Rekonstrukcija Vlade Srbije postala je kao roman u nastavcima i ima je samo u medijima. Ukoliko je bude bilo u stvarnosti niko ne očekuje da će ona biti radikalna i ispuniti obećanja s početka priče o rezu sa 27 na 15 ministarstava.
Kao priča kojoj se kraj ne nazire, tako je i rekonstrukcija Vlade Srbije, mesecima aktuelna a nikako da se dogodi. To potvrđuje i vicepremijer Ivica Dačić koji je sa svojim kolegama prinuđen na svakodnevna suočavanja sa novinarima na ovu temu.
"To se sada pretvara u jedan roman sa nastavcima. Mi nismo protiv toga ali hajde konačno da mi neko predloži nešto konkretno“, poručio je Dačić nedavno.
Iako više niko ne može da se seti kada je tačno pokrenuta ideja o rekonstrukciji vlade od pukih nagađanja nije se dalje odmaklo, zvanični razgovori koalicionih partnera nisu ni započeti. Oni koji su se nje pribojavili možda mogu da odahnu.
Predsednik države Boris Tadić je sa početkom Nove godine samo pojačao i ranije primetnu dozu rezervisanosti prema ovom projektu.
"Potrebno je da se sasvim mirno i trezveno razmisli, imajući u vidu naša predizborna obećanja, da li treba izvršiti rekonstrukciju ili treba imati neka druga rešenja“, rekao je Tadić.
Opozicija, već poslovično sumnjiva prema namerama vlasti, ne veruje u njenu spremnost da nešto menja.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika najjače opozicione Srpske napredne stranke kaže za RSE da su „ljudi siti takvih marketinških trikova“.
„Ljudi jednostavno žele promene u Srbiji, žele drugačiju vlast. Smešno je u da poslednjoj godini vladavine pravite rekonstrukciju i tobožnje promene da biste se dodvorili građanima“, kaže on.
Zašto je tako teško promeniti ministre u Srbiji možda najbolje dočarava profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković koji kaže da ima osećaj da su celu priču kada je krenula pre godinu dana mediji spinovali.
"Oni nisu bili spremni, onda je krenula jaka argumentacija da je Srbiji sasvim dovoljno negde između 15 i 19 ministarstava gledajući komparativno. I onda su se oni upecali u to zato zato što su svima nešto oduzeli, prelazeći na novu strategiju koja je u velikoj meri strategija štednje ne mogu sebe da izuzmu iz toga“, objašnjava profesor Stojiljković.
Za razliku od G 17 plus koji traži radikalnu rekonstrukciju, Srpskog pokreta obnove ili Rasima Ljajića koji su spremni da se odreknu svog resora, uz socijaliste poput Milutina Mrkonjića koji misli da tim koji pobeđuje ne treba menjati, i lideri Lige socijaldemokrata Vojvodine i Jedinstvene Srbije Nenad Čanak i Dragan Marković Palma kritikuju najavu rekonstrukcije.
I pored disonantnih tonova politikolog Zoran Stojiljković ipak očekuje rekonstrukciju vlade.
"To je neka najmanje prihvatljiva cena kojom može da se koliko toliko apsorbuje veliko socijalno nezadovoljstvo a da ne dovede u pitanje pokušaj da ova vlada ispuni ceo mandat do kraja jer oni očito očekuju da status kandidata za EU i prve povoljne privredne vesti budu ono što im omogućuje da relativno relaksirano uđu u izbornu kampanju i izbore. Prema tome, ovoga će biti, naravno ne u onoj meri u kojoj smo mi to očekivali, i ne u skladu sa početnim obećanjima da će to biti samo 15 ministarstava“, objašnjava Stojiljković.
Najveća vlada u regionu
Vlada u Beogradu je sa 27 članova najglomaznija u regionu za razliku od Hrvatske i Bugarske koje imaju 18, Ruminije 17, ili Mađarske sa samo 10. Ekonomista Miroslav Zdravković ipak ne misli da će smanjenje broja resora dovesti do neke značajnije uštede.
"Nije stvar vlade kao vlade i 27 ministara i 100 ili 300 sekretara i podsekretara nego je stvar u ukupnom javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih gde odskačemo u odnosu na sve istočno evropske zemlje“, uveren je Zdravković.
Osim što je glomazna i skupa glavni problem vlade je njena neefikasnost. Tako da se odrednica „raštimovani orkestar“ sve više koristi za delovanje Cvetkovićevog kabineta. Ekonomski novinar Miša Brkić kaže za RSE da neefikasnost proizilazi iz koalicionog sporazuma.
