Već mesecima eskaliraju problemi na relaciji država - deo bošnjačkog korpusa vezanog za jednog od dvojice bošnjačkih verskih vođa Muamera Zukorlića ali i unutarbošnjački sukobi.
Jedni smatraju da je izlaz u autonomiji Sandžaka i za to traže pomoć međunarodne zajednice, drugi smatraju da probleme među kojima je i diskriminacija Bošnjaka treba rešavati u dijalogu sa Beogradom.
Nagomilani problemi sa nezadovoljnim sandžačkim Bošnjacima eskalirali su svojevremeno podelom Islamske verske zajednice na dve-jedna na čelu sa muftijom Ademom Zilkićem koja se smatra bliskom državi, druga pod vođstvom sve radikalnijeg muftije Muamera Zukorlića koji pokazuje neskivrene političke ambicije koje ne slede svi sandžački islamski vernici.
Prilikom letošnjeg izbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća došlo je do novih problema jer država nije priznala Veće u kome većinu čine Zukorlićevi sledbenici.
U nedelju je nepriznato Bošnjačko vijeće saopštilo da je isteklo vreme za razgovor sa Beogradom i da je jedini izlaz u traženju pomoći od Sarajeva, kako bi se internacionalizovalo pitanje sandžačkih Bošnjaka u Srbiji.
Bakir IzetbegovićJedna sarajevska adresa je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, a druga reis-ul-ulema Islamske zajednice Mustafa Cerić. Tim povodom Mevlud Dudić predsednik nepriznatog Bošnjačkog vijeća za naš program kaže:
“Tražićemo od njih da se zauzmu kod međunarodne zajednice kako se ne bi kršila prava Bošnjaka u Srbiji. A evidentno je da se krše prava. Najbolji primer je ponašanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava kada su u pitanju izbori za Nacionalni savet Bošnjaka."
Ovu ideju, međutim, ne podržavaju svo sandžački Bošnjaci. Tevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak smatra da probleme Bošnjaka treba rešavati u dijalogu sa vlastima u Beogradu.
“Smatramo da je naše pitanje dovoljno internacionalizovano, da postoje problemi koje treba rešavati unutar države, a da postoje problemi koji su već poznati međunarodnoj zajednici, pa specijalna internacionalizacija nije potrebna”, kaže Murić.
Ne sporeći da problem diskriminacije Bošnjaka postoji, da državi ima itekako šta da se zameri kada je Sandžak u pitanju, Zibija Šarenkapić iz novopazarskog Kulturnog centra Damad ipak smatra da Zukorlićev zahtev za interncionalizacijom pitanja Bošnjaka i za autonomiju Sandžaka nije legitiman jer, kad je u pitanju bošnjački korpus “on ne može da uputi zahtev u ime svih Bošnjaka jer ih sve ne reprezentuje.”
A kad je u pitanju status Sandžaka, kaže Zibija Šarenkapić, “onda se mora imati na umu da se autonomija ne tiče samo Bošnjaka jer tu žive i pripadnici drugih naroda.”
Popov: Zukorlićev politički marketing
U Ministarstvu za manjinska prava Vlade Srbije su nam rekli da se u ponedeljak oko toga neće izjašnjavati, ali je agenciji Beta saopšteno da će razgovori predstavnika tri bošnjačke liste koje su učestvovale na izborima za nacionalni savet Bošnjaka, biti održan ove nedelje.
Potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić je za RSE ovako prokomentarisao najnoviji zahtev Zukorlićevih sledbenika:
“Mi smo spremni na razgovore o svemu, a posebno o razvoju tog regiona. Nisam više siguran da i od strane međunarodne zajednice postoji zainteresovanost da se stalno internacionlizuju novi problemi.“
Aleksandar PopovAleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam o ideji da Sarajevo posreduje u internacinalizaciji sandžačkog problema.
“Mislim da to nije dobro i da je to opet deo Zukorlićevog političkog marketinga. Na kraju krajeva, BiH se ne bi u punoj meri mogla nazvati zemljom matičnog bošnjačkog naroda jer je to zemlja koja ima tri konstitutivna naroda“, ocenjuje Popov.
Šaćir Filandra profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu kaže da ne misli da je BiH prava adresa za rešavanje bošnjačkih problema u Srbiji.
Na pitanje kako će Mustafa Cerić i Bakir Izetbegović reagovati na zahteve za posredovanje iz Novog Pazara, on za RSE podseća da je Reis Ulema Cerić involviran u sandžačka dešavanja bliskim vezama sa muftijom Zukorlićem pa nije teško prevideti njegov odgovor i dodaje:
“U ovom slučaju će biti jedino zanimljivo kako će se Izetbegović kao nova politička figura na novoj poziciji sa aspekta državnika prema tome poneti. Da li će se uplitati u probleme Sandžaka u Novom Pazaru ili će se obratiti Beogradu, što bi po mome mišljenju bilo pametnije.”
Radikalni muftija Zukorlić sa svojim političkim ambicijama nema podršku stranih adresa u Beogradu. Kako saznajemo od pouzdanog izvora, dogovor je da se ambasadori ne sastaju sa muftijom Zukorlićem, uostalom prilikom nedavne posete devet ambasadora Sandžaku on je zaobiđen.
