Poslednja generacija regruta u Srbiji krenula je na obavezno služenje vojnog roka. Od Nove godine u armiju će se ići samo dobrovoljno, a poslednji “decembarci” u ovdašnjoj istoriji na službu idu tiho – bez velikih ispraćaja uz muziku i piće.
“Regruti – voljno!“, u vojničkom stilu u najkraćem glasi odluka države da se od 2011. ukine služenje vojnog roka u Srbiji. Decembarska klasa, oni poslednji koji će u narednih šest meseci u vojničkim kuhinjama guliti krompir i marširati na strojevoj obuci, krenula je u kasarne.
Na peronima glavnih beogradskih stanica, železničke i autobuske, od ranog jutra dežura desetar Vojske Srbije Siniša Obrenčević, iz Vojne pošte 5004:
“Ja sam ovde postavljen da upućujem regrute u kasarnu u Jakovu koja se nalazi petnaestak kilometara od Beograda. Šaljem ih na stanicu gradskog autobusa 601, da idu prema Surčinu, a onda da presednu na 610-ku koja vodi za Jakovo. Ovde sam jutros od osam sati.”
RSE: Pa je li bio neki regrut od jutros?
Obrenčević: Još nije, nema nikoga. Verovatno će ih biti posle podne. A pošto su to vojnici iz unutrašnjosti, najverovatnije ih većinom rodbina u kasarnu vozi kolima.
I zaista već na prvi pogled, sve je mnogo drugačije nego u nekim prošlim godinama. Nekada je u decembru na glavnim beogradskim stanicama vrilo kao u košnici od brojnih mladića koje je rodbina masovno ispraćala na vozove i autobuse na putu ka vojsci, uz trubače, pesmu i čašćavanje rakijom, a danas je stanje, što bi se u vojsci reklo, redovno – mirno je i nema gužve.
Radnici na peronima Autobuske stanice, sa koje svakodnevno kreće stotine autobusa ka svim destinacijama u Srbiji i Evropi su nam rekli:
Odnos mladih prema vojsci definitivno se u poslednjoj deceniji promenio zbog svega što se dešavalo u proteklih 20 godina, pa ni u svesti građana služenje armije više nije neophodna potvrda zrelosti i sposobnosti mladih. Delom i zbog toga, ali uglavnom usled prilagodjavanja oružanih snaga potrebama modernog vremena, država je odlučila da profesionalizuje vojsku.
Beg od siromaštva u vojsku
Odluku Vlade da se od Nove godine ukine obaveza služenja vojnog roka, poslanicima je u parlamentu obrazložio ministar odbrane Dragan Šutanovac:
"Profesionalni vojnik je vojnik koji je dobrovoljno u oružanim snagama naše vojske, samim tim je i motivisaniji u odnosu na onoga koji je pod obavezom. Profesionalni vojnik je zreliji, obučeniji i odgovorniji. A ono što je najvažnije, to je da danas imamo prosečno četiri kandidata za svako upražnjeno mesto za pripadnika profesionalne Vojske Srbije, od čega u nekim delovima zemlje čak i po deset kandidata."
Ovi podaci mogli bi da asociraju na onu staru “Rado Srbin ide u vojnike”, ali stručnjaci kažu da je istina negde između, a to je da je u nekim krajevima zemlje u opštoj nezaposlenosti i siromaštvu mnogima posao u vojsci jedini izlaz.
Dobrovoljaca je sve manje a, kako je na autobuskoj stanici u Užicu zabeležila naša Novka Ilić, tako je i u tom gradu na zapadu zemlje:
Uprkos tvrdnjama oponenata da smanjenje broja vojnika pod oružjem Srbiji donosi bezbednosnu slabost, vojni analitičar Zoran Dragišić zaključuje da profesionalizacija za sve nosi samo dobro.
"Utoliko što u vojsku neće morati da ide niko ko to ne želi. A Srbiji donosi efikasniju i efektivniju vojsku. Takva vojska pruža državi mnogo bolju zaštitu nego regrutne vojske", kaže Dragišić.