"Mi smo jedina zemlja, pretpostavljam na svetu, ali u Evropi sigurno, koja u jednoj vladi ima tri vlade i svaka od njih funkcioniše nezavisno od one druge“, objašnjava Brkić.
Ako dođe do smanjenja resora svakako za javnost najintrigantnije je koji bi ministri mogli da napuste vladu. Mediji spekulišu da bi to mogli biti upravo oni čijim radom presednik države Boris Tadić nije zadovoljan, recimo oni koji su odgovorni za nedavnu nestašicu mleka i ulja ili šef diplomatije zbog strategije prema Kosovu i bojkota Nobelove nagrade.
Šta je međutim, realno očekivati? Profesor Zoran Stojiljković kaže da je to sužavanje i objedinjavanje onog što je veštački i pravljeno.
"Da se zadovolje apetiti jedne složene i brojne koalicije tako da se stvar završi tako što neko od njih ostane ministar a neko pomoćnik ili bude prebačen u nekakvu agenciju tako da će to biti po čuvenoj narodnoj i vuk sit i ovce na broju“, procenjuje Stojiljković.
Da to neće bit lak posao pokazuje i jedna od poslednjih izjava socijaliste Ivice Dačića koji je svoje koalicione partnere podsetio da je pregovarao o formiranju vlade i sa Tadićem i sa Koštunicom i sa Nikolićem i da niko nikad nije postavljao pitanje 12 ili 15 ministarstava.
Članovi Vlade Srbije, 27. decembar 2008.
„Naprotiv“, tvrdi Dačić.
Može li se onda ova novela u nastavcima posmatrati i kao marketinški trik kako je vidi izvestan deo javnosti.
Nadežda Milenković, markentinški stručnjak kaže da ne bi ovdašnje političare olako optuživala za to jer je marketing dosta ozbiljna i stručna stvar.
"Mislim da ovde ima puno amaterizma i nekog politkanstva i nekog marketinga u pokušaju ili lošeg marketinga. Ako uopšte ima veze sa marketingom meni ta priča najviše liči na jednu aktuelnu reklamu kada carinik sedne da pojede slatkiš i napravi pauzu a iza prolaze i švercuju i automobile i skulpture. Tako da mislim da mi dobijamo neku temu kojom se bavimo a zapravo se prošvercuju neke mnogo važnije stvari i odluke, nešto čime bi trebalo javnost da se bavi“, zaključuje Milenkovićeva.
Kao priča kojoj se kraj ne nazire, tako je i rekonstrukcija Vlade Srbije, mesecima aktuelna a nikako da se dogodi. To potvrđuje i vicepremijer Ivica Dačić koji je sa svojim kolegama prinuđen na svakodnevna suočavanja sa novinarima na ovu temu.
"To se sada pretvara u jedan roman sa nastavcima. Mi nismo protiv toga ali hajde konačno da mi neko predloži nešto konkretno“, poručio je Dačić nedavno.
Iako više niko ne može da se seti kada je tačno pokrenuta ideja o rekonstrukciji vlade od pukih nagađanja nije se dalje odmaklo, zvanični razgovori koalicionih partnera nisu ni započeti. Oni koji su se nje pribojavili možda mogu da odahnu.
Predsednik države Boris Tadić je sa početkom Nove godine samo pojačao i ranije primetnu dozu rezervisanosti prema ovom projektu.
"Potrebno je da se sasvim mirno i trezveno razmisli, imajući u vidu naša predizborna obećanja, da li treba izvršiti rekonstrukciju ili treba imati neka druga rešenja“, rekao je Tadić.
Iako više niko ne može da se seti kada je tačno pokrenuta ideja o rekonstrukciji vlade od pukih nagađanja nije se dalje odmaklo, zvanični razgovori koalicionih partnera nisu ni započeti.
Opozicija, već poslovično sumnjiva prema namerama vlasti, ne veruje u njenu spremnost da nešto menja.
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika najjače opozicione Srpske napredne stranke kaže za RSE da su „ljudi siti takvih marketinških trikova“.
„Ljudi jednostavno žele promene u Srbiji, žele drugačiju vlast. Smešno je u da poslednjoj godini vladavine pravite rekonstrukciju i tobožnje promene da biste se dodvorili građanima“, kaže on.
Zašto je tako teško promeniti ministre u Srbiji možda najbolje dočarava profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković koji kaže da ima osećaj da su celu priču kada je krenula pre godinu dana mediji spinovali.
"Oni nisu bili spremni, onda je krenula jaka argumentacija da je Srbiji sasvim dovoljno negde između 15 i 19 ministarstava gledajući komparativno. I onda su se oni upecali u to zato zato što su svima nešto oduzeli, prelazeći na novu strategiju koja je u velikoj meri strategija štednje ne mogu sebe da izuzmu iz toga“, objašnjava profesor Stojiljković.