Recimo na kraju da je obraćanje Sarajevu jedna strana problema, druga je nesumnjiva odgovornost zvaničnog Beograda zbog, u najmanju ruku, nebrige za jedno trusno, osetljivo višenacionalno područje u kome žive nezadovoljni pripadnici jednog nacionalnog korpusa. Tim više što su još sveže traume iz 90-ih godina.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Zukorlićeva ideja o Sandžaku je prevaziđena
Bošnjaci su otuđeni od Srbije
Problem Sandžaka nije za međunarodne posrednike
Napetost u Sandžaku raste
Jedni smatraju da je izlaz u autonomiji Sandžaka i za to traže pomoć međunarodne zajednice, drugi smatraju da probleme među kojima je i diskriminacija Bošnjaka treba rešavati u dijalogu sa Beogradom.
Nagomilani problemi sa nezadovoljnim sandžačkim Bošnjacima eskalirali su svojevremeno podelom Islamske verske zajednice na dve-jedna na čelu sa muftijom Ademom Zilkićem koja se smatra bliskom državi, druga pod vođstvom sve radikalnijeg muftije Muamera Zukorlića koji pokazuje neskivrene političke ambicije koje ne slede svi sandžački islamski vernici.
Prilikom letošnjeg izbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća došlo je do novih problema jer država nije priznala Veće u kome većinu čine Zukorlićevi sledbenici.
U nedelju je nepriznato Bošnjačko vijeće saopštilo da je isteklo vreme za razgovor sa Beogradom i da je jedini izlaz u traženju pomoći od Sarajeva, kako bi se internacionalizovalo pitanje sandžačkih Bošnjaka u Srbiji.
“Tražićemo od njih da se zauzmu kod međunarodne zajednice kako se ne bi kršila prava Bošnjaka u Srbiji. A evidentno je da se krše prava. Najbolji primer je ponašanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava kada su u pitanju izbori za Nacionalni savet Bošnjaka."
Ovu ideju, međutim, ne podržavaju svo sandžački Bošnjaci. Tevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak smatra da probleme Bošnjaka treba rešavati u dijalogu sa vlastima u Beogradu.
“Smatramo da je naše pitanje dovoljno internacionalizovano, da postoje problemi koje treba rešavati unutar države, a da postoje problemi koji su već poznati međunarodnoj zajednici, pa specijalna internacionalizacija nije potrebna”, kaže Murić.
Ne sporeći da problem diskriminacije Bošnjaka postoji, da državi ima itekako šta da se zameri kada je Sandžak u pitanju, Zibija Šarenkapić iz novopazarskog Kulturnog centra Damad ipak smatra da Zukorlićev zahtev za interncionalizacijom pitanja Bošnjaka i za autonomiju Sandžaka nije legitiman jer, kad je u pitanju bošnjački korpus “on ne može da uputi zahtev u ime svih Bošnjaka jer ih sve ne reprezentuje.”
A kad je u pitanju status Sandžaka, kaže Zibija Šarenkapić, “onda se mora imati na umu da se autonomija ne tiče samo Bošnjaka jer tu žive i pripadnici drugih naroda.”
Popov: Zukorlićev politički marketing
U Ministarstvu za manjinska prava Vlade Srbije su nam rekli da se u ponedeljak oko toga neće izjašnjavati, ali je agenciji Beta saopšteno da će razgovori predstavnika tri bošnjačke liste koje su učestvovale na izborima za nacionalni savet Bošnjaka, biti održan ove nedelje.
Mi smo spremni na razgovore o svemu, a posebno o razvoju tog regiona, kaže Ivica Dačić.
Potpredsednik Vlade i ministar policije Ivica Dačić je za RSE ovako prokomentarisao najnoviji zahtev Zukorlićevih sledbenika:
“Mi smo spremni na razgovore o svemu, a posebno o razvoju tog regiona. Nisam više siguran da i od strane međunarodne zajednice postoji zainteresovanost da se stalno internacionlizuju novi problemi.“
“Mislim da to nije dobro i da je to opet deo Zukorlićevog političkog marketinga. Na kraju krajeva, BiH se ne bi u punoj meri mogla nazvati zemljom matičnog bošnjačkog naroda jer je to zemlja koja ima tri konstitutivna naroda“, ocenjuje Popov.
Šaćir Filandra profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu kaže da ne misli da je BiH prava adresa za rešavanje bošnjačkih problema u Srbiji.
Na pitanje kako će Mustafa Cerić i Bakir Izetbegović reagovati na zahteve za posredovanje iz Novog Pazara, on za RSE podseća da je Reis Ulema Cerić involviran u sandžačka dešavanja bliskim vezama sa muftijom Zukorlićem pa nije teško prevideti njegov odgovor i dodaje:
“U ovom slučaju će biti jedino zanimljivo kako će se Izetbegović kao nova politička figura na novoj poziciji sa aspekta državnika prema tome poneti. Da li će se uplitati u probleme Sandžaka u Novom Pazaru ili će se obratiti Beogradu, što bi po mome mišljenju bilo pametnije.”
Radikalni muftija Zukorlić sa svojim političkim ambicijama nema podršku stranih adresa u Beogradu. Kako saznajemo od pouzdanog izvora, dogovor je da se ambasadori ne sastaju sa muftijom Zukorlićem, uostalom prilikom nedavne posete devet ambasadora Sandžaku on je zaobiđen.
Recimo na kraju da je obraćanje Sarajevu jedna strana problema, druga je nesumnjiva odgovornost zvaničnog Beograda zbog, u najmanju ruku, nebrige za jedno trusno, osetljivo višenacionalno područje u kome žive nezadovoljni pripadnici jednog nacionalnog korpusa. Tim više što su još sveže traume iz 90-ih godina.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Zukorlićeva ideja o Sandžaku je prevaziđena
Bošnjaci su otuđeni od Srbije
Problem Sandžaka nije za međunarodne posrednike
Napetost u Sandžaku raste