Vojsku Srbije u 2011. godini činiće oko 30.000 pripadnika, a planirano je da pod oružjem bude 11.000 profesionalnih vojnika.
“Regruti – voljno!“, u vojničkom stilu u najkraćem glasi odluka države da se od 2011. ukine služenje vojnog roka u Srbiji. Decembarska klasa, oni poslednji koji će u narednih šest meseci u vojničkim kuhinjama guliti krompir i marširati na strojevoj obuci, krenula je u kasarne.
Na peronima glavnih beogradskih stanica, železničke i autobuske, od ranog jutra dežura desetar Vojske Srbije Siniša Obrenčević, iz Vojne pošte 5004:
“Ja sam ovde postavljen da upućujem regrute u kasarnu u Jakovu koja se nalazi petnaestak kilometara od Beograda. Šaljem ih na stanicu gradskog autobusa 601, da idu prema Surčinu, a onda da presednu na 610-ku koja vodi za Jakovo. Ovde sam jutros od osam sati.”
RSE: Pa je li bio neki regrut od jutros?
Obrenčević: Još nije, nema nikoga. Verovatno će ih biti posle podne. A pošto su to vojnici iz unutrašnjosti, najverovatnije ih većinom rodbina u kasarnu vozi kolima.
I zaista već na prvi pogled, sve je mnogo drugačije nego u nekim prošlim godinama. Nekada je u decembru na glavnim beogradskim stanicama vrilo kao u košnici od brojnih mladića koje je rodbina masovno ispraćala na vozove i autobuse na putu ka vojsci, uz trubače, pesmu i čašćavanje rakijom, a danas je stanje, što bi se u vojsci reklo, redovno – mirno je i nema gužve.
Radnici na peronima Autobuske stanice, sa koje svakodnevno kreće stotine autobusa ka svim destinacijama u Srbiji i Evropi su nam rekli:
Odnos mladih prema vojsci definitivno se u poslednjoj deceniji promenio zbog svega što se dešavalo u proteklih 20 godina, pa ni u svesti građana služenje armije više nije neophodna potvrda zrelosti i sposobnosti mladih. Delom i zbog toga, ali uglavnom usled prilagodjavanja oružanih snaga potrebama modernog vremena, država je odlučila da profesionalizuje vojsku.
Beg od siromaštva u vojsku
Odluku Vlade da se od Nove godine ukine obaveza služenja vojnog roka, poslanicima je u parlamentu obrazložio ministar odbrane Dragan Šutanovac:
"Profesionalni vojnik je vojnik koji je dobrovoljno u oružanim snagama naše vojske, samim tim je i motivisaniji u odnosu na onoga koji je pod obavezom. Profesionalni vojnik je zreliji, obučeniji i odgovorniji. A ono što je najvažnije, to je da danas imamo prosečno četiri kandidata za svako upražnjeno mesto za pripadnika profesionalne Vojske Srbije, od čega u nekim delovima zemlje čak i po deset kandidata."
Ovi podaci mogli bi da asociraju na onu staru “Rado Srbin ide u vojnike”, ali stručnjaci kažu da je istina negde između, a to je da je u nekim krajevima zemlje u opštoj nezaposlenosti i siromaštvu mnogima posao u vojsci jedini izlaz.
Dobrovoljaca je sve manje a, kako je na autobuskoj stanici u Užicu zabeležila naša Novka Ilić, tako je i u tom gradu na zapadu zemlje:
Uprkos tvrdnjama oponenata da smanjenje broja vojnika pod oružjem Srbiji donosi bezbednosnu slabost, vojni analitičar Zoran Dragišić zaključuje da profesionalizacija za sve nosi samo dobro.
"Utoliko što u vojsku neće morati da ide niko ko to ne želi. A Srbiji donosi efikasniju i efektivniju vojsku. Takva vojska pruža državi mnogo bolju zaštitu nego regrutne vojske", kaže Dragišić.
Vojsku Srbije u 2011. godini činiće oko 30.000 pripadnika, a planirano je da pod oružjem bude 11.000 profesionalnih vojnika.
