Beograd je utvrdio platformu za dijalog sa Prištinom, potvrđeno je za RSE u Vladi Srbije. Međutim, ona je zasnovana na skupštinskim rezolucijama kojima se insistira da je Kosovo deo Srbije. Ima li tu onda uopšte osnova za razgovore?
Da dijalog Beograda i Prištine neće biti lak bila je svesna i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton pre par meseci kada je dijalog dogovoren ali je još veća nepoznanica kako će ti razgovori izgledati s obzirom da se Beograd odlučio da svoju platformu zasnuje na onome što je usvojila Skupština Srbije u nekoliko navrata i programu Vlade.
To je za naš radio potvrdio Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
“Nema ničega spektakularnog u tome a koliko ćemo daleko stići u dostizanju ciljeva u ovim pregovorima to zavisi malo i od druge strane, pa i od treće, odnosno od EU”, kaže Ivanović.
Koliko se međutim, daleko može stići ako se u rezolucijama koje je Skupština Srbije usvajala u više navrata, a poslednju decembra 2007., ističe da “odbrana Kosova kao integralnog dela Srbije predstavlja prioritet državnih institicija”.
A upravo su odrednice o "neprihvatljivosti jednostrane secesije" i poziv da se kroz dijalog rešavaju sva "otvorena pitanja" izbačeni iz Rezolucije za UN koju je Beograd u septembru usaglasio sa Briselom.
Podsetimo da su umesto toga UN "pozdravile spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana".
Sužen manevarski prostor
Profesora na Fakultetu političkih nauka Predraga Simića ipak ne čudi stav Beograda o pozivanju na dokumente koje je usvajao srpski parlament jer podseća da je i u Ustav ubačeno da je Kosovo deo Srbije.
„Bar tako se mora predstaviti javnosti. U ovom trenutku ne verujem da Beograd može da ide dalje od toga. Ne vidim baš previše političkog prostora da Beograd vodi pregovore sa nekom većom slobodom u situaciji koja će verovatno biti na početku iduće godine, sa pritiskom za vanrednim izborima i poznim mandatom vlade. Tako da mi se čini da tu ne bi trebalo očekivati ništa spektakularno novo. Mislim da će, kao i Prištini, verovatno i Beogradu za nekakav prodor biti potrebno da prođe kroz izbore i da sa tim legitimitetom nastupi“, ocenjuje Simić.
Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, međutim, osnove platforme Beograda vidi kao političku izjavu namenjenu domaćoj javnosti.
„Zaista nema komentara jer ako su to osnove za pregovore onda ne treba da bude razgovora. Onda nema nikakvog osnova za razgovor. Čak i ova zajednička rezolucija sa EU koju je Tadić prihvatio nije nikad prošla ni skupštinu ni vladu. Dakle, neću da verujem da Tadić hoće da se vrati na pozicije pre zajedničke rezolucije sa EU. Mislim da Beograd ulazi u ovu priču da je spreman za razgovore više kao alibi a da će sve uraditi da do razgovora što kasnije dođe“, kaže Janjić.
Da Brisel nije upoznat sa detaljima platforme Beograda potvrđeno je i u kabinetu Eštonove i u Vladi Srbije. S obzirom na polazišta Beograda može li doći do problema sa Briselom ukoliko se neki elementi pokažu kao neprihvatljivi za EU. Profesor Predrag Simić kaže da verovatno može.
“Veoma je mali prostor da do nekog rešenja dođe. Nisam veliki optimista ali mislim da je u ovom trenutku bilo najvažnije da se predstavnici Beograda i Prištine nađu licem u lice za istim stolom i da ti pregovori održe nekakav kontinuitet. I tu se uzdam upravo u diplomatsku veštinu gospođe Ešton i briselske diplomatije za koju je ovo na neki način vatreno krštenje, jer je ovo rešavanje jednog problema koji je par excellence evropski problem“, zaključuje Simić.
Beograd za sada ne samo da ne želi da otkrije detalje platforme, uz obrazloženje da se ne može otkrivati taktika uoči dijaloga već nije saopšteno ni ko će biti u timu za razgovore, kao ni na njegovom čelu. Jedino je poznato da to neće biti najviši funkcioneri.
