i neke dodatne probleme vezane za način na koji nam se telefonom obraćala njegova (Jovanovićeva) advokatska kancelarija. Agencija nikome telefonom ne daje podatke, pa ni funkcionerima. Svaki funkcioner mora da dođe i da mu se u Agenciji pokaže izveštaj. S obzirom da je izveštaj materijalni dokument, funkcioner o kome je reč video bi da ne postoji papir za koji on tvrdi da je poslat. Nije dovoljno samo da vi Agenciji napišete da ste preneli upravljačka prava; vi to, razume se, morate i materijalno dokazati. Dakle, njihove izjave bez dokumenata ništa ne znače. A pošto je Jovanovićeva advokatska kancelarija reagovala na jedan vrlo neprimeren način, tu se mogu dogoditi i neki drugi postupci. Ja stoga opominjem javno sve funkcionere da ne pokušavaju da vrše bilo kakav pritisak na ljude iz Agencije jer je to krivično delo“, opominje Čupić.
Građani Srbije odavno su shvatili da su oni koje do juče pas nije imao za šta da ujede, što bi se narodski reklo, nakon samo nekoliko godina političke sinekure, stekli ogromne imetke. Otuda čak i neki ozbiljni analitičari smatraju da bi politikom trebalo da se bave ljudi koji su već materijalno ostvareni jer bi tako bili mnogo manje koruptibilni, odnosno, građani mnogo manje okradani.
Nisko poverenje koje građani imaju u političku klasu najsnažniji je dokaz je da se u partokratskom srpskom društvu ulazak u politiku i zadobijanje političke funkcije bogato, ali nelegalno, kapitalizuju, kaže za radio Slobodna Evropa i sociolog Srećko Mihajlović.
“U svakom neuređenom društvu – a Srbija je neuređeno društvo – politika predstavlja dobar put za sticanje ne samo karijere, već i materijalnih dobara. Da nije tako, svakako ne bismo imali ovoliku jagmu za političkim funkcijama. Faktički, svaki partokratski režim – a naš to jeste – omogućava svima onima koji se nađu na dobitničkim mestima da kapitalizuju svoju funkciju na način koji nije niti legalan niti legitiman. Pritom, oni su u takvoj poziciji da mogu legalnost da zaobiđu, ali ostaje problem legitimnosti i to građani sankcionišu. Najbolje se to vidi na osnovu niskog poverenja koje građani Srbije imaju u političku klasu. Sa izuzetkom Predsednika Republike, sve ostale političke institucije i organizacije uživaju veoma nisko poverenje građana, a osnovni razlog je činjenica da nam je politička klasa korumpirana, odnosno, kvarna, što je klasično značenje reči ‘koruptivna’”, ocenjuje Mihajlović.