Za razliku od G 17 plus koji traži radikalnu rekonstrukciju, Srpskog pokreta obnove ili Rasima Ljajića koji su spremni da se odreknu svog resora, uz socijaliste poput Milutina Mrkonjića koji misli da tim koji pobeđuje ne treba menjati, i lideri Lige socijaldemokrata Vojvodine i Jedinstvene Srbije Nenad Čanak i Dragan Marković Palma kritikuju najavu rekonstrukcije.
I pored disonantnih tonova politikolog Zoran Stojiljković ipak očekuje rekonstrukciju vlade.
"To je neka najmanje prihvatljiva cena kojom može da se koliko toliko apsorbuje veliko socijalno nezadovoljstvo a da ne dovede u pitanje pokušaj da ova vlada ispuni ceo mandat do kraja jer oni očito očekuju da status kandidata za EU i prve povoljne privredne vesti budu ono što im omogućuje da relativno relaksirano uđu u izbornu kampanju i izbore. Prema tome, ovoga će biti, naravno ne u onoj meri u kojoj smo mi to očekivali, i ne u skladu sa početnim obećanjima da će to biti samo 15 ministarstava“, objašnjava Stojiljković.
Najveća vlada u regionu
Vlada u Beogradu je sa 27 članova najglomaznija u regionu za razliku od Hrvatske i Bugarske koje imaju 18, Ruminije 17, ili Mađarske sa samo 10. Ekonomista Miroslav Zdravković ipak ne misli da će smanjenje broja resora dovesti do neke značajnije uštede.
"Nije stvar vlade kao vlade i 27 ministara i 100 ili 300 sekretara i podsekretara nego je stvar u ukupnom javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih gde odskačemo u odnosu na sve istočno evropske zemlje“, uveren je Zdravković.
Osim što je glomazna i skupa glavni problem vlade je njena neefikasnost. Tako da se odrednica „raštimovani orkestar“ sve više koristi za delovanje Cvetkovićevog kabineta. Ekonomski novinar Miša Brkić kaže za RSE da neefikasnost proizilazi iz koalicionog sporazuma.
"Mi smo jedina zemlja, pretpostavljam na svetu, ali u Evropi sigurno, koja u jednoj vladi ima tri vlade i svaka od njih funkcioniše nezavisno od one druge“, objašnjava Brkić.
Ako dođe do smanjenja resora svakako za javnost najintrigantnije je koji bi ministri mogli da napuste vladu. Mediji spekulišu da bi to mogli biti upravo oni čijim radom presednik države Boris Tadić nije zadovoljan, recimo oni koji su odgovorni za nedavnu nestašicu mleka i ulja ili šef diplomatije zbog strategije prema Kosovu i bojkota Nobelove nagrade.
Šta je međutim, realno očekivati? Profesor Zoran Stojiljković kaže da je to sužavanje i objedinjavanje onog što je veštački i pravljeno.
"Da se zadovolje apetiti jedne složene i brojne koalicije tako da se stvar završi tako što neko od njih ostane ministar a neko pomoćnik ili bude prebačen u nekakvu agenciju tako da će to biti po čuvenoj narodnoj i vuk sit i ovce na broju“, procenjuje Stojiljković.
Da to neće bit lak posao pokazuje i jedna od poslednjih izjava socijaliste Ivice Dačića koji je svoje koalicione partnere podsetio da je pregovarao o formiranju vlade i sa Tadićem i sa Koštunicom i sa Nikolićem i da niko nikad nije postavljao pitanje 12 ili 15 ministarstava.
„Naprotiv“, tvrdi Dačić.
Može li se onda ova novela u nastavcima posmatrati i kao marketinški trik kako je vidi izvestan deo javnosti.
Nadežda Milenković, markentinški stručnjak kaže da ne bi ovdašnje političare olako optuživala za to jer je marketing dosta ozbiljna i stručna stvar.
"Mislim da ovde ima puno amaterizma i nekog politkanstva i nekog marketinga u pokušaju ili lošeg marketinga. Ako uopšte ima veze sa marketingom meni ta priča najviše liči na jednu aktuelnu reklamu kada carinik sedne da pojede slatkiš i napravi pauzu a iza prolaze i švercuju i automobile i skulpture. Tako da mislim da mi dobijamo neku temu kojom se bavimo a zapravo se prošvercuju neke mnogo važnije stvari i odluke, nešto čime bi trebalo javnost da se bavi“, zaključuje Milenkovićeva.
