Porez na dodatu vrednost na kompjutere biće povećan za deset odsto, odlučila je Vlada Srbije, uprkos tome što samo polovina domaćinstava u ovoj zemlji danas ima računare, u odnosu na 85 odsto u Evropskoj uniji.
Koliko je ova namera nezgrapna i van vremena govori i izjava Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, koja je za naš program rekla da ona odslikava nerazumevanje velikog značaja informacionih tehnologija.
“Ovo će sigurno dovesti do toga da građani i firme manje kupuju računare, a bilo bi potrebno da ih i jedni i drugi imaju i više koriste, kao i kompjutersku opremu uopšte. Da bi se smanjila razlika između nas i zemalja Evropske unije kojoj mi težimo”, kaže Jasna Matić.
Iako je ovo ministarstvo bilo protiv, vlast je ostala pri svojoj odluci, obrazlažući da se radi o merama iz paketa koji je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom. Zbog odluke vlade, od 1. januara kompjuteri će u prodaji biti skuplji do 100 evra.
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, kaže za naš program da je takav potez veoma loš, pogotovu ako se u obzir uzme činjenica da je zbog ekonomske krize u poslednje tri godine ovdašnje IT tržište u drastičnom padu.
“Jer je narod osiromašio, a privreda nema ni za plate a kamo li da kupuje kompjutere. Računar je elementarna stvar i služi za informisanje ljudi, komunikaciju i kulturni život. To je život u savremenom društvu. Kada polovina stanovništva nije u toj prilici, onda oni zaostaju”, kaže Marković.
Računar za platu
Cena prosečnog računara u Srbiji je izmedu 300 i 400 evra, dok je prosečna plata 320 evra.
Veselin Jevrosimović, vlasnik Comtrade-a, najveće fabrike kompjuterskih komponenti u regionu, opravdanje za ovaj potez vlasti nalazi u mogućem pritisku Evropske unije, kako bi se usaglasile jedinstvene poreske stope, ali je i ubeđen da je ovaj epilog po svaku cenu trebalo izbeći.
“Mi bi već jednom trebalo da shvatimo da živimo u zemlji koja je tehnološki zaostala. Jedina smo država u Evropi u kojoj je zabeležen toliko veliki pad prodaje računara. U 2010-oj prodato je samo 350.000 kompjutera. Na tržištu od sedam miliona stanovnika to je katastrofalno”, smatra Jevrosimović.
Zbog novog poreza, očekuje se da će prodaja kompjutera u Srbiji u 2011-oj opasti za još 10 do 15 odsto.
Interesantno je da je vlast pre nekoliko godina, proklamujući informatizaciju, smanjila PDV na računare za 10 odsto, a da sada praktično odustaje od toga vraćajući porez na 18 odsto.
Najveće žrtve biće učenici i studenti, jer ova populacija računare najviše i koristi. Vigor Majić, direktor istraživačke stanice Petnica, u kojoj se već trideset godina obrazuju najtalentovaniji đaci u Srbiji, kaže za naš program da država nikako ne šalje dobar signal mladim naučnicima, jer sve više nedostaju olakšice za najbolje.
“Kada se sve sabere, još imamo jedno teško breme koje pritiska ljude koji žele da se bave naukom. i dalje će morati da ulažu puno svojih sredstava, ambicije će morati da prilagode svojim materijalnim mogućnostima koje nisu velike. i da će jednostavno morati da traže neke druge kanale ili da napuste ovu zemlju”, navodi Majić.
Srbija je devedesetih godina dvadesetog veka propustila da uskoči u voz revolucije u informacionim tehnologijama, zbog čega reči ministarke Jasne Matić jasno upozoravaju.
“Bojim se da će sve ovo da doprinese daljem zaostajanju i propuštanju da brže uhvatimo korak sa Evropom”, kaže ministarka.
Podaci Eurostata odavno zvone na uzbunu: 45 odsto građana Srbije nikada nije koristilo računar, dok ih 56 odsto nikada nije bilo na internetu.