Da dijalog Beograda i Prištine neće biti lak bila je svesna i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton pre par meseci kada je dijalog dogovoren ali je još veća nepoznanica kako će ti razgovori izgledati s obzirom da se Beograd odlučio da svoju platformu zasnuje na onome što je usvojila Skupština Srbije u nekoliko navrata i programu Vlade.
To je za naš radio potvrdio Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
“Nema ničega spektakularnog u tome a koliko ćemo daleko stići u dostizanju ciljeva u ovim pregovorima to zavisi malo i od druge strane, pa i od treće, odnosno od EU”, kaže Ivanović.
Koliko se međutim, daleko može stići ako se u rezolucijama koje je Skupština Srbije usvajala u više navrata, a poslednju decembra 2007., ističe da “odbrana Kosova kao integralnog dela Srbije predstavlja prioritet državnih institicija”.
A upravo su odrednice o "neprihvatljivosti jednostrane secesije" i poziv da se kroz dijalog rešavaju sva "otvorena pitanja" izbačeni iz Rezolucije za UN koju je Beograd u septembru usaglasio sa Briselom.
Podsetimo da su umesto toga UN "pozdravile spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana".
Sužen manevarski prostor
Profesora na Fakultetu političkih nauka Predraga Simića ipak ne čudi stav Beograda o pozivanju na dokumente koje je usvajao srpski parlament jer podseća da je i u Ustav ubačeno da je Kosovo deo Srbije.
„Bar tako se mora predstaviti javnosti. U ovom trenutku ne verujem da Beograd može da ide dalje od toga. Ne vidim baš previše političkog prostora da Beograd vodi pregovore sa nekom većom slobodom u situaciji koja će verovatno biti na početku iduće godine, sa pritiskom za vanrednim izborima i poznim mandatom vlade. Tako da mi se čini da tu ne bi trebalo očekivati ništa spektakularno novo. Mislim da će, kao i Prištini, verovatno i Beogradu za nekakav prodor biti potrebno da prođe kroz izbore i da sa tim legitimitetom nastupi“, ocenjuje Simić.
Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose, međutim, osnove platforme Beograda vidi kao političku izjavu namenjenu domaćoj javnosti.
Dušan Janjić ocenjuje da Beograd ulazi u ovu priču da je spreman za razgovore više kao alibi a da će sve uraditi da do razgovora što kasnije dođe.
„Zaista nema komentara jer ako su to osnove za pregovore onda ne treba da bude razgovora. Onda nema nikakvog osnova za razgovor. Čak i ova zajednička rezolucija sa EU koju je Tadić prihvatio nije nikad prošla ni skupštinu ni vladu. Dakle, neću da verujem da Tadić hoće da se vrati na pozicije pre zajedničke rezolucije sa EU. Mislim da Beograd ulazi u ovu priču da je spreman za razgovore više kao alibi a da će sve uraditi da do razgovora što kasnije dođe“, kaže Janjić.
Da Brisel nije upoznat sa detaljima platforme Beograda potvrđeno je i u kabinetu Eštonove i u Vladi Srbije. S obzirom na polazišta Beograda može li doći do problema sa Briselom ukoliko se neki elementi pokažu kao neprihvatljivi za EU. Profesor Predrag Simić kaže da verovatno može.
“Veoma je mali prostor da do nekog rešenja dođe. Nisam veliki optimista ali mislim da je u ovom trenutku bilo najvažnije da se predstavnici Beograda i Prištine nađu licem u lice za istim stolom i da ti pregovori održe nekakav kontinuitet. I tu se uzdam upravo u diplomatsku veštinu gospođe Ešton i briselske diplomatije za koju je ovo na neki način vatreno krštenje, jer je ovo rešavanje jednog problema koji je par excellence evropski problem“, zaključuje Simić.
Beograd za sada ne samo da ne želi da otkrije detalje platforme, uz obrazloženje da se ne može otkrivati taktika uoči dijaloga već nije saopšteno ni ko će biti u timu za razgovore, kao ni na njegovom čelu. Jedino je poznato da to neće biti najviši funkcioneri.
