Anti-vladini prosvjedi u Egiptu
Demonstracije protiv Hosnija Mubaraka 25. siječanj 2011.
Dragan Štavljanin
U Egiptu građani treći dan protestuju protiv 30-to godišnje vladavine Hosnija Mubaraka. Zbog policijske represije, jača nezadovoljstvo naroda.
Demonstranti su se okupili danas u prestonici Kairu i gradu Suec. Bezbednosne službe saopštavaju da je od utorka, kada su počeli protesti, uhapšeno hiljadu demonstranata, od toga je 40 optuženo za pokušaj zbacivanja režima.
Policija je juče zabranila proteste, međutim, demonstranti prkose odluci vlasti.
Danas je manje građana na ulicama, ali raste njihovo nezadovoljstvo zbog represije vlasti koja nastoji da ograniči komunikaciju mobilnim telefonima kao i preko društvenih mreža Twiter i Facebook – a što demonstranti koriste da se pregrupišu kada ih policija potisne.
Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa kaže da su arapski građani gnevni i frustrirani.
U međuvremenu, zabranjena "Muslimanska braća" – glavna opoziciona grupacija koja se do sada uzdržavala da podrži demonstracije – pozvala je svoje članove da u petak masovno izađu na ulice nakon molitve.
To može biti kritičan moment za proteste koji su očito inspirisani revoltom u Tunisu početkom ovog meseca. Zbivanja u Egiptu privukla su pažnju i učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa, koji je bio 10 godina šef egipatske diplomatije u vreme vladavine Hosnija Mubaraka, kaže da su arapski građani gnevni i frustrirani.
"U tome je stvar. Dakle, ova igra se zove – reforme", kaže on.
Amerika veruje u promene
Bivši šef službe bezbednosti Saudijske Arabije Turki al-Fejsal, ističe da čak i pojedini egipatski zvaničnici priznaju da je njihovo društvo u previranju.
"Situacija u Egiptu se menja i ostaje da se vidi da li lideri mogu da prepoznaju i nadoknade, ono čemu teži stanovništvo", kaže on.
U međuvremenu, očekuje se da pobornik reformi Mohamed El Baradej, dobitnik Nobelove nagrade za mir i doskorašnji šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, dođe danas iz Beča u Egipat.
Državna sekretarka Hilari Klinton kaže Amerika veruje u moć promene.
"Čvrsto verujemo da egipatska vlada ima šansu u ovom trenutku da sprovede političke, ekonomske i društvene reforme kako bi uvažila legitimne potrebe i interese svog stanovništva", kaže ona.
Vašington traži od egipatskih vlasti da prekine blokadu mobilne telefonije i komunikaciju preko društvenih mreža, a što je bitno za delovanje demonstranata.
Egipćani koji su proteklih dana protestovali na ulicama Kaira nisu tražili samo okončanje trodecenijske vladavine predsednika Hosnija Mubaraka, već su nastojali i da onemoguće njegovog sina Gamala da prezume položaj, ocenjuje "Fajnenšal tajms".
Sinovi i žene naslednici
Za Egipćane i mnoge druge Arape, sklonost ka prenošenju političkog položaja sa oca na sina predstavlja najveću uvredu, ističe ovaj list, podsećajući da je tu praksu prvi uspešno sproveo sirijski predsednik Hafez el Asad, ustoličenjem sina Bašira 2000. godine.
U Tunisu se verovalo da svrgnuti predsednik Ben Ali nastoji da za naslednika dovede suprugu Lejlu, koju ogromna većina njegovih sunarodnika duboko prezire.
U Jemenu, gde su takođe izbile demonstracije, predsednik Saleh - koji je na položaju duže i od Hosnija Mubaraka - za naslednika je odredio jednog od sinova.
Libijski lider Gadafi za naslednika izgleda priprema dvojicu sinova, među kojima se vodi oštra bitka.
Analitičari, međutim, procenjuju da je dinastička smena u vrhu vlasti posle Tunisa i Egipta gotovo nemoguća, navodi "Fajnenšal tajms".
"Gardijan" podseća da su poslednji veliki protesti u Egiptu održani pre 34 godine, kada je tadašnji predsednik Anvar el Sadat odlučio da ukine subvencije na hranu i gorivo, ali je posle trodnevnih žestokih protesta, vlada bila prisiljena da poništi odluku.
Predsednik Mubarak je mnogo puta politički preživeo, ali ako je zaista politički realista kako ga opisuje američki ambasador u depešama procurelim na Vikiliksu, verovatno uviđa da je vreme za penziju, ocenjuje "Gardijan".