Koliko je ova namera nezgrapna i van vremena govori i izjava Jasne Matić, ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, koja je za naš program rekla da ona odslikava nerazumevanje velikog značaja informacionih tehnologija.
“Ovo će sigurno dovesti do toga da građani i firme manje kupuju računare, a bilo bi potrebno da ih i jedni i drugi imaju i više koriste, kao i kompjutersku opremu uopšte. Da bi se smanjila razlika između nas i zemalja Evropske unije kojoj mi težimo”, kaže Jasna Matić.
Iako je ovo ministarstvo bilo protiv, vlast je ostala pri svojoj odluci, obrazlažući da se radi o merama iz paketa koji je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom. Zbog odluke vlade, od 1. januara kompjuteri će u prodaji biti skuplji do 100 evra.
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, kaže za naš program da je takav potez veoma loš, pogotovu ako se u obzir uzme činjenica da je zbog ekonomske krize u poslednje tri godine ovdašnje IT tržište u drastičnom padu.
“Jer je narod osiromašio, a privreda nema ni za plate a kamo li da kupuje kompjutere. Računar je elementarna stvar i služi za informisanje ljudi, komunikaciju i kulturni život. To je život u savremenom društvu. Kada polovina stanovništva nije u toj prilici, onda oni zaostaju”, kaže Marković.
Računar za platu
Cena prosečnog računara u Srbiji je izmedu 300 i 400 evra, dok je prosečna plata 320 evra.
Veselin Jevrosimović, vlasnik Comtrade-a, najveće fabrike kompjuterskih komponenti u regionu, opravdanje za ovaj potez vlasti nalazi u mogućem pritisku Evropske unije, kako bi se usaglasile jedinstvene poreske stope, ali je i ubeđen da je ovaj epilog po svaku cenu trebalo izbeći.
Zbog novog poreza, očekuje se da će prodaja kompjutera u Srbiji u 2011-oj opasti za još 10 do 15 odsto.
“Mi bi već jednom trebalo da shvatimo da živimo u zemlji koja je tehnološki zaostala. Jedina smo država u Evropi u kojoj je zabeležen toliko veliki pad prodaje računara. U 2010-oj prodato je samo 350.000 kompjutera. Na tržištu od sedam miliona stanovnika to je katastrofalno”, smatra Jevrosimović.
Zbog novog poreza, očekuje se da će prodaja kompjutera u Srbiji u 2011-oj opasti za još 10 do 15 odsto.
Interesantno je da je vlast pre nekoliko godina, proklamujući informatizaciju, smanjila PDV na računare za 10 odsto, a da sada praktično odustaje od toga vraćajući porez na 18 odsto.
Najveće žrtve biće učenici i studenti, jer ova populacija računare najviše i koristi. Vigor Majić, direktor istraživačke stanice Petnica, u kojoj se već trideset godina obrazuju najtalentovaniji đaci u Srbiji, kaže za naš program da država nikako ne šalje dobar signal mladim naučnicima, jer sve više nedostaju olakšice za najbolje.
“Kada se sve sabere, još imamo jedno teško breme koje pritiska ljude koji žele da se bave naukom. i dalje će morati da ulažu puno svojih sredstava, ambicije će morati da prilagode svojim materijalnim mogućnostima koje nisu velike. i da će jednostavno morati da traže neke druge kanale ili da napuste ovu zemlju”, navodi Majić.
Srbija je devedesetih godina dvadesetog veka propustila da uskoči u voz revolucije u informacionim tehnologijama, zbog čega reči ministarke Jasne Matić jasno upozoravaju.
“Bojim se da će sve ovo da doprinese daljem zaostajanju i propuštanju da brže uhvatimo korak sa Evropom”, kaže ministarka.
Podaci Eurostata odavno zvone na uzbunu: 45 odsto građana Srbije nikada nije koristilo računar, dok ih 56 odsto nikada nije bilo na internetu.